Правда, 27. 03. 1937., стр. 8

СароЈевскн процес у сећањима браниоЦа г. пр. Цистлерп

Анексија Босне и Херцеговине никад није имала правне подршке Аустро* гарска војна упраеа у Босни н Херцеговннн у најмању руку и најблаже речено, није поч.пвала на закону. Она ннје имала пјдршке у закону. Како ни тај „закон" није никада добио сагласност аустриске и угарске легислативе, о«, уосталом, никада ниј<е добио ни правну зал>аност. И тако су Босадцн и Херцегоици, полазећи у војсму, полагал« заклетву аустро-угарском цару не на основу закона, него на основу цлрске наредбе, која није имала заКч >нског ослО>нца. која није била заснована на закону, а претстављала је. до 1909 године, уз то и флагрантну повреду међународног права. Но док се до а!некси:е оеакво упразљање без законског ослонца још и могло да покуша правдати ноким теоричама врло сумњивг државоправне впедности, сва је прав>на наука која је имала озбиљие претензије да се таквом назове признавала да се стање ствари по проглашењу анексије било битно изменило. *

Аустри^а и Угарска од тога часа нмпериј над Босном и Херцеговином знцк нису извршивале на основу ме ђународноправних >-ганачења. него ф га отада па надаље могле да врше, да тако кажем, само „јуре пр)прио". на основу свога властито! права. На основу аустријског и утар аког права Услед тога је и сва организаци:а државне власти у Боснн и Хериеговин» по алексији престала бити ино страни посао. Постала је унутрашњи посао обе државе монархије. Као та кав, тај је посао сада, правно, на сваки начин морао да буде изузет од једностране монархове диспозчције. Монарх је, од часа аиексије над Босном и Херцеговином поготово владао, и могао да влада само као аустриоки цар и као апостолскл мраљ угарски, а нипошто не као нс ка друга правна особа, у државно. правном погледу различна од аустриског цара и угарског краља. 'Л он. извршујући после проглашења анекси:е у Босни и Херцеговини др жавне владаочгве прерогативе, са њима сада, из наведени* разлога. ви ше није могао да диспонира по св-"> јој слободној вољи и нахоћењу. Он чак ни анексију без сарадње аустржгке и угарске легислативе ни јг могао правоваљано да извршч. "што несумњиво произилази из параграфа 5 наведеног закона из 183и године. Знао сам да је само ово схватање било у складу са одредбама појитивног устав>ног права аустриског и Утарског. То једино исправно мишљење за. ступао је уосталом још 1878 године г лично сам гроф Јулије Андраши, ко ји јг, као што је познато, баш на Јј^ејдоинском конгресу био претставник аустроугарске монархгсје, њеног папа и краља. Још тада, последњих дана месепа новембра те године, у буџетском од бору аустриске делегације поднета је била интгрпелација, којом су се од владе, између осталога, тражила и објашњења „о могућности аноксије". И још првог децембра те године Андраши који је тада био ми нистар иностраних послова Аустро угарске монархије, иначг одличан познавалац уставног гтрава. а нарочито свих проблема Берлинског кон греса, одговорж) је у томе одбооу на ту интерпелацију, и изјавио, иамеђу осталога, да би, ако би се поставило питгње анексијг, о томе нмало да одлучује, сасвим природно, законодавно тело, аустроугарско » угарско, разуме се, у заједници са Круном. Та истина важила је у гтуној мери з у време анексиЈе, па дакле и у вре ме Сарајеоског процеса. Зна се, уосталом, зашто законски предлози. ко|и, иако су, поводом лнексије, били у смислу поменутог за кона из 1880 године, под»гти аустрн ском и маџарском парламенту на прихват, нису били никада примље н» нити су постали закон. Маџарски државниии. опирали су се томе. Они су, као што знамо. по кушали ла искористе анексију Бос не и Херцеговине у ту сврху, да за маџарску легислатдау у погледу Бос нг и Херцеговине не прихвате рзвноправан однос са Аустријом. Очи су то правдали тиме што су маџзр. ски краљеви стално наглашавалг* гврава свете Степанова Круне на Бо^ ну и Херцеговину. И то на тај нач'Н што је дуто фигурирао у угараом нас^ову и грбу ц краљ оа Раме (јер је Бела друти, ј«дном. око 1138 при мио ту титулу имајући номиналн.. зласт над извесним делоеима дгнаш ње Бооне. који, узпред буди реченз. уосталом исторнјски ни данас јиш »ису ни одређепи ни познати). Твр дили су да се Угарска никада тнх земаља ник одрекла. И тражилн су збснг тога да јој оне гарипадну ипсо јупе. То њихово опирање довело је б» ло тако и ло тога да анексија Босне и Хериегоеине. што се тнче аустрчс ког и угарског гграва никада ни>г добила правну подршку и да 1*е тач во правно стање затекло и почетзк Сарајевског проиеса. Услед тога фактнчко стање ствооено прогласом о анексији Босне к Херцеговииг, и поред донекле урођене међународиопоавне стране тога питања, ни : е никада добило правн> заљаност. Оно је остало до краЈа лротивуставно, протирзаконито. Рекао сам да је Аустроугарска то питање у међунаподноправном по. гл^гду како тгко била уредила. Јер уговорол од 26 фебруара 1909 Турска је призгнала аетексију и примилл ад Аустро\п-ат)оке — у стзари ва то

