Правда, 27. 03. 1937., стр. 14
КЊИГЕ и ПИШИ
ПРАВДА
27-Ш-1937
У ЧЕМУ ЗЕ РОИАН
из°
БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТД
Свн строги н крути естетски аклдемски о<5зирн увек су нмалн )алови утицај на психологнју умегничког ствара«Ја. Прави стваралачкн духови нису се подводили под суве научне произвол»ностн, којс су једну иавор ну саморадњу сводиле на безлична и јалова преслккавања н експериментисања. Стваралачки и изражај« ни видици су ширн од уских н уилавл>еннх формалистнчкнх схватања дубљих уметиичких ганућа. Естетички формализам је само скуп замишл>еннх и безусловних истина, али уметничка психологија је усл«в љена низом променљивих, често про тнвуречних н унакрсних догађајв н појава у животу. Та формалистнчка естетика, за многе појаве слепа колико и педагошки негативна, пронашла ј< многа питања у нашој књижевности око којих су се безуспеш но, јалово и непогребно преотојава*и и окретали читави књижевни нараштаји. На тнм питањима су се често гу бнли а да се уметничкн нису ни до рекли; са становншта тих питања су н оцењивани и сврставани у извесни књижевни план потонувши тако иред строгошћу разннх фикинјв. И ако би се данас због нсториске нуж ностн, хронолошке застарелости, хтело потегнути сложено питање ре визкје судова и преоцене разних по крета требало би. у првом реду, почети од ревнзије многих погрешно поставље^шх питања формалнстичке естетнке. Из таквог шаблонизовања уметничког стварања проистекла је и из весна концепција о роману нз београдског живота. На том питању уметнички је сагоревало неколико на раштаја не успевши ни до данас, у пуној и тоавој мери, да пронаћу Његов једино вернн дух и облик. Писцн су се узалудно вртели око |едног олако убаченог питања, трошилн немилице своје изражајне могућности, али су вазда били испод њега. Они су носили у себи сувише мутно осећање и концепцију једног питања на које се увек значајно указивало, а никад се није, никад до данас јасно н убедљиво формулиса* ло. На стварању романа из београдског живота пнсци су губнли и време и снагу, па га, ипак, нису открили и чак су неки с тог становишта цењени и потцењени. Шта је и какав је тај роман, шта се у крајњој линији тнме постиже, — све је то до данас остала загонетка, коју нису јасно разрешили ни онн који су Је површно убацили. Роман из београдског живота, рек ли бисмо, то је само празна и јалова фихција формалистичких духова. Ова наша констатација, која би могла по своме значају и ширини да буде предмет читаве студи|е, зв снована је на самој књижевној » нсториској еволуцији, на посматрању разних културних и књижевнич облика у извесним стапама. Бранко се везивао за Сремске Карловце а певао је у име читавог нараштаја; Јаков Игњатовић се силом локализовао и уско везивао за Сент Андреју, а сликао је и гов^ио у чме чи тавог једног прелазног доба у нашем жнвоту. И више других, у разннм правцима н облицима. Питање романа из београдсчог жи вота у ствари вештачки пронаћено пнтање. Ако су неки и падали на том питању нису падали зато што га баш као таквог нису дали, него што можда уопште нису ни могли да уопште створе роман н што п у пуно! мери нису ни осећали. Пре рата у том правцу највише |е »асекао Милутин Ускоковић. Ако се стварно анализују сви иоле специфичнији нзрази београдског живота видеће се да се ови под истим или сличним условима манифесту)у у свима нашим градовима. Елан и дух модернизма захватио 1е целу земљу и избрисао трагове па... .л.. л т.,1/^лчм! \ла i * пii оииi \/К ii v i р 1.
књнжевних нараштаја. Видицн са времене књижевностн су илн бар треба да су много шири. Треба од тих локалних књижевиих цегткања, која мрве н споообности и творачку снагу писаца, ићи на свесграније, шире и дубље оннтеле људског живота. БоривоЈе С. СтоЈковић
Мало пародије Слниша Пвупомк Већ сам давно Одбацно љубавне шапсе ■ не мислнм на то да јш певаш руске ромалс« кли „Като, моје злато!" Питвм се само: да лн идеш пешке илн се аутом вознш, да вк у моЈши песмама поправљаш грешке илн се њих грозиш, да ли чуваш моЈу слику у раму или свмо рам? То бих хтео да внам.
