Правда, 27. 03. 1937., стр. 2

Данашњпм даном завршио је италијански миннстар пностраних послова гроф Чано своју посету Београду. Посета (Јплениу и посета гробу Незнаниг јунака, то је г. Чану остало ла обави данас. Јуче су потписана два сноразума, вал;на и крунна и за Југославију и за Италију. Они утврђују мир међу на шим земљама, добру сарадшу бољу будућност. И, у исго време, велики су прилог чувашу мира у Евроии. Стално ва бранпку мпра заједно са својпм савезницима из Мале антанте као п Француском, Југославија је желела најбоља, најпацифнстичкија суседства. Та љена мирољубивост огледала се у свима нашим манифестацијама, она је н данас изражена у споЈшзумима са Италијом. Како врло добро тумачн иностраиа штампа, савезништва и пријатељства Југославије овим сиоразумима само су добили. А као ретко који политички уговори, овај итало-југословенски нормпра ирпјатељство и чување мнра. Данас, он је п у толико значајнији, јер све до скора инострпнп коментатори наших односа виделн су само тешке облаке над небом пате две земље. Извесно је још нешто. Нови споразуми Југославије и Италије никога не могу да не радују. Они нису уперени ни против кога, нити би могли бити. Југославија верна својпм верним савезннцчма и прнјатељима, увек максимално се залажући за свевеће учвршћеше мира, и сада је допринела крупан удео у раду на европском смнрењу. За наше две државе пажно је да су толика отворена пптаља добила своја решеша, да су постављенн услови прнјатељске сарадње у здравој, нормалној атмосфери.

„Ови споразуми значе мир и безбедност између Италије и Југославије", изјавио је гроф Чано

Синоћ су у Министарству спољних послова претседнин владе и Министар спољних послова г др. Милан Стојадиновнћ н нталијански министар сполних послова гроф Чано примили новинаре. Министри су том прнликом дали изјаве о споразуму који су потписалн у име Југославијеон ИталиЈе. ИЗЈАВА Г. ЧАНА Његова Екселенција Миннстар саољинх послова Краљевнне Итали је гроф Чано дао )е претставницлма штампе следећу изјаву: иСпоразумн које смо г. Претсед ник Стојадиновић и ја потписали и ко|Н ће вечерас бити об|ављени, треба да се чита-ју и тумаче у ист .'м ауху у коме смо их ми преговором кзачључилн. ИзложнКу вам наЈ искреније какав је то дух и који су бнли разлози који су нас довели до потписа ових споразума као и последиие које фашистичка вла да од к>их очекуЈе. „Овн споразумн значе мир и бе% бедност између Италије и Југославије. Они значе да ИталиЈа и Југу славија на-меравају да поведу и одр жаваЈу политику доброг сусетствз која не само да Ке довести до от. клањања сваког узрока несугласица лдмеђу њих, веК Ке остварити и одлучну намеру двеју држава да меКу со6јм под свим околностима одрже мир. „Вечерас Кете у тексту уговора прочитати правну формулацију у хојој је та намера изражена. в Југославија и Италија решиле су да у својим политичккм односн ма ааснују нову еру и да измећу две земље остваре програм прија. тељских односа пуних поверења н сарадње који је био скицира« у Ри му прилнком састанка г. Николе Па ши}>а и г. Бенита Мусолкнија, програм којн одговара заједничким ин тересима двечу земаља, потребама њичовог географског положаја. као и дубоким и виталннм спонама које постоје измрКу Југословенске н нталијанске привреде. »Све то намеравамо да остварн. мо својим споразумима. Према томе Ке они претстављати основицу на којој Ке две земље у будуКе сазда ти односе доброг сусетства Они Ке образовати оквир у коме Ке ови од

