Правда, 27. 03. 1937., стр. 9

Демократи у Лици и самосталци

У односима између деиократа и самосталних демократа не постоји нарочито оштар сукоб, а ли посреди Је свакако нешто отично. Затегнутост узнма сее внше маха, тако да Се стварн могу компликоваги н Донетн нежељене последице и за једну и за другу страну, како се у самим њихознм редовима изјављује. Откуда је го дошло? Демократн и самостални демократи били су некад једно. Њиховом иницијативом, не помињућн и друге групе, потекли су одмах после ослобођења преговори за стварање Демократске заједнице. Посао којн је започет Децембра 1918 године заоршсн је успешно почетком 1919 године. Одмах по образовању Демократске заједнице ова политичка формација добнја и мандат за образовање владе. Исте годиче појављује се н иницијатива за формирање Демократске странке. Један од главних прегалаца на овоме послу био је Светозар Прибићевић. Његовом заслугом, добрим делом, долази 1919 годнне до образовања Демократске странке. Главни одбор којн је припремао први нацрг програма Демократске странке сачнњавали су у то време: др. Адолф Рибникар, др. Ал берт Крамер, покојни Боривоје Поповић, др. Богдан Гавриловић, Велнсав Вуловић, Већеслав Вилдер, др. Вјекослав Куковец, др. Владимир Ћо ровнћ, др. Војислав Вељковић, др. Војислав Маринковић, Драгутин Пећић, дон Јурај Бјанкини, Душан Кец мановнћ, Душан Васиљевић, Ђока Несторовић, Ђуро Џамоња, др. Едо Лукиннћ, Живојин Рафајловић, др. Жарко Јакшић, др. Иво Гризогоно, др. Иван Палечек, др. Иван Пашчић, Коста Тимотијевић, Љубомир Давидовић, Мика Радивојевнћ, Милорад Драшковић, др. Михаило Шуш< каловић, др. Мнлко Брежигар, Мнлоје Јовановић, Павле Маринковић, др. Роко Вуковнћ, Радослав Агатоновић, др. Радоје Јовановић, Светозар Прибићевнћ, Симо Ераковнћ, Ср ђан Будисављевић, др. Тугомир Алауповић, Хамид Хаци Сврзо, др. Хинко Кризман и Шефкија Глушић. Странка је као целнна постојала до октобра 1924 године. Тада долазн до разлаза. Светозар Прибићевнћ иступа са својим пријатељима и бразује самосталну политичку групу, Самосталну демократску странку да би одмах затим ушао у владу познату под именом Пашић — При бићевнћ-. То ј *е >т<ратко чињенично стање до разлаза, до расцепа Д^мократске странке. Оно што је после тога дошло још је у свежем сећању политичке јавности. Овде треба напоменути само једно: да је однос између некадашњих сарадника, касније шефова самосталних странака г. г. Љубомнра Давидовића и Светозара Прнбићевића бип врло пријатељски и сасвим коректан све до Прнбићевићеве смрти. Њихов личнн однос управо био је такав да се □о смрти Прнбићевића у јавности помншљало да ће доћи до поновног стапања, до нове фузије измећу демократа и самосталаца. У јавности се веровало чак и то да је то била и једна од последњих жеља Светозара Прибићевића. Међутим, није ое тако догодило. Сзмостална странка остала је и даље посебно и на чело сгранке дошао је Адам Прибићевић. Но, то ништа ии)е сметало да одиоси измс ђу ових гр>"па остану и даље прија тељски, Напротив, можда су они бл ли и појачани самом чињеницом, пгто је нови шеф самосталаца живео у ближем додиру са демократнма, тако да је та1 лични додир са људи ма из Демократске страике могао бити чешћи и нелосредан. Кад ое то ме дода још и то да су од раније постојале срдачне везе измећу г. г. ДавидовнЉа и Адама Прибићевића, онда иије за чудо што су и странач ки односи остали непомућкин, в-;ли се. У сећању нам Је Једаи недааии разговор, којн смо имали са г. Ада. мом Прибићевићем, неколико дтна после његовог нзбора за шефа Самостално демс-крагск^ странке. Та да је. на наше питање о могућностн фузије, г. Прибићевић одговорио оа прилике ово: — Ннкаквих запрека у том погледу нема. Само, ми налазимо да }е много корионије да останемо ц даљт као спона између Хрвата и Срба у| овим крајевима. То су, украгко, околности које го воре о сарадњи ових двеју странакз у прош-тосги, не упуштајући се > односе, који су одржаванц за врем» свих преговора изукћу београдско* дела Улружене опозниије н Сељачко демократске коалиције у чи!ем се склопу налазе и самосталци. Откула сада да дође до сукоба, питл ју ое мног» политички људи. Из демократских редова могло сс добити ово обавештење: Извршни одбор Самостално демократске странке на Једном од сво јих последњих састанака третмрао је питање страначке акциЈе у Србији; дакле на терену са коЈим, углавном. рачуна Демократска странка. Одлука у томе смислу како је саопштио претставницима |авности члан извршног одбора г. Сава Косанов*ћ гласи: „Одлучује да се поверн воћство п".титичких и организацноних послова за Београд оним члановима Централног одбора, које 1е б јануар 1929 године затекао на том положају, а који се за време диктатуре ничим нису огрешили о стран-