Двестагодишњица рођења Бернаден Д Сен - Пијера
Наше акептнчко н окорело доба, коие је данвс пало у дужност да прослаан двестогодишњнцу роћем»а Бериардеи Д Сеи-ЛиЈер, писца н диличког романа „Павле и Виргкни уа", са »роничнмм осмехом сетиће се старижжих кн>>га овог дела у ро коко шарама, — сетиће се овог ро мана као какве барокне бајке од које се никада нжу одвсјали Нагпо леои, и двнашње европске праба. бе, онда девоЈЧНце по шввјиврскнм пансионнма. Када је Бернарден Д Сен.ПиЈер први пут прочитао свој руколис у салону гоопоће Некер, где га је у. вео Д Аламбер, п^кац је претрпео потпун неуопех. Само, ни један од слушалаиа није осетио да је тога тренутка временскн н идеолошки био превазићеи. Нико нмје «и слу тцно да је утонуо у Једно доба ко је га дави, да је прожет био нзаи. ћалнм духом нзеештачена живота. да не осећа нове акценте живота. А роман „Павле и Виргинија" прет. стааљао Је нешто сасвиад ново. 11 исац «нје дао ни Ромео и Јулију, ни Паола и Франческу. Није дао чак ни две карактера. Али је дао два и мена, две типа, коЈа оличзвају не колико осећања, проста, вечна, ши рока, истинска — мање доживљена и више просањана. Дао је два име на, кода ће свету увек уливати сла тку и пуну радост о чистој љубави — нешто кчо Р о 6 јмсо « или Нар. цис и Психе. После првог, салонског, неуспеха објављено дело доживело Је огро ман успех у 1787, уопех коон је тра јао и после великих догаћаја, после 1789. Бернарде« Д Сен-Пије»р, оваЈ уто писта, својим делом унео је првн пут у француску књижевност дух »ндивидуалнзма, и дао прве нагове штаје романтизма, које су омогући ле Бомершеу да једним уавиком обо ри класицизам: „Ако 1е неко довољ но варварин, то јест класичар".. — тако је оборен један дух, да би се до врхунца развила Русовљева и деја, коју Је носио и Бернарден Д Сен-ПиЈер — да Је природа добра и човех рћав... Не! Нн у Једном тренутку мали и бесмртни роман о Павлу н Виргн нијн не заслужује нашу скепсу. Пнсац у својшм другмм дели«а мо же да буде смешан. Особито у свом делу „Проучавање природе", када објашњава аашто Је Бог ископао вулкане крац мора, илн зашто кра. ва на внмену има четири брадавице Јер Је Бог одредио два аа њено те ле, а друге две за човека". Да, пи сац Је волео човека, писа« Је волео жнвотиње, писаа је волео природу. у чнје је твЈне хтео да уће. Алн у ромвну осваја племенитв, сочна чи стота и љупкост. У делу оеог мајстора, једног од ретких светских ромвна провлачи се
Два издања библиотеке „Политика и друштво"
.'ошке лешоте н сликарског чара П-реко поезиЈе речи он води сликар ству, радећи врло смело на остваривању опоја свик уметничких радо ва — што ће после њега понова по кушати теж симболисте. Он је осе ћање за природу добио од Жан Жак Русоа, предапући |е као обилно наслеће Шгтобријану, Л отију н Жаму. Он Је бливак Русоу по овему оном по чсму се Русо одваЈа од Вол тера и класиЧара, као и по свему онов! пгто Русоа чннн претходннком романтивма. Али, оваЈ писац бесмртне идиле и овај великн човекољубац који се утопиокн уносио у природу увек је био забрннут, тужан, авантуриста н невадовољник — био Је у пуној су. протности са оннм шго Је писао. Он и њетово дело су две разне ствари, две супротности, коЈе у даном тренутку постаЈу нераздвојне као светлост н сенка, као срећа н несрећа. Ако се погледа његова слика са благио! лнннјама, са дивним де. гнњским очнма дубоке тугс, осетиће се Један дубоко нсмиран н нервозан дух. Сент-Бев писао је за њега: „Он је један нз велике фамилнје племенитиос несрећннка као Паскал. Сасо, Русо"... Не само на заједннчко»ј идеологнји, већ н по гтриро дн Бернарден Д Сен-Пијер н Жан Жак Р>хо постали су нераздво)ни пријатељи, Њиж Је везивало све што Је негативно у свету, све што је неповерење, све што је занос и хипохондрија. Па олет овај чудаи чо&ех н пес. ни« идиле два пута се нендиличкн женио. Много |е л>-тао н путовао У ПетроградУ био је у милостн код иарнце Катарине Друге, у Варшави био Је вољси од једне кнеппће. Вративши се у Парнв 1789 годи не, он доживљуЈе читав низ поча. сти и одликовавћа, постаЈе члан Националног института, добнја два де тета, коЈа крсти Павле и Виргинија. И у оваквом идиличком заврше тку свога жииота Бернарден Д Сен. ПиЈер остаје ко последњег даха неаадовољан, весрећан, хипохонДар... Александар Илић
Десетогодишњицо
чар од идиличног до трагичног, од наЈтоног до еротичног, без коитратрЈ1)архалности изједначујући у јед- ста за друге епохе и оатшту психоло