носи бнти развиЈанн ол стра«е лве ју земаља. у њихов>м уза1амном им тересу; а желимо да ти односи по. стану све интимнији. Уверен сам да у том погледу изражавам и мисли југословенске владе. „На првом месту желелн смо да у ништимо стваки извор неповсрења. Оно што желимо да остваримо, је. сте трајно причатељство измеКу две земл.е. Уверен сам да Ке све то по вуКи за собом на|Корнсни!е тгосле: дице за погранични живаљ једне н друге земље који Ке од споразума. закључено! између Југослгваде и И талчЈе осетити најблаготворниЈе плодове. „Са своје стране известно сам претседнша Стојадиновића о по. вољннм ннструкцијама ко|е су аане надлежннм итз1И13нскнм властима што се тнче наставе и упзтребе српско . хрватско . словеначко! јези ка, као и за вршење службе Божје на том језичу, „ВодеКи преговоре н закључујуКи ове споразуме, нисмо ншли |едино за нашом узаЈамном коришКу. На. протнв хтели смо да дамо стваран и непосредан прилог безбедностн Ев ропе а, у првом реду, Јадранског басена и земаља које су наше сусетке н које су за нас везане нају. жнм везама. „Фашистичка влада дубоко је убе Кена да је, ако се жели обезбедити Европи дуги период спокоЈства, ра. да и обнове за којиц ова осеКа без условну потребу, пре свега неопход но потребно да се меКу собом споразумеју аемље коче имају зајед ничких гранииа, ствараЈуКн меКусо. бно поуздане н пуне поверења одмо се, да се труде да отклоне сваки узрок сукоба, да створе стварне услове за повсреле и сарадњу. У аа једмици нација, као и у свакој уској установи, најпречи се залацн по стављају у погледу суседа, а најпре ча је потреба да се живи у миру са својим ближњнм. „Фашнстичка влааа убеКена је да Ке од радаоЈа добрих н пуних пове рења односа из.меКУ Југославије и Италије делииа на најпрактичнији н на најконкрет«Н)И начмн доприне ти решењу проблема европске без бедности.

ве хоризоите, ке дкра|уКи прн тои у наша стара традиционална прн|втељства као Ни у наше постојеКе ме* Кународне обавезе. Исто тако он не наноои уштрб нашим обавезама из пакта Друштва нврода. Сем тога у њему су поновљене обавезе на Пакта Бријан-Келог о неприбегавању рату н сили. Наш споразум почнва на поштооању каше узаЈамне границе, сувозем1 ке и поморске. Ја сам, као и Госпој дин Милистар гроф Чано, уверсн, да ј Ке овај споразум имати повољног деј ства и на она питања која специЈално интересују »становннштво с обе1у страна наше сувоземне н поморске 5а}елЈ*ичке границе. Овим споразумом ствара се једна атмосфера у ко|ој Ке и сва евентуална техничка и ситнија питања моКи наКи }елно повољно решење. Најзад, а то није свакако његова најмања вредност, он нма да уклони оно узајамно неповерење, ко)е се' нажалост, до сада повремено лојављивало како у Југославији, тако и у Италији, и које се манифестовало ча разне начкне. ИмајуКи у виду опсег и значај меКусобних трговинских веза у прошлости, као и могуКност развоја у будуКностн, економском моменту 1е у нашем данашњем споразуму морала бити посвеКе/на нарочита пажња. Према томе и један спеиијалан спо разум рагулпше привредне односе, и то на једној основи која предвиКа: 1) Продубљавање и Проширавање веК поетојеКих трговинских веза, изван окаира важеКих трговинских у« говора. Ово прошнрнвање има дасе постигне, у прво.м реду, повеКањем извозинх контингената, изједначењем услова конкуренције, новим меКусобним повластицама н т. д.; и 2) установљење специ|алног органа за спровоКење целог овог привредног програма, за изналажење на| подеснијнх средставв у ту сврху, за контролу извршења уговорних одр-* даба, н т. д. у виду једног Сталног прнвредног одбора. Тнме би био обезбеКен контннуитет и планска нзградња иелог овог посла. На тај начкн је меКусобним привредкнм одкосима поста«љен један опредеље« цнљ и одреКе«е граниие, у »авнскости од потпуног искоришКења саих приаредних могућности, а даљем њихово.м изграКивању обезбеКен коитинуктет и ннструмеизт рада. НеКу да пропустнм а да Вам не кажем колико мн је бнло задовољстао што сам имао прилике не само поздравити као драгог госта, веК и овако сараКиаати са Министром Грофом Чаном, најодлнчниЈнм претстааником Мусолннијеве Италије. Споразум који смо потписали слу» жиКе, уверен сам, на корист Италије н Југославнје. Па не само њима, всК и свима окима који желе мир у овом делу света".

