Правда, 27. 03. 1937., стр. 7
Проблем позакоњењ а деце из „дивљих бракова " Нанбрачно дете треба вратити у оквир нормалног живота
У великој лвораки Окружног суда за охруг београдски одржао |е прсд леоцм бројем слушалаца врло интересан™ 0 предавање г. Јовицо б. Ми|ушковиК. судија Среског су. да за град Београд. Тема аредаваИ? II к "IV, л> ли могу и свме м зте ре по § 134 тачка 3 ГраКанског зјкона тражити позакон>ен>е своје ван Орачне деце владаочевои иилош Н у . У овом своц Предавању г. Јовнца Ми]ушковнк се осврнуо н на једну негатнвну одлуку г. Министрапр»в
не матере не бн мењао правни однос роднтела ни према самој ванорачно| матерн. Но ннје то само случај ла се на 080 питање само у пракси неједнако одговара, оно је код нас спорно и у теорији бар у пследње време. Прво, каже измећу осилог г. Мн1УШКОВНП, што се дејство речи рескриптум принцинус не односи
наслеће. Јер право наслеђа која иг;,Уђ ' = Г у »иредоснови новог I ра- нита леии саип лнча .л„.
. новог Грађанског законика. Под утицајем старинског схватања, рекао )е г МијушховиК. још се н данас ванбрачно дете смзтра за срамоту. Вероватно зато што се по схватању широких народних маса сматра недозвољеним и неморалним општење ван брака које н.ча за последицу рађзње ванбрачне деце. Као последица тога дошло је да дру штво друкчије гледа на брачну. г друкчије на ванбрачну децу. Тако ие само да гледа друштво. већ и зз конодавци. и ако су и једна и друга деца плод природие функције. Но. нпак. сва законодавства да бн колнко толико ублажила тежак по^ ложа1 ванбрачне деце, предвиНа|у нзвесне мере које иду за тим да ублаже њихов тежак положај. МеКутнм разним мерама долазн и установа позакоњења детета милош Н у владаоца. чије порекло налазимо још у римском праву. Разлози к°1и су руководчли законодавце да озо позакоњење уведу, јесу. поред осталог, како то сасвим умесчо исти» че наш уваженн професор г. др. Аранђелознћ у својој познатој расправи о позакоњењу детета мнлош Ку владаоца. у првом реду да се смањи број ванбрачне деце. што не сумњиво захтева и јавни интерес. Је-р се зна каква горка судбнна оче хује вчнбрачну децу и како се изре дова ове деце рекрутује великн број преступника. Овим се позако' њењем, како даље наводи г. Арзнђеловић, и правно признаје природ на веза која већ постоји измећу роднтеља и детета: родитељима се да је прилика да поправе свој грех према свом детету. Раније. пре рата, изгледа да се ов& лнтање код нас у теорији није^-нарочито ни истицзло. а у праксн поготову. Тек после рата многи судози на правном подручју Касааионог суда у Београду почели су бнли добијати захтеве у којима су жене. удовиие, распуштнице, као и девојке, тражиле од судова. старатељских, да им се дозволи позакоњење деце рођене ван брака. Понехи судови те захтеве су олби1али. с. мотнвацијом дв не постоји закон' ска могуКност да жене позакоњују децу коју су родиле ван брака; док су лруги међутим. слалн сличне гтре дмете Министарству правде. траже' ћи по њима објашњење. Само Министарство налазило се у недоумИ' ии, пред решењем оваквих случајева. с обзиром да је тадашња судска ттракса знала само за позкоњење ванбрачне деце путем доцнијегбра:ча. или само на захтев ванбрачног оца и матере заједно. путем владаочеве милости. „али још ни |едан случвј није био. да је на захтев вчн бграчне матере позакоњено дете, ро ђено ван брака". Као што видимо, по овом питању имамо двојако гледиште: начелну одлуку Касацноног суда. да могу и матере. као и очеви. путем владаочеве милости ла позаконе своју ван брачну децу. и мишљење Министар ства гтравде, изречено у овом акту. да је то немогуће. По мишљењу Касаиионог суда: „Случај позакоњења ванбрачне леие владаочевом милошћу има)У изворе у црквеном праву. одакле су ушли у позитивно законодавство. ш ти су случа|евн: кад наступн смрт природног оиа и када због несавладљивих сметњи не може брак да се склопи. «А. сем тога. речи из тачке 3 § 134 Граћанског закона „на захтевање родитеља". по њему се не могу протумачи ти тако да Је потребан захтев оба родитеља а да се само на захтев 1 >дног не може извршити позакоњење. „Јер. када је већ речено. нзставља Касациони суд. с обзиром на изнете случајеве у Црквеном прав у да се овај захтев може упутит" у случају смрти природног оиа. онла је логнчнки закључак да ова! зз утев _ тражење позакоњења — може потећи у првом реду од матере ванбранног лететв. Ни с.х<I ет>м«. заиија овога прописа не да 2® ,<>ога тумачењу.