ноЈ суштини, смеру, облику и типу људски и локални жи&от. Живот у свима градовима развија се исто под истим условима. Оно што би се зва ло спецЈ*фично у овом смислу то нај чешће није толико значајно с Јвдног широг људског и социјалног становишта да би било предмет посебног интереса у роману. Политички и дру штвени живот, духовна н морална хроника наших дана, формална и идејна смеиа нараиггаЈа, сукоби разних локалних стилова, разне ситне противуречности, све то данас У Јсдном колективном духу модернизмз настаје под сличннм и истоветним у словнма и развиЈа се у истом облику. Оно што би данас требало да оу де роман из београдског живота, стварно гледано, то би био роман иаших дана, савремеиих нарашта)а и далеко ширих видика од локал иих. Мермд« са становишта питања ро мана из београдско' живота ниЈе ни стварно ни брањено н« олбрањено, То јс само проиавод вештачЈсп* аакључака и шаблониаовања животпотресних питања пвшег ДРУштва. На Тај начин С€ само скг«Ке
гнју. Са Русовљевом ндеуом да Је природа племенита а цнвиливацчја рђава, писац, опеваЈући једну чед. ну љубав, извео Је револуцију речи и Језика. Дао Је обиље слнка, од коЈнх ће после да живн сликарски ШатобриЈон н Лоти, а душевно Фра нсис Жам. У његовом роману нма неколико дутпевннх ствња и неколи ко внекдота о љубави два детета која се од роћен>а воле. Овде нема неке дубоке пснхолотнје: заљубљени жнве иа Једаом егзотичном остр ву без лажннх потреба, без лажне цивилизацмЈе, ко]а ће их после раа двоонти и одвести у смрт. Само, све је то уоквирено опсењуЈућом лепо. том природе од б.тистгве Јаркости до најтананиЈе нишсе. Без реторике у овом роману буктн тропска приро да, кооу писац даје у онажном надвкнућу нскренот нмгресионизма Ту је све опопено до а>Т1ња неумјттности , када истина и фантазипа постају једно и нераз,т>-чно. у француској књижевности он >с «»рт«и писао о души бнља, о страху вода, о фшкским идејама. У сромс дддахнутом причал>у његови епите-
Јужног прегледо
с правог Пу1% стваралачЛи интерес г« очс^ даоструку вредност оснхо
Књижевнн часопис данас се теш* ко одржавају, Јер је углавном, њихо®у улог>* узела на себе дневна цттампа, ко<ја доносн и актуелан чла нак ив књижеаности, односно умет ности, н причу, односно роман (изу аев песме), и прегледе свих струјања књнжевно — уметничког живота. Данвс човек усто, тражн брза обавештења и његове захтеве у томе погледу може да подмнри само днев лист. Због свега тога књижевни часопнсн, и у велнкнм нашнм културннм центрима, аегетирају, носећи се са тешкоћама јачим од њихове оопствене снаге да себн врате ста ри аначаЈ. Што се, мећутим, успело да се у неким наигим мањим облас* ним центрима годинама одрже неколики часопиои треба тражнти обЈаш њења у вештини њнховнх уредни« ка, којн су нм умели дати такавтон, оснгуратн такав садржај и привућн такве сараднике да карактер ааним љиве особеностн привуче претплч ту н купце на тржмшту, уколнко жртве књижевних мецена ила« какве друге потпоре не буду довољне, ако их има. „Јужни преглед", скопски књижев ни месечник. са успехом се, ево већ годинама, пробија кроз све недаће н бележи десетогодишњицу. „Јужмн преглед" нма своЈу стварну улогу у културном животу Јуж* не СрбиЈе. Досад Је он, своЈим скромним срсдствима, несумњиво пз могао полелжјем књушевном животу на Југу, у првом реду пружајући охрабрења младим талентима и дајући им могућносги да се развијаЈу. М,
Библиотедса „Политика и друштво" нздала је овнх даиа и своју другу публикацнју. Основана недав но од стране професора Универзн тета у Београду она је одмах скре нула на себе пажњу не само наших правника и оннх ко)и се ближе инте ресу^у политичкнм проблемима, не. најширих друштвемих редова. У уређивачком одбору су професо. ри Београдског Правног факултета г г'. др. Мнхаило Илић, др. Милан Жујовић и др. Божидар С. Марковић. У првоЈ свесии бнблиотеке, доку ментованој и одличној студији „Пред Конкордатом", г. др. Михаило Илић излаже на потпуно об|ек тиван начин про (Јекат Конкордата између Ватикана и Краљевине Јуто славнје. Пнсаи нзносн оспсереације на које се наилази при научно] ана лизи ово1Г прајекта. Г. др. Илкћ Је успео да претресе све значајниЈе од редбе проЈекта, да усред на)живље полемике, нагласи озоје иншљење о овом деликатном предмету тах. внм тоном и начином нзлагања, ко /и покааује како се и код најсуптил ннјих питавБа може да аадржи став нопрнстрасне н лојадае крнтике. Студнја г. др. МарковиЛа о иаче лнма домократиЈе бнла је делимично већ објавл>ена у часопису .