„Споразум између Југословије и Итолије служиће ие имо њимо, иего и свимо оиимо који желе мир у овом делу Европе", изјавио је г. др. М. Стојадиновић

Чули сте шта Је казао Господи« Министар Чано. Ја се потпуно придружујем тим изјавама. Ми смо утврдили у нашим разговорнма у току данашњег дана линже и текст једног политичког и једнЈГ привредког споразума. Ова два споразума се меКу собом допуњују. По. лктички споразум позван је да отпоч ае једну нову, бољу страну наше

историје. Тим споразумом поет»вл.ају се нашм односи на једну иову бззу и ствара се основа за искрено пријатељство два суседна народа. То што нашем споразуму даје нарочиту еткчку вредност је чиње«ица да ни1е уперен ки против кога. Он је. 1едно оруКе мкра измеКу еуседа и мирољубиве сарадње измеКу два)у пријатељских народа. он отвара но-

ПРАВДА

27-Ш-1937,

Допунски споразум Обрааоваће се стални југословенско —• нталијански привредни одбор

Уз уговор о трговини н пловидби од 14 Јула 1924 и уз допунске споразуме од 25 априла 1932, од Јануара 1934 и од 26 септембра 1936, о прошнрењу постоЈеКнх трговинских размена н о развиЈању привредннх односа између ЈугославиЈе и ИталиЈе. У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ЈУГОСЛАВИЈЕ, КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ И ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ИТАЛИЈЕ, ЦАР ЕТИОПИЈЕ У циљу да даду новог потстрека својим постоЈеКим трговинским односима, боље прилагоКеног срдачним односима измеКу своЈих двеЈу земаља; да учврсте и прошире салашње трговинске размене на бази равнотеже; да обезбеде правнлније и саОбразннЈе поступање у напред назначеној сврси; да контролишу примену одредаба предвиКеннх у ту сврху; да испитуЈу услове зв ширу привредну сарадњу. одлучили су аа закључе споразум н одредили су у ту сврху као своЈе односне пунОмоКнике и то: у име његовог величанства краља југославије, краљевски намесници Његову ЕкселенаиЈу Господина др. Милана СтоЈаднновиКа, Претседника Мииистарског Савета, Миннстра иностраних послова његово величанство краљ италије. цар етиопије: Његову ЕкселенаиЈу Контв Гвлевав Чанв од Кортелапа, Свогв Мннистра иностраннх послова, КоЈи су се поппо еу нзмењали своЈа пуномоКнЈа прнзната као добра и пропнсна, споразумели у овнм одредбама: Чл. 1 ИталкЈа прнанаЈе Југослввији допу«ске контннге«те, ван контннгената предвиКених н утврКених у споразумима који су претходили овом садашњем Овн контингенти биКе накнадно установљени. У ииљу да се олакшв искоркшКввање контингената е погледом на у» возне доаволе, надлежне власти обеју земаља сараКнваКе у форми и на начин који има утврднти Стални Југословенско-кталнјакски привредни Одбор предвиКен у чла«у 4 овог споразума. Чл. 2 ЈугославиЈа признаје ИЈалнји ис-

