Правда, 27. 03. 1937., стр. 10

ПРАВДА

27 МАРТ 1937

Судбина једног изгнанина

ЗДВДЗНИ ДЕО Толстојев секретар, Буљбанов прича

ПРВИ ПАВИЉОН НЛ ПАРИСКОЈ ИЗЛОЖБИ ЗАВРШЕН ЈЕ. ТО ЈЕ БЕЛГИСКИ ПАВИ ЉОН. БАНКЕТ Ннегдоте о будућој енглеској коаљици Престолонаследница лринцеза Елизабета и њен живот на двору

Музе/ руске културе у Прагу

Праг, марта У лепој чехослвачкој престоници живе велики број руских емиграната, које је бољшевичка револуција у Русији истерала из отаџ бине. Нарочито велики број рускнх интелектуалаиа живе данас у Чехословачкој. Међу н»има се на лази н некаданзи секретар великог руског кшижевника Лава Толстоја, толстојевап и велики пацифиста Валентин Бул>гаков. Он се че сто може наКи у згради „Слободног руског универзитета" у Прагу. Буљгаков спада међу такозване „познате емигранте", јер је тек 1923 напустно Совјетску Руси ју. Он је у целом свету познат као десна рука великог Толстоја, поред кога је издржао као његов интимус, све до Толстојеве смрти

1910 године. Он је генијалном романсиеру помагао у пнсању послед н>ег дела „Пут живота". После 1912 Булгаков је у куКи Толстојеве удове радно и даље. По налогу московског Друштва толстојеваца вршно је важне студи је у вези с радом н жнвотом велн ког писца. Прегледао је Толстоје ву библиотеку, љегове забелешкс. изјаве, говоре и крнтике и о томе написао опширне студије. Буљгаков. верни учсник Толстојев, бно је одувек велики паци фиста.Кад је 1914 избно Светски рат, он је објавио у Руснјн паинфистички манифест. Због тога га је царска полиција стрпала у затвор. Кад су бољшевици дошли на власт, Буљгаков је постао сскретар московског Толстојевог музе-

Престолонаследница Енглеске, принцеза Елнзабета, најстарија кћи краља Ђорђа Шестог и кра.т>ице Елизабете, будућа краљица Енглеске тек је недавно напунила своју десету годину и већ о малој и љупкој принцези круже безброј не анегдоте, од којих би се могла саставити читава кн>ига. Прннцеза је чула да чланови краљевске породице сваки свој те лефонски рзговор пријављују двор ској централи са „Ало! краљевскџ разговор!* 4 Једном је мала принце за — тада јој је било пет година — морала седети у углу своје деч је лобе и мирно се играти с лутка ма, док је њена васпитачица писала за столом неко писмо. Упркос строге забране, немирна принцеза је запиткивала нешто гувернанту и није јој дала мира. Али гуверна нта јој ни једном речју није одго ворила на питања. Најзад је мала принцеза љутито ударила ногом о под и довикнула гувернанти: — Ало! Краљевски разговор! Дворска хроника прича да је I за овај несташни испад малој прин цези био испрашен тур и то своје ручно од њене маме, која је веома строга у погледу своје деце... Оно што новине о малој престо лонаследници пишу скоро сваког дана — она зна да ће бити некада краљица Енглеске — било би довољнб да и одраслом човеку завр ти мозак и опије га великим славо љубљем. Краљ и краљица све чи не да принцеза Елизабета не чита новине у којима се она велича, хва ли и често уздиже до неба. Она не сме ни да чита недељне илустрова не часописе у којима се у великом броју доносе њене фотографије, сннмци с улице или у парку кад се приицеза са својом млађом сестри цом шета или игра. Па, нпак, дете је разумно и често чује одушевљене овације про лазника, који принпези довикују: „Живела!" Једном је престолона

следици Енглеске требало да пође са својом бабом краљицом мајком Мери у варош ради купови не. Стара краљица се нешто дуже спремала за излазак, па је принцеза Елизабета постала нестрпљи ва. Она је у једном моменту узвик нула: — Молим те, баба, пожури ма ло! Свет се већ окупио пред капи јом да ми приреди овације... Десетогодишња девојчица зна шта су овације и уме да ужива у њима... А. Л.

