Правда, 27. 03. 1937., стр. 13

ПИСМО СА СЕЛА '"' АВ ДА

27-Ш-1937

Сељачни листови

Цео дан можете разговаратн са групом сеЈТ>ака, разгледати им иман>а и куКе, посматрати их на раду, а нећете моћи погодити, који је међу н>има писмен, који није. Кад вам се учнни, да сте по свему позналн, да је један, некоји од њих, неписмен и кад сазнате, да је ваше нагаНаље било тачно, распитајте се и даље. ВидеКете да је онај неписмени, онакав какав је, туп и назадан, не због тога што је неписмен, и што није учио оснозну школу, већ због тога, што је био туп од природе, па га породипа није хтела школоватн. Или му је детињство било проведено у бедн, која га је беда и даље пратила кроз жнвот и формирала га онаквим кахав је. Сама и изолована околност, да је један сељак учио основну школу, или да је није учио, не ствара међу ти.м људима разлнку толико велику, да се може приметити. Шта је писменост једног просечног нашег сељака? — Уме се потпистаи. Уме израчунати усмено, на пр>сте. Само што писмено рачунан>е ради спорије и маше поуздано. Уме написати неко саогтштензе, али, најчешКе, сасвим нечитко и нејасно. Адресовати, да то саопштеље може и поштом отиКи — то не уме без туНе помоКи. Чита сричуКи. Ако чита' народну песму или какву јасну и згбавну приповетку, моКи Ке лако разумети оно што чита. Други какав, иоле тежи, текст, који би иначе разумео, да му га други неко чита или прича, неКе разумети кад га сам чита. ТешкоКа око технике срицан>а и читаља заузме га свега, те му за само разумевање не преостане духовне моћи. Онако од прилике као што човек, који је недовољно вешт раду на писаћој машини, не Ложе истовремено да и концептира оно, што на машини куца. Сву пажн»у заузме му сама техника куцан>а. — Писмен сељ*ак зна само прочитати званични позив, не разуме пореску кљижицу ни банковни обрачун, не уме се сам писмено обратити власти никојој. • Због тога самог што је писмен просечни сељак не сматра ,да је нешто нарочито измакао испред непнс.менога. Ннти неписмени сељак дгто дагд марочнто респектује сељачку пиохеност. Човск, који уме на хаоЗДји да шара неке шаре и који уме, после, да одгонетне оно што је нашарао сам собом, или нашарао ко други, није више за сељака неко Зудо, као што је то било некада, кад је писменост била ванредно ретка. Писменост је престала улпвати респехт тиме што је ретка, а није још почела уливати респект тиме што је очигледно практично корисна. Шасати на хартији слова, то је у неку руку само један мали куриозитет за сељака неписмена. Куриозитет од оне врсте, од које у н вештина, да се ножем на преслнци или на штапу шарају и урезују компликоване геометријске фигуре, лозе или главе животињске. Није сва кривица до основне шко ле што је овако. Није чак ни веКи део кривице. И кад би основна шко ла била у истину оно, што би трсбало да је, просечни сељак не би био много писменији него што је и би се бог зна колико више користио својом писменошКу, него сада што се користи. Прво: шта би читао и да уме читати? — Књига и лист неприступни су сељаку својом ценом, својом техником набављан>а, својим језиком, својом темом. Он нема начина да се снађе међу кн>игама и листовима: по чему Ке и како Ке знати, шта је ту од вредностн само по себи и шта је ту добро и подесно за н>ега? Нес>'мн>иво је, да у нашој кн>ижевности Јопште има ствари вр\о добрих за сељакову лектиру. И у журналистнци такође. Само: како сељак да то пронађе? — Да тражи „кн>иге за народ"? — Сем онога што је народ сам створио у књижев ности, мало је што добро од свега што се издаје специјално за прост народ. Нема много изузетака, нема много доброга у нашој популарној кн>ижевности. Писати за народ значИло је за велики број писаца бенавити се и писати којекакве неукусне пр-остаклуке. Књига за сељаке још и може да се нађе и то мање у оној специјалној сељачкоЈ кшижевности а више у оној општој, оригиналној и преводној. Човек од укуса могао би некако направити избор кн>ига и добр«х и подесних. За листове је теже. Наши велики дневници су прескупи за сељака, превелики и једним делом свога материјала сељака не интересују. Међу сељачкЛм пак листовима, који се штампаЈУ Кирили цом, најбољи је и несумн>иво добар „Сељачко Коло". Са великом постојаношКу и пожртвовањем твј се лист издаје око двадесет година.