Политички слоразум «=, п „ у , ТЛ'Г' 0г о К Р«»« ЛугославиЈе. Краљевсив Н«меснпци, и Његово Величанство Краљ ИталнЈе, Цар ЕтнопиЈе, .. 1 ћИ у инте Р ес У об «ЈУ земаља, као и опилег мнра, да учврсте меКу собом везе нскреног и траЈног приЈатељства, а у жељи да даду овом приЈатељству Једну нову базу и отпочиу иову еру у политичкнм и прнвредннм односима нзмеКу двеЈу државв; УбеКенн да су одржање и консолидаипЈа траЈног мнва нзмеМ њихових земаља такоКе важан услов за мир Европе; Одлучнлн су да закључе Један споразум ц одредилн су т п сврху као своЈе односне пунОмоКнике, и то: крал.евски нам г есн 0 ици в : еличанства краља ^ославије. Н>егову ЕнселенцнЈу Госполина др. Мнлана СТОЈАДИНОВИЋ, Претседннка Мнннстарског Савета, Мннистра ннпстраннх послова; његово величанство краљ италије, цар етиопије: Његову ЕкселенинЈу грофа Галеапо ЧАНО ДИ КОРТЕЛАЦО. Мннистра иностраннх послова; КоЈи су се, пошто су нзмењалн своЈа пуномоћиЈа, наКена у доброЈ и прописноЈ форми, сагласилн о следеКим одредбама: Члан први Високе Стране Уговорниае обавезуЈу се да ће поштоватн своЈе заЈедннчке граннпс, као и поморске граннце двеЈу држава у Јадрану, н у случаЈу да Једна од њнх буде предмет неизазваног напада од ».тране Једне илн внше Сила, друга Страна се обавезуЈе да се уздршн од сваке акцнЈе коЈв би могла бнти од користн нападачу. Члан други У случаЈу меКуиародннх компликапиЈа, и ако се Високе Стране Уговорнние споразумеЈу дв су њнхови звједннчкн ннтереси угрошени, или да би могли бити угрошени, оне се обавезуЈу дв се договоре о мерама коЈе Ке предузети да би их очувале. Члан трећн Високе Стране УгОворннае поново потврКуЈу своЈу вољу да у своЈим међусобннм односима не прнбегаваЈу рвту као ииструменту евоЈе нааионалне политнке и да све епорове и сукобе, којн ба могдн иекрснути измеКу »их, решаваЈу мирним средствнма. Члан четврти Внсоке Стране Уговорниае обавезуЈу се да не трпе на своЈнм односннм тернторнЈама, нити да иомажу ма на коЈи начин, ма иакву активност коЈа бн била уперена против територнЈалног нтегрнтета или постоЈеКег поретка друга Стране Уговорнние иди коЈа би бнла такве природе да бн шкоднда приЈатељскнм односнма нзмеКу две1у земаља. Члан пети У циљу да даду своЈим постојеКнм тргорннскнм односима нОв потстак, внше у складу са прнЈатељским олносима утврКеннм измеКу њихових двеЈу земаља, Внсоке Стране Уговорниие су споразумне да поЈачаЈу н прошнре своЈе садашње трговинске размене, као и да испитаЈу услове за обилннЈу привредну сарадњу. У ту сврху, биКе у наЈкраКем року закљученн специЈалнп споразуми. Члан шести Внсоке Стране Уговорнипе евглвсне еу да нншта у овои Споразуму неКе бити смвтрано као противно постоЈеКнм меКународним обавезама двеЈу земаља • коЈе су, обавезе, уосталом, Јавне. Члан седми ОваЈ Споразум нмаКе рок траЈања од пет годкиа. ИзузнмаЈуКн отказ у року од шест месеаи пре његовог истека, он Ке битн продуживан прећутно из године у годнну. Члан осми ОваЈ Споразум бнће ратификован. Он ће етупвти иа снагу иа дан измене инструмената рзтнфнкације. Ова измена нзвршиКе се у Београду што Је могуКе пре. У ПОТВРДУ ЧЕГА су поменути пуномоКниии потписали оваЈ Споразум. РАЂЕНО У БЕОГРАДУ, 25 марга хнљаду девет стотина тридесет седме године у два примерка од којих Је по Један предат свакОЈ ВисокоЈ Странн Уговорниин.