ШПАНСКА ГРАНИЦА НА ПИРИНЕЈИМА ПОД СНЕГОМ

Величине које нико не познаје Ко је спаспо путнике „Титаника" Полинески „Краљ одела"

зације и хуманости међу дивљим народима. * Исти енглески репортер, који је трагао за непознатим величинама, имао је прилике у лондонској подземној железници да разговара са сер Артурм Ростроном. Нико од сапутника није у Рострону познао

Лондон, марта — Познајете ли ви Џона Хима на, „краља одела" из Полинезије? То је онај старији господин, који седи за суседним столом... Он је толико богат да би могао купити пола Лондона... Та разговор се водио недавно у једној аадимљеној полумрачној ^ крчми у злогласном лондонском | великог хероја, који је 1912, при предграђу Соху између крчмара и ; ликом велике катастрофе „Титаједног репртера лондонског листа | ника", спасао живот најмање 400 „Дејли Експрес". путника с потонулог брода. Страш Стари господин, иако краљ мо- ' на је била та драма, која се одигде у једној великој области, није ј рала. Док су бродови стигли пут нинима у помоћ, 1500 путника су већ нашли смрт у хладним морским таласима. Рострон, кога су раније познавали као одличног и храброг морепловца и назвали „капетаном се дам мора", највише је учинио за настрадале путнике „Титаника" и први стигао са својим бродом да спасава дављенике. Он је први ух

Дан америчких ташта У Сједињеним Амернчким Државама већ годинама у многим ва рошима постоје „клубови ташта", који се боре против рђавих зетова и против оних хумориста, књижев иика и новинара, који су од ташта створили читаву пакосну литерату ру нетачних и сасвим тенденциоз них вицева. Ове године приреди ће се у савезној држави Тексас, у свима варошима и селима, велики дан ташта, када ће се приредити велика манифестације у корист та шта и одржати разни говори у од брану таште. За овај дан ташта влада огромно нитересовање у целој Америци. На конгрес ташта из Тексаса позвана је и супруга претседиика Уније г-ђа Рузвелт, која је члаи тек саског „Клуба ташта" и иоси звуч ни надимак „Ташта број 1 Сједи леиих Америчких Држава",

баш нарочито елегантно одевен пије скоомно своје пиво из мале чаше. Нико од присутних гостију не слути да је он већ пре много го дина стекао звучан надимак „По линеаиски Поаре". Мистер Хнман нма данас преко осамдесет година. Пре четрдесет година имао је малу телалнипу у Истенду у Лондону и једном је на лозу добио бесплатну карту за путовање у афричке енглеске колоније. Том приликом је овај му дар и довитљив телалин приметио колико се урођеници Црнци инте ресују за шарена одела Европљана. Он се вратио у Лондон, покупо вао веће количине старих, изноше них војничких униформи, шарених сукања, марама, полициске капе, позоришне историске костиме и то све однео у Африку. За та шаре нила без вредности добио је Химан златан прах, диаманте и дру ге ствари од велике вредности. У брзо је постао милионер. Најбоље послове је закт>учивао мсћу примитивним уроНенипима Полинези је, где је за стара одела добијао читаву имовину и стекао пријатељ ст"о моћног црначког поглавиче. Мистер Химан је невероватио популаран у свима афричким з«"» •^ама и по удаљеним острвима. У Евротти је непознта величина. коју нико не позиаје, па се ипак, за њих може рећи да имају велике ааслуге, не само за себе саме, не го и аа ширење културе и цнвили

ватио С.О.С. сигнале „Титаника". Сам Рострон је скакао из чамца у воду и спасао преко 100 путника. Рострон је као капетан великих бродова Кенард Лајна више од хиљаду пута прокрстарио Атлантски Океан. У своје време он је стекао „плаву траку" са својим бродом „Мауританија". Што капетан Рострон, упркос својих великих заслуга, није нима ло популараи ни у својој отаџбини, то се може приписати његовој претераној скрмности. Он не воли рекламу и неће да о њему пншу новине. И лондонском новинару је сада, тек после дужег наваљнвања, дао кратку изјаву. Новинару је рекло при растанку: — Немојте ни за живу главу на првој страни да објавите моје име и разговор са мном .. Не волим сензације... Гурните тај интервју негде мећу огласе... А. Л.