Лист с< чита много у западним деловима, али у нсточне делове нашег народа није могао продрети колико би требало. Неколико других, добрих, политичких листова за сељака били су кратког трајања сви. Нови лист, „Ссљачкн Буквар", долази да попуни једну празнину и да задовољи велику једну потребу. СудеКи по два броја, до сад изишла, то Ке бити лист врло добар. Изгледа по досадашњем, да Ке се тај лист доста читати иа селу. Први је критеријум за уређивање једног сељачког листа: треба га урсђивати тако, како Ке се, што је могуКе внше, тражити и читати. Лист треба да сачува писменост сељакову од заборављања и да је негује и развија. За то је главно — да се чита. При варирању начина уређивања за сваку варијацију одлучујуКи је^моменат: да ли она повеКава број читалаца. Ако повеКава продужити је и развити. Сељак тражи забавне ствари? — Дати му их што више. Ако тражи пољопривредне поуке — давати њнх. Ако политику — писати о политици. Уредници некадашњих календара, нарочито војвођанских, умели су да нађу начина, да створе књигу, коју сељак хоКе да куПи и да чита. Мало националне романтике, мало тумачења снова, мало бележака о куриозитетима, мало слика, пољопривредних поука. ТаЈ' се начин урећивања не може сада прекопирати. Он је био добар за оно време. Укус сељаков се променио. Уредник листа за народ и сада као ни онда не треба да замисли, да је он таЈ* који одређуЈ "е, шта Ке сељак читати. Не. Он само треба да уочи шта сељак тражи, па да му то и даје. Уредниково је само, да му то даје на начин укусан, писмен и дубоко моралан и етички и политички. Разуме се, ово све важн само за сад, док се не створи стална читалачка публига на селу. Сељачки лист треба да буде врло јевтин. Најјгвтинији што бити може. Али греше оне установе, које растурање књига и листова на селу хоКе да организују на основнци бесплатног дслења. Као и свако дру ги тако и сељак хоће врло лако да дође на помисао: што ништа не стаје, ништа и не вреди. Кад добИЈе воКну садницу бесплатно, сељак Ке је прислонити уза зид од куКе и попричекати који дан, док сврши прече послове, па Ке је посадити. Или Ке је и заборавити сасвим. А ако је платио само један грош, онда Ке је посадити и на време и уредно. Ако је пак много скупља, онда је неКе купити. За бесплатно дељења издања никад се не може знати тачио, читају ли се или не. Годинама се може траКити узалудно и време и новац око издања, која нико не чита. Тржншна прођа једног издања најпоузданији је силштом, да ли се нека ствар чита. И упутство најпоузданије, да ли треба продужити писање у истом правцу или треба мењатн. Сретен В. Вукосављевнћ