V Србији

Г. Љ. Давндовк-

Г. А. Прибићевић ку и њена начела, него су остали консеквентно уз њу и . При једном таквом решењу, као најлогичниЈе, наметала се мисао: једној деиокоатској групи прво ће приступити демократски елементи. Дакле, нзјављивано нам је, ова акција би, у количо успе, прво обухватнла демократске масе. Преко свега овога, преко наговештеног рада на терену Србије. прсшло се. како изјављују демокраги, ћутке. "Вођство демократске странке нма поверења у своје бнрачке масе

КОЛДРДЦ И ВРДЧАР

У 3,5,7,930 - ДАНАС - у 2. 4 и 6 велина Метро - Голдвин ПРЕМИЈЕРА узбудљивих ецена, вежних љубавних призора и вртоглавог заплета

СУЗИ

У главно! улози троЈе наЈпопулариијих уметннка Џин Хорло Фрекчот Тон Гпри Гронт Додатак иајновији ПАРАМУНТ ЖУРИАЛ ■ :1-П!МД ОД 21.30 БЕСПЛАТНО ВЕСЕЛО ВЕЧЕ са новим сензационалнии артистичкнм програмом

ПРАВДА

27-Ш-1937

и веровало се да после мучно преброђених догађаја, за последњих седам-осам година оне неће напустиги ни у овом тренутку своје људе. Због тога у циљу парирања акције бар да би се избегао сукоб до кога је сада дошло, нису предузимане никакве мере. У међувремену настало је извесно превирање у редовима самостала ца у Лици. Тамо се, према обавештењима из секретаријата бивше Де мократске странке, појавнла тежња за враћањем у матицу. Дакле, за по новном фузијом. Апелу својих сарадника до 1924 године г, Давидовић се одазвао једним писмом које је упутио г. Петру Орешчанину, трговцу, у Вргин Мосту. Ово писмо 1е објављено у демократском „Одјеку и и око њега је настала узбуна. То су. углавном. обавештења из демократских кругова, којн наглашују да су држали да је боље прихватити овс незадовољнике, него их пустити на другу страну. Самоста.шн, међутим, гледају другојаче на целу ствар. У разговору сз једним њиховим београдским прваком моглн смо добити ова обавеш тења: Демократи су погрешно разумели нашу одлуку о организовању. Она се тиче поглавито Београда. а у Београду ми смо нмали и ракије своју политичку организацију. То није слу чај са демократима у- Лици.— Уместо спајања н сарадње сукоб? — Да, да, рекао нам је оваЈ' првак самосталаца. Постојп много услова за једну доиста присну сарадњу, да не кажем нешто више. Алн то смета извесним „околинама". Иначе, што се тиче добре воље г. г. Давидовнћа н нашег шефа Адама Прибнћевића, ја не бих искључио ни оно што сте вн поменули: пуно спајање. А овако... Уместо директног одговора дошло је писање „Нове Ријечи" која излази у Загребу као орган бивше Самостзл но демокраггске странке... Сп. Ђ.