— два и по милиона турских златних фунти. После тога. наравно, нн сигнатарним аластима Берлинско1 конгреса није остало ништа друго, него да присгану на то да се члан 25 Берлинских конгресних аката ста ви ван снаге. Али чињггница да анексија са гле дишта аустриског и угарског права (а то значи дакле и са гледишта Босанско-херцеговачког права) није Ои ла озакоњена, морала је имати за последицу да по закону није била могуће правдати да они који су за сарајевски атентат били стављени под оптужбу, буду суђ»гни за велеиздају. Није могло бити сумње о томе да је по закону, тј., ако је суд хтео, V складу са научним начелима о тума чењу закона и у складу са тачком 4 Наредбе оа 26 јуна 1879 о увође. њу казненог закона за Босну и Хер цеговину, да се држи формално!, позитивног, Босанско-херцеговачко-. кривичног законика, морао пре свс га да падне онај диспозитиини дсо оптужнице. по коме је атедтат био схваћен као дело. коЈе ј«г тежило да се силом измени опсег подручја Аустроугарске монархи^е, дз се начме Босна и Хериеговина огргну од м >нархије и припоЈг Краљевинн СрОији, у чему су се. по схватању оптуж нице. требало да стекну сва битна о бележја злочина велеиздаје по паоа графу 111 слово б) тога Босанскохеоцеговачког кривичног закона. Било је довољно сетити се да Босна и Херцеговина нису ни пре ни после анексије спадале под Аустроугарску монархију у смислу §-а 111 слово б) Бослнско-херцеговачког кри вичног законз, и пооед цаоске пр^кламааије од 5 октобра 1908 о анекси'и. И то зато што није било дошло ло одобрења легислативе оба дела мбнархије у погледу анексијом настале измене оног односа тих земаља према монзрхији, до каквог је односа било дошло законом из 1880 године. А то је одобрење, као шт) смо раније видели, на основу § 5 тога закона, морало доћи. За потврду тога несумњиво тачног праеног гледишта, које сам пред судом, наравно, морао веома опрезно да изнесем, како ми суд не би пое времена одузео реч, ја сам се на суђењу огранимис на то да се позов?м на Аугуста Фингера, једног од најбољих тадањих познавалаца кривичноправне науке о велеиздаји, који је у то време био професор кривичног прзва на немачком универзитету у Халеу. Фингерова излагања о тој мзтерији, поред излагања чувеног немачког кримина.тасте Биндинга, тада су се у научном свету нарочито уважавала. То правно схватање је и окружни суд својом пресудом утолико прећут но и признао што је правну квалификацију оптужн-иие изменно и атентат подвео под законом предвАђени случај дела, којим се тежило да се силом измени однос Босне и Херцеговине према Аустроугарској монархији. Али из истога разлога није било могуће подвести дело сарајевских оп тужених ни под овај у пресуди примењени случај велеиздаје, предвиђен у поменутој одредби Босанско- херцеговачког кривичног закона .