плату путем клнринга извесних спе* цнјалних производа, чи)а Ке се количина или вредност накнадно утврдити и за које се сада захтева исплата у девизама. Чл. 3 Високе Стране Уговорнице обавезују се да Ке једна другој признавати једнакост поступања, сем оне ко|а произлази из нормалне примене клаузуле наЈвеКег повлашКења. која |е оснорцца свих њичових привредннх односа, тако да се не деси никакво разликовање на штету једне или друге ових двеју земал.а у односу на ма коју треКу земљу ил^ ма којн производ. Успостављање ове (еднакости поступања њеног обима, њеног односа према царинском режиму, производима на чо;е се она односи и земљама наспрам којих ће се примењивати, повериКе се Сталном југослсвенско-италијанс|Л>м привре,дном Одбору. Чл. 4 Високе Стране Уговорнице сагласне су да, нажасније за месец дана по ступању на снагу овог Споразума, образују Стални југословенскоитали)ански привредни Одбор, пред виКен у Протоколу допунског Споразуиа од 25 априла 1932. Сем зала1ка иазначеног у напред поменутом Протоколу, Одбор Ке нмати да се бави контролисањем при мене разних уговорних одредаба, а ис10 такз и непрекндним истраживањем побољшак»а трговинских размена и прошнрења привредне сарадње измеКу обеју земаља. Овај Одбор имаКе да се свстаје бар једаред годишње наизменице у једној и у другој од обеју земаља. Првн сасганак имаКе да се обави у року од три месеца по стављању на снагу овог Споразума. Број чланоеа Одбора утврдиће се по заједничком споразуму измеКУ обе владе Ипак неКе бити нужно да свн чланови морају учествовати у свстанцкма Одбора. пошто н»ихово прнсуство може завнситн од природе матеркје о којој се има расправљати. Чл. 5 Овај допунски Споразум ствара само прелиминарну основицу за ширу привредну сарадњу, ко|а може добити облик неког ужег регноналног споразума. Сталнн Одбор ицаКе задатач да проучава њене осиоене лнннје и да лредложи њен обим. Чл. 6 Трајање овог Споразума остаје везано за трајање политичког Споразума потписатог на данашњи дан. Чл. 7 Овај ће Споразум бити ратификоваи н ступнКе на снагу на дан размене ратификационих инстрчмената Ова Ке се размена извршити у Бес>граду у најкраКем могуКем времену. У потврду чега су именонани пуномоКннци потписали овај спорааум. РаКено у Београду, двадесет петог марта хнљаду девет стоткнв трндесет седме године, У два примерка, од којих |е по |едан предат свакој од обеју Внсоких Страна Уговорннца. Гопо вечеро 9 Мскон дому Претседник Мннистарског савета к Мннистар иностраних послова г. др. М. СтоЈадиновиК приредно је снноК гала вечеру у Гардијском дому, у чвст грофа Галеаца Чана, Мниистра нкостраннх поелова Итадије . Вечерн су присуствовали: Прексдкик Секата г. МажураниК, Министри; г. др. Спахо, г. Бехмен са госпоКом, г. СтвнковнК, г. ЦветковиК са госпоКом, г. др. ВрбакиК, г. Кожул, г, СтошовиК, г. Леткца са госпоКом, г. др. КадуКерчић, г. Крек, Кенерал МвриК, г. ЂорКевнК са госпоКом и г. Рог»сК; из пратње г. Чана: опуномоКени Микистар г. Бути и г. Витети; од стране дипломатског кора: Доајен апостолски нунције г. Пелегркнети, тур« скн посланик г. Актај са госпоКом, маџарски посла*жк г. др. Алт са госпоКом, белгијски послакик г. Ромре де Вишке, амерички послакик г. Внлсон, немачки посланнх г. Херен са госпођом, францускн посданик г, др Дампјер са госпоКом, пољскн посла* кик г. Дембицки са госпоКом, чекословачки посланнк г. Гирса са госпо Ком, енглескн послакик г. Кампбел са госпоКом, чилеанскн посланик г, Гч>сез-Снлва са гоепоћом, грчкн посланкк г. Бибнка-Розети са госпоКом, италнјански посланик на нашем ДаоРУ г. Индели, румунскн посЛвннк г. Кадере са госпоКом, бугарски посла« ннк г, Попоа; Министар Двора г. АктиК, првн аКутант Њ. В. Крал>а Кеиерал г. ХристиК еа госпоКом, маршал Двора г. Чолак«АнтиК, даорска даме г-Ке ДунКерска и ХаџиК, армиј скц Кенерал г. Милан НедкК, командаит Бсограда генсрал г. ТомнК са госпоКом, начелник Главног генерал штаба гснерал г. НедиК са г-Ком, претседнкк Општнне г. Влада ИлнК са госпоКом, командант Краљеве Гарде генерал г. СтанковиК са госпо. Ком, помоКник комаиданта Краљеве Гарде генерал г. ГолубовиК са госпо