„ПРДВДА" ВАС ИН1ЕРВ1УИШЕ == СВАКОГ ДАНА =====

Уколнко су на репертоару добри комаои о позоркшној кризи не мо же бити говора и, може се рећи, ла критк«а репертоара, у веКини, поти че баш од оних који би, лично ззин тересовани, умгсто добрих комада. ставили, кад би им се указала прилнка, слабе на репертоар у храму богин>е Талије. Нема сумње; прила гоаити се укусу публике. широкнх маса, вештина ј*е од које засиси просперитет и баш у томе управа ви ди свој најважнији задатак. „Др" Бранислава Нушића пр»кззује се двадесет и седми пут пред пуном кућом, ЋосиКеве „Силе", дра матизоваиг оа Миле Димић, прикази ва.че су увек пред пуном кућом или, од страних комада. такође пред п> ном кућом, Фодароса „Мат>тра", што значи да су се они који одређу ју репертоар, у сећнни случајева бар, прчлагодили укусу масе и, пре ма то1гг, н ниуко«м случају, не троба да се осврћу на у-к>-се погедтааца који због тренутног неуспеха јед. ног комада, сасвим неоправдано, на падају целнну. Позоришна кеса нема везе са умгтношћу и, уколико није уве* пуна, нксу криви они који се, при из бору, не руководе монето.и, већ уметничким укусом који најбоље јд говара маси. — Радимо и радк»мо, каже ми аиректор драме Нарооиог позоришта г. Радослав Веснић. Буџет, иако сс осзг годкне завршгса суфицитом, не може бити мерило за културан и просветни уопех. А. иначе, не треба заборавити оне тешко>ће с ко;нма се борк'мо... Савршено су ми познате и да мн их »г наводи директор драме. Триста чуда од комада домаћих аутора

каријера. У азаком случају, али познато ии је и оно на што ниј« хтела, или за иста није знала да ии одговори. То ћу, ка'д ии се укаже прилика, под дискреци;ом наравно, поверити директору драме. — Довиђења, госпођо, у насловноЈ улози, кажем јој.

Г. Милан Пихлер. првак Опере: — Ја веруЈем обећањима Градског главарства...

Бас-баритон. првак Опере г. Милан Пихлер ујгдно је и члан „Београд ског веслачког клуба" чија зграда плива тамо далеко у Сави и. пошто није утрожена опера, већ веслачки клуб, госоримо о клубу. — Ето, каже г. П^лер. Сад смо под водом Бар да је вино па да чо век полнеог... Клуб у последње врв ме има неприлика. Једва смо саградили зграду и сад је угрожена по. плавом, а осим тога немамо још ни електрификациЈу. Али Општина нам је обећала... — Врага. велим. Па зар ви в-груЈе те у општинска обећања? Верује, јер г. Пихлер је оптимист. Хвала провиђењу: нашао сам још ргдног оптимиста. Ст.

Шта нам судбина сорема Читсње судбиие из звезда Претсказања астролога г. Кернеза

СУБОТА, 27 МАРТ Сунце и Меркур стварају данас конфигурациЈу која нас у многоме потсећа на ону коЈу смо обслежили 25 овог месеца, то Јест она ће имати намеру да поштене људе учини нанвнима а оне Друге сувише промућурним. Мимо тога дан

ће бити иираа Бракови скдопље« нн пре подне обећавају младенца ма дуги низ срећннх годнна. Деца роћена овога дана показаће брзо практичан смисао свога духа. Постаће спретни трговцн и, дево-ке као и дечаци, биће верни у љубави. К. Кернез

Статистина нам говори , За пет година мортапитет у нашој зенљи смањио се за тринаест

ЗД УСКРС Чоколад ЈаЈа и зечеве НАЈВЕЋИ ИЗБОР НАЈНИЖЕ 1ЈЕНЕ 1а БОНБОНА 1 К1о. на мало 16,- дин. I кгр. на велико 13.- дии. У БОНБОЊЕРИ ПДВЛОВИЋ Васииа 8. 1?0Л

Рад Обласног одбора ЈАДРАНСКЕ СТРАЖЕ у Петровграду ПетровграД, 26 март Облаони одбор Јадранске стражв у Петровграду одржаће 4 априла ласну скупштину у Великој Кикинди. У годишњем извештају који |е већ штампан истакнуто је да се 06 ласни одбор трудио да што више месних одбора одрже „Дан Јадран ске страже" и „Вече Јадрзнске. стра же". Обласни одбор добавио је *четири филма и приказивао их у већим местима. Нарочита је пажња посвећена оснивању секција Подмладка у средњим школама. Акција је проширена и на основне школ^. У свим већим местима организовлн је подмладак у основним школама. а успех Је показан и у многим селима. На територији Обласног одборз има укупно 7.180 чланова. Целокупна имовина Обласног одбора износи 1,031.094 динара. Прошла послов на година завршена је губитком од 12.868 динара, што је углавном дошло због отписа дуговања огранака. Буџет одбора у прошлој годинн износио је 84.886 динара, а за идућу годину предвиђен је буџет од 84.000 динара.