Пр на Мисао" л изазвала иитересовање н живе дискусије, нарочито у Удру жен>у ва правну философнју н социологнју. И то је поЈмљнво квд се помнслч на масу новнјих опсежних расправа посвећеинх демократнЈн у коЈнма наЈчешће срећемо дубоко ра зочарање. или малодушну скепсу. Крај демократцје н њено потпуно бамкротство, или њена вгколутна чудотвориа свемоћ, заводилн су многе пнсце и спречавали нх да у ћу у суштнну самог аринцкпа демо«орати)е и да га ослободе свих прнмеса нсторЈ*је к крулнкх догађа Ја садашњнце. Г. др. Марковнћ јасно ј «зведеном логичком конструкцнјом износн гла виа начела демократије и своди их на њносове битие елемеите. Слобода и једнакост су несумњнво важни по стулатина којнма почнва идеЈа демо кратнје. Али основна карактеристи ка њсна лежи у социјалном релати. визму и методолошком значају демократнје. Задржавајући се само на изведеним последнцама демократског прининпа, пнсии се обично губе у аетриорнстичкнм коиструкцнјама падају у ежстре-ме и губе чврсто тле под ногама. Они су се нсувише че сто поводили за демократском пра ксом и у њој погрешно видели само начело н његову непроменљиву природу. Међугнм, тре<5а поћи од тога да је демократија самоникла установа друштвеног жнвота, да се облици кроз ко)е је она прошла стално ме њају, и да се она није увек и у свим земљама прнмењЈвала на нсти начин. Фраицуска демократиЈа г. Блу ма ннје схваЛена дао у другим др жавама а још ман>е као у старом ве ку. Пошто у социолошком жнвоту не потопе апсол>-тне и вечите истнне, мора се у ооцнјалном релативизму наћн аправдање и т>-мачење основ ног начела: да сваки пооединвц има права да изрази слободно своје мн шљење. Релатнвна вредност сваког појединачног схватања не тре<5а да буде ничнм опречена у правом демо кратском режнму. Ова слобода изрзжавања претставља у исти мах и основ де-мократске политичке једнакостн. ИдеЈа ' еволуције допринела је да се ооцнјални релативизам Још рељефније прнкаже н учврстн. Слобода нам омогуЂује Д® се до кралњих граница развију све ствара лачке снвге појединаиа, алн н све његове друштвене особине. Друга битна одлика демократнје Јесте њено методолошко обележје. То Је поред осталог разликује од др>ткх политнчкнх доктрина, н у краЈњоЈ анализи она значи само Је дан политичкн метод. Једнно што о на захтева то су слобода н једна. кост, т. Ј. њенн основн атрибути, без којнх се не би дала ни замислити. Овде треба нагласити да се не мисли на нндивндуалну, апстрак тну једнакост, него Једнакост поЈедннаца према њнховој друштвеногЈ вредности. Насуттрот демократском уређењу државе, ауторитативнн режнми прет постављабу да постоЈн вечита друш твеиа нстина, впсолутиог квракте ра, и да су извесин паЈедннци пред одређени за прнмену тих нспромсн љнвнх социјалннх закона. Аутократмја на тцј нечин прнстрасно н не научно кетегорише индивидуе, оме та њихов природан развитах н опре чава правилну еволуцнЈу. Г. др. МарковиЛ смотра да дгмократско уређење државе олакшава макснмалан развитак појединаца н пружа друшгвеиој аачедници. ако Је она на потребном ступњу к>-лтуре, простране могу!»ности за опште поднззЈћс и напредак. Слобода обезбеђује демократчјн нравилзн друштвемн развитак, у гра ннцама закоискнх одредаба, да људ ска лјгчност добнје пун замах у мо ћној и напредиоу др>-штвеној актив ности. Сажета студија г. др. Б. Марко вића садржи погпуио израђеи н бес прскорио ивложен научнн систем де
мократије, и уиоси у расматрања овом политичком методу Једа« нов н драгоцен прилог. Иако се даиас толико пише и говори о демократи ји, кратко али супстанцијелно излагање писца и Начела демократаде пружа нову светлост и нове елсмен те за правилно упознавање најакту елннјег проблема садашњиие. Можда ће се приметити да Је У овоч студнЈИ и сувнше натлгшено да демократиЈа значи само иетод, и да је то њеио главно обелсжЈ<г да она не садржи, дакле, „никакав одрсђен програм"; да она може у последњој линизи да омогући дола зак и наЈтежег ауторитативног режима, н да на тај начин уништи и саме свскје постулате: слободу н )С днакост, а да демократија ипак не иагуби ништа од свог значапа и з стане и дал>е савршен политнчки си
стем. Писац, истнна, подвлачи у току читавог свог излагања да је сврха његове студије излагање осноашгх начела не једие политичке доктри не, нето Једне више политичке кате горије, Једаог друштвеиог правила без сопствене садржине, и које тек треба да се адружи с једанм ковкретним ооцнадаим програмом. Др. в. н. д.