ла се реч „родите-
ља" има тако разумгти. да је потре Пан захтев пба розитељ«. јер да |е законодаваи то ктео. он би ставио v текст оба родитеља или бар реч ^родитеља". употребио у и " и *"' м" Напротив мииистарство правкао што смо видели тврдећизт
нита децв само онда нада су позакоњена познијим браком. иначе она немају права наслеђа ни по оцу ни по мајци. Он ово изводи из § 409 Граћанског закона, који гласи: „Де ца изван брака роћена добијају пра во н наследство као и други законити наследници. кад би познијим браком позакоњена бнла". Др^го. што се, без обзира да ли се умстЈгни могу разликовати трм случаЈа позаксњењсм владаочевом милошћу (случај са де!ством премз оба родитеља и затнм Још два слу. чаја према оцу посебно и према мај ци посебно; или од два типа: један општи тип где позакоњују оба родитеља и један специјални тип где гмзакоњује један родитељ било отац, било мати; или се ради о једном општем типу где позакоњује о. тац било са пристанком или без при станка материног, и о једном спеш јалном типу где позакоњује само мати без пристанка очева) и без об знра. Ако ће се та ствар посматра« ти. долази да се ту ради о ствари која има матернјално-правни карак тер. Треће, што ни Једно законодавство на континенту не признаЈе „какво било друго позакоњење влаДао чевом милошћу него очево позакоњење". Четврто, се дејство таквог позакоњења измећу странака не може преиначити (пресудом судије по праву слободног бирања грађана)у јеону адтернатизу која гласи: нли де|ство измећу оца и детета, или пак дејство измећу матере и детета. — пошто би то било преиначење „основног правног облика наше породнчне заЈеднице." „Породицу не би внше формирали родитељн и деца, него или отац и деца или пак мајка и деца." И најзад пето што технички уопште није изводљиво. Наиме, поред примедбе да је дете од мајхе позакоњено или баш због ове примедбе, наглашаваће крштеница нарочито баш взнбрачност, те тако грађанин неће наћи у овој крштеници очево име нити ће моти разабратн. да ли дете има право на очево породично име. Ако оставимо на етраиу питање. како би теоретскл требало решити ово ггитање, и пођемо од факта. ко ји подвлачи и г. Горшић. да у гла'. ном „ни једно законодавство на кон тиненту не познаје какво било дру го позакоњење владаочевом милош ћу него само очево позакоњење", па ни изворник нашег Граћанског захоиа — аустроутарски; и да је установа позакоњењв владаочевом милошћу дошла да омогући позакоњење ванбрачне деце. када је немо гуће остварити позакоњење доцнијим браком, где твкоће не може би ти речи о неком посебном материном позакоњењу, већ само очевом. па и да не ударамо нарочито на то да би се тиме ишло на преиначење „основног правног облика наше породичне заједнице", као што то чини г. др. Гсршић, —- онда се на. меће питањ*. да ли се из одредбе тачке 3 § 134 Граћанског законакЈји гласи: ла се нсбрачна деиа могу „ззконом учниитн и са брачном из. равнати... Када би на захтевање родитеља такво дете без штете треће га од више власти у одношење пра ва брачке деце поставило се" — мож да би тумачењем дошли до заиогучка до којега су дошли они, који потврдно одговара!у на ово питање? Ово тим пре, ако овом питању додамо и Једно друго: да ли су наши редактори. Лазаревић и Хаџић. редигујући § 134 тачка 3 Граћанског закона. уопште и помишљали на ово питање, када се оно у то време није ни постављано не само код нас но ни у аустриском Граћанском закону. одакле су они и пресадили овај пропис у наш Граћански законнк; поготову када се има на уму, како су ограничено решили осталв питања која тангирају ванбрачну де цу (издржавања исте и слично). Најзад, интересантно баш по ово питање, ако на овом месту. каошго смо то обећали у почетку. споменемо. да то питање потврдио не решава ни наша „Предоснова" новог Граћанског законика. Наиме. „Пред основа" предвића позакоњење ван' брачне леие: а) доиније склопње/с 200) и 6) милошћу
»Ова децп последнцо привргдних и друштвених односа«...