Г. Ралослаа ВесвнК, двректор драме Народвог позоришта: — Буџет, нако се ове годвне завршава суфниитом, не мо«е битв мервло за културан в просветнн успех. од којих се ниједан не може употрс бити и, последица: триста огорчених противника. Па алминнстрација збо! које је позоркгште остало без „Луксора" и, још ду !0, без „Мањежа"... И то Градско поглаварство на сва ком кораку: баш нигд-г, иако пок> шавам да се сакријем, не могу да га избегнем. Општина да;е годишњу субвенцију престонЈтчком позориш. ту у износу од пола милиона. а онда, у паничиом страху да не претрпи штету због поклона осој просвот ној устаноеи, вероватно да надокнади шгету проузроковану разнчм злоупотребама у својим надлештв;*. ма, наплаћује швајцарску струју и воду од позоришта, што износи ски ро пола милиона! Великодушност Градског поглаварства... — Лепа жена, зар не, г. Ра;ко? Директор драме је женомрзац, али ово не може да демантује.- Л?убазно се опрашта са мном, сматрајући, изгледа, да ја нисам женомрзац... Јер лепа жена на помолу је по. зната и популарна чланица позориш та г-ђа Евка Микулић. Пре дееетнаест година ушознао сам гг у загребачком „Клубу" где је та да, са Титом Строцијем. убирала ло ворике, примајући свакоднеоно сто тине нежних писама сентименталних панталона. . Женама. осим у крајњич случаЈевима, нерадо правим комплименте, али г-ђа Евка Микулић, некадашња примадона открете, а данас чланица престоничког позоришта. ништа се отада није изменила. Ова сјајна глумица (м<ногн се чуде зашто) не појављује се у последње време у главним улогама. Питам зашто, али уместо одговора, пошто то не спааа у њену надлежност, до. бијам само осмех — Не знам, вели најзад, оклееа>ући. Вал1а је познат мој рад и моја

Г-ђа Евка Мвкуллћ, чланнца Народвог поорншта: — Вн познаЈете моЈ рад и, према томе,

хиљада случа^ева

Овогодишњи годишњак Опште др жавне сгатистике много је богати]и него раннј^х година. Сређени су и подацн о нашој привреди: о сточарству, живинарству, пчеларству и свиларству. Пристав Опште државне статистике г. Драгољуб Тасић средио је тај материјал врло прегледно. Ми ћемо у неколико наставакз донети интересантније податке из овог годишњака. СТАНОВНИШТВО На дан 31 децембра 1931 године, у нашој држави било је 13,934.083 ста новника (мушких 6.891.627, а женских 7,042.411) Од овог броја читају и лашу 5,418.339. само чита 55.737, а непи смено ]е 4,408,471 становника. Недостатака код становника у телесном погледу има врло много. Слепнх 12.282, глувих 16.642, немих 1.777, глувонемих 15.703. Попис становништв по вероисповестима показао је о взкво стање: православних 6.785.501 католика 5.217.847. грко-католика 44.671, старо-католнка 7.273, евангелиста 175,279. протестаната 55.890. о сталих хришћанских вероисповесги 16.208, мус.тимана 1.561.160, мојсијеваца 68.405, непознате вероисповести 427. Према попису од 31 децембра 1935 године број становништва нопео се на 14.950.372. По бановинама стање овако изгледа: Дравска 1,183.933. Дринска 1.714.064, Дунавска 2.488.651, Моравска 1.560.481. Приморска 950.830. Савска 2.844.712, Вардарска 1,706.888. Врбаска 1,137.823. Зетска 999.656 и територија Управе града Београда Зб3.з04. Склопљених бракова било је 1934 године 99.027. док је 1921 годинс било 157.055. Рођења је било 459.808 док је тај број 1921 износио 442.530. Разведених бракова 5.520 (у 1921 годичи 6.720). По вероисповестима статистика склопљених бракова овако изгледа: православни 42.021 .1930 године &4.625); римокатолиии 31.966 (у 1930 години 41.437). муслимани 13.520 (у 1930 години 17.610). Грађанских бракова било је 10.067, док их је 1930 годнне склопљено 12.878. Смртних случајева је бнло248.570 (125.607 мушких и 122.963 женских). док је у 1930 годинн бнло смртних случајева 261.487. Од туберкулозе је умрло 32.392. сд нас/.лне смрти 7.227, од срдобоље 6.193, од трбушчог т:»фуса 5.030. од разних болести 177.419. Г10ЉОПРИВРЕД\ Обрађена површчна земљишта у цифрама стоји овако: оранице 7.465.263 хектара; баште и вртови 143.451; ливаде 1,833965; пашњаци 4,307.128; виногради 207.131; воћњаци 272.441; баре и грстици 123 009. Укупно зсмљнште за обрађивање има 14.372.388 А укупна површинз наше земље износи 24,754.166 хекпра. По врстама културе: житарица 6,117.827. индустриског биља 140.171, повртарских усева 431.СЗО. сточчсм биља 335.841, угарница 458478. Нај-