УРЛНИЈН Данас у 3, 5, 7.10, 9.30 преиијера дивне Метро Голдвин музичке оомансе, пуие изванредних мелодија, љубави и смеха НТРДН ЗА ТЕБЕ Главне улоге кграју: наклавнија и најдражеснија игоачица света ЕАИНОР ПАУЕА НОВИ жигавл. - ЦЕНА 10 И 15 ДИН.

130У>

На својој скупштини у Зајечару свештеници Тимочке епархије решипи да подигну дом ЗаЈечар, 26 март У сали Еснафског дома у Зајечару одржа«а је скутгштина Свештеии чког удружења праеославне тимоч. ке епархнје. Скупштини је присуствовао Његово Преосвештенство епископ тимочки г. др. Емилијан. Скупштину је отворио претседних г. Драгиша Милетић, претседникДу ховног суда у пензији и протоЈ "ереј ставрофор. Г. др. Емилијан је ->држао дуг говор о актуе.тним проблемима српске цркве у садашњостн, а посебно у Тимочкој епархнјн. као и о дужностима савременог свештеника. Скуппггина је донела одлуку да свештеници Тимочке епархиЈ "е нз личннх материјалних средстава и прнлога подигну у Зајечару свој дом, који би у себи могао да прими свештенике из целе епархије прили ком њиховог доласка у епархиску резиденцију и за њихову децу. коЈа се школују у Зајечару. Подизању дома приступиће се кроз неколико година. Са скупштнне је упућен поздравЊ. Св. Патријарху, Народној скупштини и Сенату. Н. Д.

Новосадски казанџија, ухапшен због сумље да је учествовао у фапсификовању педесетица, пуштен на спободу Нови Сал. 26 мгет Истражни судија Окружног суда г. Папричић пустио је на слободу г. Милана Милановчћа, казанцију, ко ји је био пре извесног времена ухап шгн под сумњом да |е учествовао У прављењу лажних педесетица од стране фалсификаторске чегворке Стесан Сшлађи, Јосан Меш. Франц Гомола и Јосип Паули. Ова четвзр« ка, која је у Петроварадину имала читаву малу ковницу за прављгњ* лажног новпа, остаје и даље у затво ру Окружног суда, где ће бити одржан претрес

ЗА УБИСТВ0 ЧОВЕНА осу ђени у Осјеку на робију ОсЈек, 26 март У Окружном суду одржано је сућење Фрањи Кесегићу и Антону Тушеку из села Призаке. Државни тужилац их тужи дз су прошле године убили Мартина Марошевића. Према оптужници оба оптужена седела су критичне ноћи с Мартином у једно! сеоској кавани. Кад су се загрејали алкохолом међусобн-о су се почели свађати. Кад су изишли напоље Фрања н Антон су ножем тешко повредили Мартина. Од ових повреда Мар тин је умро. Кад су га искасапили ножевима оба оптужена врагилн су се поново у кавану н наставнли да пнју. ј На суђењу оптужеии се бране да су дело изаршиЈИ у одбрани. Суд је за ово убиство фрању осудио на петнаест, а Антона на пет го|дина робије. А. К.

После десет година парничења око имања управа манастира Беочин добила ]е, најзад, спор против Беочинске Фабрике цемента

Рума, 26 март Пуних десет година пред Среским судом у Илоку водила се Ј'еДна интересантна парница. На суду се по сили закона као тужитељ појавила Беочинска фабрика цемента, коју за ступа г. др. Маријан Ксмаровић, адвокат из Илока. Тужена је упргоа стравославног ма настира Беочина, коју заступа г. др. Стееан Симеоновић — Чокић адвокат из Сремских Карловаца.