Суђење хајдуку Радићу и јатацима

ПРАВДА 8 27 111-1937

И бивши претседник општине Сувои Долу одговпрп за јотоковоње Као и остали јатаци, он све пориче

Хајдук Маринко Радић пажљи во слуша исказе Јгтака

Пожаревац, 26 март У току испитивања великог броја јатака, који махом поричу своје учешће и помагање хајдука Радића у вршењу злочиначких дела, саслушан ј& и Милан Димитријевић, бивши претсеад1ик општине у Сувом Долу. Испитивање овог познатог и имућног човека било је врло интересантно и п>но узбудљивих момената. Милан Димитријевић. оптужен за јатаковање, одлучно се брани. За ње гово испитивање владало је нарочито велико интересовање код присут них сељака, јер Милан Димитријевић потиче из веома угледне породице, а његов отац био је некада на родни посланик. Димитријевић је чо век већ у годинама, озбиљног држања Иако је из хо.мољског, влашког села говори добро српски. Њему оптужница ставља на терет да је хајдуке Богосављевића, Новаковића и Радића примао у кућу. У оптужници се. шта више, тврди да

Питање смењиеања г. ЈЗ ориоа са попожаја претседника општине у Сен Дениу Парнз, 26 иарт Авас јавља: У кулоарима парламента тврдило се јуче да посланик г. Дооио. који је претседннк ошптнне у Сен Дениу, могао битн сме»ћен сл свог претседничког положаја Г. Дорио је нзјавно да је мини стар унутрашн>ит дела одредио анхетгу комиснју за прег\ед рада оппгпше у Сен Дениу. Поводоч тога је министар унутратн>нх дела г Дормоа из!лвио: Ниге мн познато да ће г. Дорио битн смен>ен са положаја претседника оп пггине То питање уопште није актуелно. Г. Дормоа ]е додао да г. Дорио. у случају ачо хоће да се жали на одлуку министра унутрашљих дела, може да му упути ннтерпелапију у својству народног посллника. Што се тиче анкете у општкни Сен Дениу она је исте прароде као што су и прегледи пгго се вр ше у осталим француским оппггинама. Њему лично нису још познати резултати овог прегледа.

V Ч- Ч- 7- Р ЧП ПРЕМИЈЕРА по чувеном р о м а в у Џгмга Олнвера К?РЗУДА: СЕВЕР I ЗОВЕ Рашел Хедзон, Паул Кели и огроман пас бернарлинац Бак Велорадски нузпрограм: 1) Журнал; 2) Демони арака-сензаци.е кзмере 3) Црни паук - кслзр

КОРЗО " |Дзнзс 3; 5; 7 и 9.30 час. Уз снижене цене: оа 5 — 8 пнн. _ У 3 сата и за леиу сва места 5. дан. I Парапа смеха — Ваши љубимци СТАНиОЛИО у свом на)успелн ен филму Цита1 [К1 деујче 2) Ч рли Чвз; 3> Црт:ни фипм;^ 4) Најновпји Фокс журнал ^ Метро - Голдчин - МаЈер филм Спеаећи нрограм препијера мдддм икс Рената Милер