више се сејало пшеннце {2,210.219 хсктара), Јечма 433.377,/

260.356, овса 381.209, кукурузв 2,711.932 хектара. Од индустриских биљака шећер« не репе засејано је 29.946 хектарЗ, памука 1.439, лана 12.125, конопље 44.059, мака 8.962 и уљане репе 17.631, хмеља 2.632, цикорије 901, соје 1.105, рицинуса 142, сунцокре« та 1.907, бухача 2.279. Од поврћа: кромпира је засејено 265.301 хектар, који је донео укуп» но приноса 13,514.394 метарских ц»н ти; пасуља 34.918 са укупним приносом од 1,147.448; грашка 4.361 хек тар са приносом 44.510; сочива 2.801 са приносом од 17.036; боба 3.843 — принос 40 933; купуса 35.777 — принос 1,595.599; лука 20.626 са приносом од 623.640; паприке 10.234 хектара — принос 211.811; патлиџана 7.751 хектар са приносом од 440.222; диња и лубеница 23.950 са приносом од 1,545.506 и мркве 5.147 — принос од 314.337 метарских менти. Статистика воћарства је ова: шљи ва има 39,725.510 стабала, (годишњн принос 3,457.630 метарских центи); јабука 7,551.723 са приносом од 1,393.461; крушака 4,092.145 — укупни принос 315.868; ораја 2,425.621 са приносом од 198.752; кајсија 532.065 са приносом од 36.029; брескава 1.299.661 са приносом од 72.086; тре шања 1,756.640 са приносом 150.119; вишања 912.129 са ' приносом од 55.049; дуња 431.430 са приносом од 33.107; кестена 804.305 са приносом од 127.637; маслина 4,717.690 са прнносом 32.829; смокава 939.288 са прн носом од 88.684; бадема 377.788 са приносом од 15.651; лимунова 11.845 са приносом од 750. и наранџе 21.119 дрвета са укупним приносом од 5.922 метарскнх центи. У С0ФИЈИ је основана Бугарско-југословенска привредна комора Софија, 26 март Привредници у Софији основали су Бугарско- југословенску привред ну комору, у циљу ојачања обостра ннх трговинских' односа. Привремена управа. на челу са претседником г. Иваном Казанџијевом. ставиће се у везу са свима привредним круговима у овеба земљама. С. С. СБАВЕЗН0 ЧЛАНСТВО у бугарском Црвеном крсту Софија, 26 март Централна управа Црвенога крста у Бугарској израдила је пројекат новог закона о организацији овога друштва. Према пројекту сви јавни радници, државни, самоуправнн и приватни службеници морају поста« ти чланови Црвеног крста. Осим то га, у пројекту |е предвиђено да министарства унутрашњих дела и са* обраћаЈа одреде у својим буџетнма известан проценаг прнхода у корист Црвеногз крста. ПроЈект 1е већ предат на проучз* &а«>е над,аежним властима. С. С.

I 1