БИ0СК0П »ЛУКСОР« ПРИКД39ЈЕ ДАНАС 9 з; з; 1.10 И 9.30 премијеру сензационалног француског шлагера, којн је оадшевно многооројну публику

(СНЕМШ ПЕ В10) Убелљив и врло слободан приказ махинаццја нодлих н бездушних трговаца белим робљем. — Опомена младим, неискусним илаковерним девошама како да се сачувају од замки покварењака. који им обећавају славу филмске каријере, а одводе их уЈавне куће. У гл. улогама Кете Нађ

Још 21 марта 1913 годнне између „Уније беочинскнх творница цемента д. д. у Беочину и управе манастира Беочина склопљен је уговор по којему манастир уступа већи ком плекс земљишта (око 70 јутара) „Унији беочинских творница цемента" на 50 година уз закупну цену од 15 хнљада круна годишње. „Унија" се уједно обаоезала да ће изграднти поред Дунава један наснп, који ће штитити манастирско земљиште од поплаве, а док наснп не б>'де готоз да ће даватн манастиру 2.000 круиа годишње. Овај уговор потписао је у нме манастира тадањи српски патриЈ 'арх поч. Лукијан Богдановић. После рата, променом прилика, по веаени су прегосори о валоризацији закупне цене, оа је тадањи настојатељ манастира Беочина обе своте ва лоризовао н то 15.000 круна у 15.000 динара, а 2000 круна у 2.000 динара. Ово валоразовање извршено је 13 марта 1921 године. Настојатељ манастира поднео је о вако оалоразовани уговор на потврду тадањем адмииистратору Карловачке мнтрополије г. др. Георгију Летићу. Администратор је не само одбио да овако валоризовангг^У^овор потпише, него је чак забранио настојатељу да у будуће уопиптЧтри ма закупннну, наводећи као разлог да је указом од 19 априла 1919 године уопостављен Врховни упраони одбор Карловачке мигрополије, као највиша народно — црквена власт, која уговор од 21 марта 1913 сматра ннштавним. Ови разлози утолико су занимљивији пгго их је Сресхи суд у Илоку и \тзажио. Међутим 12 јула 1912 године пар Фрања Јосип укида црквену аутономну уредбу Српско — православне Карловачке митрополије и заводи комесаријат, који је био поверен тадањем претседнику маџарске владе. ОваЈ акт цара Фрање Јосипа Срески суд у Илоку оболежио је као не законит и противуставан зато што ово решење нису потписалн чланови владе и из других разлога, После рата „Унија беочииских тоорница цемента" проаана је за 13,500 000 динара садањем власнику „Б^очинској творници цемеита д. д." Пошто је др. Летић одбио да прима закупнину творница је нозац депоновала у Срески с\*д у Илоку и то за године 1922 — 1926 н за прао полутодиште 1927. Међутим долази једно изненађење Управа манастира одбила је да призна фабрици цемента да је истоветна са „Унијом беочинских творннца цемента," јер се с њом није фузнонисала, већ је сва фабрична постројења као и зграде једноставно прек>*1ила за своту од 13,500.000 динара. Истовремено управа манастнра под нела је гужбу против фабрике н то код надлежног Окружног суда У Сремској Митровици, тражећи у туж би да Окружни оуд донесе решење о ништавности уговора од 21 марта 1913 године. Ову тужбу Окружнн суд у Сремској Митровипи суспенловао је с тим да се прво чека решење Среског суда у Илоку Овај овако замршен и згплетен спор воћен је пуних десет година. Читаву ствар нелмно је добно ста решнна суда г. Жарко Путинчанин. који је опор и окончао изрекавшн прес>ду. Тужилац „Беочинска фабрика пемента д. д." одбиЈа се са своЈом туж бом у ко.'ој тражн да је тужени српско — православни манастир „Беоч>ш" дужан гвризнати лепоновану закупнину код овог суда у име закл-пнине ол 1922 — 1926 и полугодиште 1927 голине и да су тн полози оправ дано положени код суда на оонову закупног уговора од 21 марта 1813 Т\ткилац )е дужан манастиру у року ол 14 дана, под претњом изсршења, накнадити парнични трошах проузрокован овом парницом, који се судбено установљује на 70.000 дн нара. На ову пресуду Среског сулз У Илоку фабрика цемента свакако ће поднети жалбу вишем с>*ду, Е. К.