ја. Али ускоро је дошао у сукоб са комесаром просвете Луначарским због верскнх и полнтнчкнх пнтања н осудио наснље совјетскнх чекиста. Због тога је 1923 морао да напустн Руснју. Буљгаков је данас погурен старац, седе косе, алн је, нпак. још Држећи, свсж н ораи за рад. Мио го ради на студнјама о руској књи жевности у „Руском културном музсју" у дворцу Збраслав краЈ Прага. Овај музеј је по себи велнка историска занимљивост. У њему су сабрани сви документн, писма и све друго што је пезано са руском емиграцнјом од1917 до данас. Ту се нагомнлао неизмерно драгоцени нсторнски материјал, који су годинама марљиво прикуп љали сви они руски емнграити ра штрканн по целом свету, који се још иадају да ће се вратити у сво ју велику н лепу отаџбнну... Буљгаков прича новннарима о свом животу и раду у изгнангтву. — Ннсу ме трпели они у Мосченнк Толстојевих ндеја. СовЈе кви, јер сам до краја остао привр ти се данас спремају за рат, против религијс воде борбу, сами при премају сво1 слом... То неће дове стн добру. И царизам је био аа ратове. н пао је... — Јесте ли брисани из списка совјетских држављана? — Нисам. Ја сам н данас совјетски поданик. Али нареНено ми је у своје време да, до даљег на ређења. жнвнм ван Русије... Нисам контрареволуцнонар, никад се нисам бавио актуслним политичким попблемнма. Једини ми је циљ да о Толстоју простуднрам и про нађем све што се може изнети. У Словачкој сам наиш?»о на дрпго пене нове податке о Толстоју. То ћу бјавити у посебној књизи.. И сам чехославачки Народни музсј крије у својим орманима многе важне и занимљиве податке о Тол сто1у. Иа крају ссдокоси ТолстоЈев се кретар прича како је недавно испео да направи цртеже и тачан опнс свих двадссет соба у Толстојевој кући на Јасној Пољани, где се оп ширно описује како је Толстој прово"мо споје дане у кући. — Шта је са вашом књигом „Толстој као моралиста"? — упитали су новинари. Јесу ли сочјети дозволили продају књига у Русији> — Нису. Сов?етска влада нала зи да је Толстој застарео писац и може само да заглупљује радничке и сељачке масе у новој Ругији. А. П. X У М О Р

Отровии ГОСОВИ 9 биоскопу Атентати дрских уцењивача

Цео Њујорк био је ових дана у највећем узбуђењу. По великим њујоршким биоскопима, у читавом низу, десили су се атентати какви се уопште не памте. Било је то прошле суботе увече и биоскопи на Бродвеју били су дупке пуни публике. Одједном, усред претставе, у салама биоскопа експлодирале су више бомби са самф-гасом и гасом за сузење. У биоскопским салама је иастала велика паника људи са сузним очима. Гушсћи се од тешких гасова појурили су према излазима где је настала права гужва, па су више десетина лица претрпела тсшке повреде услед гажења. Занимљиво је да су се ове експлозије бомби с отровним гасовима десиле у свима биоскопима у и сто време, па према томе изглсда да је те атентате извршила једна

већа дружина. Полиција до сада није успела да похвата атентаторе. Али истра гом је већ до сада утврђено да је то, по свој прилици, дело такозва' них „рекетира", дрских гангстсрауцењивача, који често уцењују бо гате трговце, банкаре и сопствени ке биоскопа. Ако не добију тражену суму новаца, они дотичним лицима чине највеће нспријатиости. Скупоцена играчка Добре. праве билијарске куглс, које се употребљавају при великим утакмицама билијариста, пра ве се од праве слоновс кости, то јест од слонових зуба. Од педесет слоипвих зуба тск сс један иа 1,е, који је подес.и за прављсње билнјарске кугле! Билијар јс, дак ле, скуп спорт!

— Видиш, Симо, ове овце су драге животнње, онс нам дају лепе штофане костиме... — Животнње смо ми мужеви, I који толико издајемо за те ваше I хаљине! ПРОМЕНЕ У ЖИВОТУ I — Кад сам се упознао и венчао са својом жсном.личила је на најлепшу бајку.. — А данас? — Данас личи на моју ташту... СУВО ЈЕЛО Брадати и кратковиди профссор једе са својим колегом у ресторану. Он је за време јела рекао: — Даиас је овај купус веома сув тешко се сече... — Ннје чудо, колега, кад сте купус помсшали с брадом!