не може бити речи о неком самосталном захтеву материном за позакоњење вЈнбрачног детета Милошћу владаоца, већ то право припада само оцу у колико нема споразума; изузетио матери у случају очеве смр ти. али и тада не. вко не би док^зала да је отац био вољан да то учинн — његово привољење". С тога, здвршујући ова излагањч. нека нам [е дозвољено да, на крају, потсетимо на извесне чињениц; о којима би законодавац. при пешзвању питања која тангирају ванбрч «У децу, па и сеога истакнутог у нл слову, морао водити рачуна. Наиме. већ самим тим што постоји велики број ванбрачне деце, наметнут је друштву и држави тежак проблем. о коме се мора водити рачуна још и са гледашита морала и хуманости, пошто га сама установа бракл, изгледа, не може да реши. Само у том случају, када би се сви граћани одрекли полног општења ван бра ка, могао бн се решити овај проблем. пошто ових више не би бн ло. А.ти. како је то немогуће. онда је о томе излишно и говорити. Глад и љубав. како то лепо примећује г. др. Аранћеловић, два најмоћ нија фактора људскога живота уз честу огтравдану немогућност стула ња у брак, не воде рачуна о жељзма законодавца. и тако су се сви за конодавцн, па и наш, налазили пред чињенииом постојања ванбрачне мз тере и ванбрачног детета. те се пита ње ванбрачне деце и њиховог права морало законскн регулнсати. Како су поједина законодавства решила та| проблем. па и питање по закоњења ванбрачне леце Милошћу владаоца и како ће га у будуће решавати, зависи од разних околности и прилика, као и од културног поимања и схватања дотичног рода. Али се, ипак, само једно мора имати на уму, да при томе не тре ба да буду никаква моралнзирајућа начела искључиво меродавна штету огтравданих стварних интере са и заједниие н појединаца. „Взн брачна деца нису ни друштвено зло ни опст друштвено добро и , кзо што вели др. Марковић. „Она су по следииа привредних и друштзених односа. те их као таква треба и по сматрати приликом решавања њихо вог проблема",
Занатпије Дунавсме бановине траже успостављање Управног суда у Новом Саду Нови Сад, 26 март У дворани ноиосадске Трговинско индустриске и занагске комуре одр» жана |е плинарна седница Јанатског огсека. Нретседавао |е г. Драгик Ми Јатовић, а присуствонали су сви ко» морски већници из Новог Сада и других мес1а на гериториЈи Коморе. 1 јз седници |е главни свкретар г. ар. Сдавко Станић поднео извештај о раду Коморе по занагским иитањима, као и о одредбама Финансиског закона за ову о>уетску годину. Занатски отсек Коморе у Новом Саду поиољно |е примио амандман уз иови Финансиски закон, којим се уводи иаушално опорезивање ситних занатлиЈа течевином у местима ис» под 20.000 становникв. У погледу ив плате луксузног пореза од занатли|а Отсек је закључио да се замоли Дунавска финансиска дирекциЈа да оОрати пажњу пдреским упрввама на исправно примењивање расписа у наплати луксузног пореза од занатлија. Наглашена је и потреба установ« љењв Управног суда за Дунааску бановину у Новом Саду. Мајсторски испит положило Је прошле године 10УО лица, а помоћнички 2527. У ве* зи с овим испигима стављен је захтев о отварању стручних продужних школа и у оним местима где сада не постоје. На краЈу је расправљано о бес* правном занатском раду. Предложене су мере за његово сузбијање. Ј. Касација је ОСНАЖИЛА ПРЕСУДУ Окружног суда у Јагодини којом се ослобођаЕа бивши управник Савеза набављачких задруга Јагодина, 26 март Касациони суд у Београду оснажио је пресуду јагодинског Окруж* ног суда којом је ослобоћен сваке одговорности г. Бора Лукић, бивши управник Главног савеза набављачких задруга и један од воће јагодин ског задружног покрета. Тужилаи је био Савез срлских з^мљора п^;ких задруга и ћупријска Земљорадничка кредитна задругз у којој је г. Лу» кић вршио надзорничку дужност и у истој, према тужби, извршена про невера прско 330.000 динара. За ову проневеру г. Бора Лукић |е одговарао пред Окружним судом у Јагодини и суд га је ослободио, а Касаиија је осиажила. Тако је, најза^, рвом рресудом ликвидирано је» дно крупно питање у Задругарству. Лошто је пресуда постала извршна сада се мећу задругарима осећа покрет да се на овогодишњем конгресу осуди рад садање управе Глав ног савеза и да се доће до једне јединствене акције, која ће окупити све људе наклоњене независности и слободи задругарства. М. Ј. М.