робијаш Александар Паскар из Нсреснице, који такође тврди ла га хајдук Радић терети из мржње, пре шло се на испитивање једног од ва/К нијих сведока, Животе Јовановића из села Церовице Живота је 24 новембра 1934 године убио у колиби свога таста злогласно>г хомољског хајдука Богицу Илића. Како је убнјен хајдук Богица Илић Живота опширно прича како је успео да убије ха|дука Богицу Или ћа. Вели да се Илићу пр^тстављао као веран )атпк. а у ствари био јеу договору са властима. Хајдук Илић то није знао. Тако је Жнвота довео Илића у кућу свога таста и тамо га убио. Ове наводе Животе потврћује и хајдук Радић, али Раднћ ипак терети Животу да му Је био један од најпоузданијих јатака. Радић вели да су он и хаЈдук Богосављевић зна ли ла је Живота убио Богицу Илића и да су му добро припретили ако се деои нешто са њима. Једном приликом Богосављевић је рекао Животи: — Пази Живота, немој гуја да те уједе па да на нас дигнеш руку. Живота пред судом. мећутим. енер гично одбија да је био јатак Радићев. Он вели да се одмах пошто је убио хајдука Богицу Илића отселио из свога села у Кучево и да жи ви стално у Кучеву од јануара 1935 год >и )не, док је Радић постао хајдук тек у јуну 1935 године. Испитан је затим 30-годишњи Ми лосав Микић из Сувог Дола. који је такоће опгужен као јатак. Кад су овога оптуженог суочили са Радићем, Радић је рекао: — Право да вам кажем, ја ни сам не знам да ли нам је овај био јатак. Ове речи ха-јдука Радића изазива ју смех у дворани. То је уједио први од оптужених јатака за кога Ра дић вели да не зна да ли је био ја. так. После тога настављено је испитивање ост1лих оптужених. М. Павловић

се у његовој кући прало хајдучко рубље и да је го опрано рубље сам Милан Димигријевић хајдуцима односио на уговорено место. Оптужени Димитри|евић одлучно одбија овакво гврћење хајдука Радића и каже му у очи да лаже. Хајдук Радић окреће се Димнтриевићу и каже: — Зашто кријеш, чика Милане ? Зар нисмо долазили три пута у твоју кућу? Зар нам ниси давао храну за паре и зар нам ниси примао веш на прање? — Шта лажеш, слепче! — нервира се Милан Димитријевић, прилазећн Радићу, али га жандарм задржава на месту. Данашње суђење настављено је испигивањем осталих оптужених за јатаковање. Свакако најинтересантније је испн тивање девоЈака — љубавница хајдЈ. ка. Ту су две сестре Зорица н Софија Убавчић и Ружа Петровић: Њи хова улога у животу хајдука Богосављевића, Новаковића и Радића сва како је најзанимљивнја. Шта |е ове гри девојке довело пред суд?... То |е најбоље објаснио у току саслушавања сам хајдук Радић Оне су допале затвора због то га што су се потпуно биле везале за хајдуке. Судећи по ономе што се досада зна, сестра Убавчић биле су љубавнице тројице озлоглашених хајдука. Јутрошње суђење хајдуку Радићу почело је у 9 часова. Како је лзнас у Пожаревцу пазарни дан, то је суд ск-и ходник био пун радозналог све та. Дошли су многи сељаци из околнне тако да ниау могли сви да уђу у судчицу. Овим сељацима кој-н су остали у ходнику било Је довољ но тех да виде хаудука Радића, о коме се толико последњих дана при ча у овоме крају. Када су га жандарми спроводили кроз радознали свет, могло се чути: — Ввди како му је поглед благ. — Море, претвара се. Не дао ти Бог да су те његове очи погледале у хомољским планинама. Првн је на данашњем оуђењу саслушан Тома Ружановић, 55-годишњи сељак из села Нереснице. Он од бија наводе оптуженице да је јатаксквао хајдуцима и вели да га хајдук Рад^ћ терети из мржње. Још некад били су њих двоједа у завади, па Радић сад хоће да му се свети. Јатгк ко>и хајдуцима оставл>ао кључ Јатак Милош Чурнловић. такоће из Нереснице, каже да ау хајдуци Богосављевић и Радић свратили у његову кућу после општинских избора прошле јесени. Том приликом распитнвали су се кој« је кандитат победио на изборима. Кад их је Милош обавестио, хајдуци су отишли. Међутим, хајдук Радић на суоче њу каже да су хајдуци код овог јатака више гтута преноћили. Вели да је Милош остављао кључ од колибе на уговорено место под једним каменом где су га хајдуци увек налазили и тако улазили у кућу. Милош ово одлучно одбнја* Пошто је саслушан јатаас з бивши