0БН0ВА ЧАСОПИСА „МИСА0" После трогодншње пауве књижев* л часопис »Мисао* наставио Је са нзлажењем. Његова поЈав« аа нашу књижевност, а специЈално за Београд као културнн цеитар, несумњи во аначи добит и проширење оиог духовно — књижевиог крвотсжа пр« ма чијем се раду и мерила ннтеививност књижевне производње. У Београду, бар до даиас, два су књижевна часописа имала своје традиције и своЈ дужи вск. То су „Срлски књижевни гласник" н „Мисао*. (Што се тиче других чвсописа, „Живота н раДа," „Наше стварности." „Јавности" и оних који су давно пре стали, може с< рећи да је њихово штиво, углавном, било шнрега обчма, мање књнжсвно а више култ>т)економског карактера). И п Мн сао," као и „С. к. гласник", већ по? одавно је стекла свој чнталачки свзт књижевчом формом и садржкном разлнчниЈом и стилизованнЈом но у др>тих часопнса и листова коЈима ;е мање полазило за руком да обележе своЈу јасну физиономију. У добрим традицнјама свог раниЈег излажења, ноеи двоброј часопн. са „Мисли" (Јануар — фебруарЈ, сз старим власииштвом (власник гпиаа Смиља Ђаковић) н с новим \-реДником, г. Милаиом Ђоковићем. донео Је не само обећање да ће се развијатн успешно н да ће око себе ок>*пљати сва значајнија књижевна и мена но и, својом садржнном, испу* нио први и главни аахтев излажења једнога часописа: актуелна садржина, анатан број орнгиналних књижевнкх прилога, песама н прнча, есепа н превода, уметнички н позо. рншни гтреглед, књижевни н научни осврти, — све то Је ааннмљиво, свеже, н у непосредноЈ вези са нашич књижевннм приликама. Већ првим својим двоброЈем, као што се н очекивало, „Мисао" се осврнула на Пуижннову прославу ■ у спомен овог велнког руског песии. ка на уводном месту донела чланак г. др. А. Погодина. Орнгииалне прилоге дали су гђица Милииа Јанковић, Браннслав Нушић (одломах иј нове комеднје Локојннк"). Десанка Макснмовић, Јованка Хреаћаннн, Вл< димнр Бартол, Синиша Пауновић, Ж. А. Спасић, др. МилоЈе Васић, др. М* лан Марковнћ, А. Шмаус, Т. Ђукић, др. Слободан Поповнћ. .Мисао" Јв донела и три преведеие приповетке ковнх р>чжих ннсаца (Феђин, Романов, Иљф н Петров). Превод одломка нз Пушкиновог „Бориса Годунова" дао Је за наше читаоце г. Тарановски. Књижевии м уметничкх преглед воде г. г. Радмило Димитријевић, Ђуро Гавела н ПЈер Крижанић. 0 последњнм позоришннм премнЈера« ма и гостоеањима руских драмскнх уметннка гђе Греч и г. Павлова пи. ше П. К. Ј. Д. Б.
Краљииа филма, божанствена ГРЕТА ГАРБО љуби страсно РОБЕРТД ТЕЈЛОРД у мруни севоне
по бесмртвом делу славног §; АЛЕКСАНДРА ДИМВ „Дама са иаиелијама 11
I
\