ПРАВДА 7 27-Ш-1937
Бесмртно дело МАЛИ ЛОРЛ
ко,е је сачо у Енглеско) за оО годинз доживело 66 ИЗДАЊД сннмљено |е као првокласни ф«лм, а нарочито треба истаћи да гловие улоге у овом филму игра|у ФРЕДИ БАРТОЛОМЕЗ поЈиат н-о .Даоид лоиерфилд*, гши РУНЕЈ познат из .Сан летње ноћи* ДОЛОРЕС КОСТЕЛО припрема „УРАНИЈА"
!1
Г-ђа Хоџа, супруга претсеДника чехосповачке владе, борави у Сплиту Сплнт, 26 март Госпођа Ирена Хоца, супруга че* хоеловачког млнистра претседника са ћерком допутовала 1е у Сплит. На станиии |е г-ћУ Хоца до^ чекзла супруга чехословачког посланика у Москви, г-ћа Теодора Паалу и чехисловачки конзул г. Смолчић. Угледни гости остају у Сплиту два да«а, затим одлазе на Хвар. А. Б. На седници ГРАДСКОГ ВЕЋА поднета је ннтер* пепација о посповању у Новосадској кланици Но»в Сал, 26 иарт Скиоћ 1е одржана седница Град^ оког већа, којој је претселавао I. др. Бранко Илић, претседнн«. Пре прелаза на днегни ред општннска већник г. Ра;а Матић. агтелациони су дија, поднео је интерпелацију о по словању у Новосадској клашпхи. о чему Је било речи и у јавности. 1. Марковић је тражио да се поведе истрага у том правцу. Г др. Илић је одгосорио да ј>е ооћ повелена истрага о пословању у Ноаосалској кланици. После овога поднет је реферат О предмету исплате лосућених принад лежности градским службгницииа, које је општинска управа са гцјст ?... селником г. зр. Боротом бу«ла непра витао задржала. али је пресудом Др жачног савета решено да се исштатг' оз« принадлежности. Приналлежнз. сти износе у свему око лва * по ми лиома линара. а на чдућој седниив Грздског већа донеће се оллука ла ли ће се ове принадлежности ж-пла ћивати и контрактуалним службе-ницима- Ј.
Дв -. намера законолавиа код Н им браком (§ 200) и б) милошлу " т Г нлир позакоњења ванбрачие де влалаоиа (§ 201). Овим послелњим Је састо!" У засиивању повољнијег) „пчакоњењеч у $ 201 сс вели да с»
правног оаноса детета. на "Р" 0 " СТУ прс«а прирозиом оиу, " ал " И и се и, тексга §134 тачка 3. ие мо. же ичвести закључак ло кога |е дошао Касаииоии суд. А оао * «***° пое Ч јто се по његовом иигол.си.У. проглашење детета путем На|више Милости за законито дете »анбрач-
позакоњењем у § 201 се мо родитељи „спорааумио или само отац. а у елучају смрти очеве самз мати, ако докаже привољење очево, могу молити да се њихово лете милошћу владаоиа прогласн за брач но. Као пгго се вмди. по овом прелпројекту новог Граћанског ааконика
УКАСИНИ
Потпуно нове авантуре! Тарцан ко и говори! 1001 СМРТНА ОПАСНОСТ ЏУНГЛЕ! Најбољи Тарцан филм!
У 3; 5; 7; 9.30 Метоо Голдвин ПРЕМИЗЕРА
ТАРЦАН
ТАРЦАН ЗАРОБЉЕН
ДОс ГОДИНЕ НАПОРНОГ РАДА
ПО НОВОМ РОМАНУ ЕДГАР РАЈС БУРОУСА
Т44Ч7