Краљииа фнлма, божинствена ГРЕТА ГАРБО љуби страсно Р05ЕРТД ТЕЈЛОРД у крунн сезоке

[

по бесмртнои делу слјвног с АЛЕКСДНДРА ДИМЕ ^ „Даиа са камелијака" '

Б Е Р 3 Е

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд. 26 март Девнзе у званичном курсу нису аанас има,ле ннкаквих промеиа јер Циришка берза ннје радила због Ускршњнх пралннка У приватном клирингу скочичи су Беч и Берлин. На ефектном тржишту курсеви кол државвих папира у скоку су. Скочили су сви државни папири Код девиза промет Је био врло жив а код папира осредњи На продуктној берзн аена свим продуктнма је врло жива. Девизе (понуда-тражња са примом): Лоидон 215.46—213.41; Париз 202.33-200.89; Њујорк 4379.81 —4343.50, Њујорк кебл 4401 81 4365 50; , курс долара за сбрачунаван.е 4361 65; Женева 1003.32—996.46; Милано 232.77—229.69; Праг 153.64—152.54; Амстердам 2408.75—2394 16; Бер .тив 1771.91—1758.03- Брисел 741.76—736.70, Вар шава 834.23-827.73. I У приватном кдирингу: Лоидов 238 80237.20; Беч 804.25—794.25; Милано понуде 225; бонови Грчке банке 32.10—31 40; БерлиЕ 1211 03-1191 03. , Државни папирн (понуда тражњв>: I Рента ратне штете промпт 410—408.50 рађено по 410—409; ! Терминн за ултимо јунн рађено 407—406.50, 7*1» инвестиционн зајам 88.50—88, рађено по 83.50; I 44» аграрне обвезнице тражња 52.50—52, ре ђено по 52.50 | 6°/« државне обвезннце од 5000 : 76—75.75, раћено по 76 75—75; 64» државних обвезница од 25000 : 74.50174.25, ра>>ено по 74.75—74.50; 6•/• државних обвезннца од 500 : 72—70:50: 7*/» Блеров заЈам 88—87 25, рађено по 87.50 —87: 8'/» Блеров зајам 97—96: | 74» заложнице Државне хнпотекарне банке понуда 100; | 6*/« далматински аграр од 5000 : 74.50—74; 6 # /« далматински аграр од 1000: 73--71; 1 Акцн'е (понуда-тражња): Народне банке 7350—7230; Привилеговане аграрне банке 1199.50—198 Лозови: Дуванскн лоз тражња 15: Лоз Цр | веног крста тражња 28; Лутриски лоз траж аа 110. ПРОДУКТНА БЕРЗА Пшеннца: Рађено промпт Инђија по 179; Сава 182; Бегеј 145; Новн Сад по 180, Нови Сад по 184. Тиса 186. закључено 85 вагона. Кукуруз: Рађено промпт Банат 89.50, Тиса 100; Вршац 90, за април Сава 96, за април Бегеј 94. за мај Бегеј 97 Ра^ено 80 вагона. Због празника Циришка берза није радила.

К0Л0" из Шибекика држи концерт у Новом Саду Новн Сад, 26 март Масариково филхармониско друштво „Коло" из Шибеника одржаКе у Новом Саду 5 априла концерт свог мушког збора, у дворан« Народног спомен-дома. На програму су Јунек, Готовац, Жганец, Хаце, Одак и дру-