Правда, 27. 03. 1937., стр. 3

V 1 Форењ Офису сматрају да су београдски споразуми наставак Џентлменског правда з 27-Ш-193 7 Париз и Лондон врло зодооољнн споразром Парнснн листови сматрају да /е споразум користаа и да ни по чсму ше слаби Сођсз Фраицускс и Југославије

КО.МЕНТАРИ ПАРИСКИХ ЛИСТОВА Париз, 26 март (телефомом) У пзриским политичким круговнма и штампи с великим интересовањем коментаришу се политички спо разуми који су потписани јуче у Бео граду, за време посете италијанског министра иностраних послова грофа Чана. Перт«накс у листу „Еко д' Пари" у прсом релу полвлачи позитивне стране овога пакта са гледишта кож солидовања односа у овом лелу Еоропе. С тим у вези, Пертинакс ка. же да је политичким спораз^ЖЗД предвићена днпломагска конс>лтаии ја обеју влада за случај важних догађаја који би моглн да угрозе јед ну или другу државу. Споразум пред виђа договор обеју владе о иерама које треба предузети да се опасности отклоне. Сама околност да се говори о ва жним догађа^ЈЈгма који би могли да утрозе једну или другу уговорену државу, према Пертинаксу, значи да Италија са своје стране неће учини ти ништа што би могло да значи атак на јединство Југослави|е, Из овога Пертинакс изводи за. кључг« да ће Анте Пгвелић са сво ј<нм терористима бити коначно ликвиилран. Нарочнта взжност придаје ге у фра«цуским политичким круговиме одредби споразума према ко ој обе државе задржава|у слободне ру ке у погеду својих мећународних акција. Пертинакс вели, да то значи да споразум не дира у постојеће са везе којима припадају једна и дру га држзва. Споразум омогућује нор малне односе између обеју држзва, који су прекинутн 1926 годкне. Орган г. Блума „Попилер" у сво« ме коментару итало-југословенског споразума истиче корисност консолидовања односа измећу Италије и Југославије на Јадрану. Лист вели да елиминисање узрока конфликата измећу Југославије и Италије не може значити компромитовање илн чак минирање савезничких односа Југославије са Француском и са осталим државама чланицама Мале антанте. По мишл»ењу овога листа, треба искористичи сое оно што може да поправи односе измећу Италије и Југослави|е и да учврсги мир на Јздрану. Консолидовање прилика у овом делу Европе може само да допринесе солидарности Мале антанте. У осталом, вели „Попилер" та солидарност држаоа Мале антанте бнће на|бол>е манифестована месеца а прила приликом посете г. др. Бенеша Београду. Г. Бургес у „Пти Паризјену" вели: — Ово је консултативан пакт измећу Италије и Југославије. Он нема аутоматски карактер. Према томе, уговорне владе неће у случају важних догаћаја имагн аутоматски да де<јствује у смислу опоразума већ ће имати да се договоре о онаме шта треба да се предузме. Према вестима из Лондона, Форењ Офис је задовол>ан закључењем споразума измећу Италије и Југославије. Сматра се да је овај споразум у ствари допуна уентлмен ског споразума нзмеђу Велике Британије н Италије. Др. Г. М.

I Р°Ф Чано н г. др. Стојадиновић даЈу изјаве новинарнма

ње, да су у постизавању ових резул тата, внсоке способности Ваше Екселенције играле врло значајму уло гу. Ја сам веома срећан, што ми се Дала прилика, да у сарадњн са Ва ма свршкм данас једно корисно д* ло. „Срећаи сам да су се у тоЈ истој нам^ри сусреле вол>е наших двеЈу влада, те што сам дочекао да могу да сарађујем у ту сврху, на начин толико практнчан н ефнкасан, са вашим уваженнм претседником г. СтоЈадимовићем, са коЈим сам такође сад могао да заснујем в везе личног прнјатељства. „Од данашњег дана ЈугсставиЈа н ИталиЈа псшле су путем једне полнтике доброг сусетства и сарадње. Залазимо на тај пут са пуно убеђе ња и поверења; убеђен сам да Не то примитн са радошћу сви омв ко Јн у Европи нскрено и стварно же. ле мир. „Са своЈе стране желимо да наше одлуке и наши споразуми могу га кође да утнчу и на друге народе као пример добре вол>е, реализма и духа међусобног разумевања н солидарностн, духа коЈи Је омогућио ЈугославнЈн н Италијн да се са гласе н да ствсре везе за коЈе же лимо да буду чврсте н траЈне". „Ви сте, Господнне Претседниче, изволели поменути мој лични удео. у резултатима до којих смо дзиаг до шли, стога дозволите да !е помгмем колики удео у озим резулгатимт припада Взшијм великим одликамл државника, ВашоЈ чврстој решено. сти и Вашој истрајндсти. „Допустите Ми да поднгнем ову чашу у част Његовог Величанствз Краља Петра Другог, у здргоље Њсговог Краљевског Височаиства Кнеза Намесника Павла и Поштова ног Намесништва, за капредак храб^ог југословенског народа, као и за личну срећу Взше Екселенције и Ваше љубазне супруге". ГРОФ ЧАНО ПОЛОЖИО ЈЕ ВЕНЦЕ НА ГРОБ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ КРАЛ>А И НА АВАЛИ Пошто су првога дана боравка игалијанског министра иностраних послова грофа Чана у Београду за вршени сви службени послови. дру ги дан је г. Чано посветио свечаном церемоииалу н одавзњу поште Великом Краљу н Незнаном јунаку. Данас пре подне гроф Чано одвезао се на Опленац, где је положио венац на гроб Блаженопочившег Ви гешког Краља Александра Првог У једннитеља. На Опленцу је итал::јански државник, са својом прзтњом, дочекан званично и свечанз. Положивши венац на гроб Витешког Краља гроф г. Чано остао је неколико тренутака у ставу мчрно и дубоком ћутању. Потом је напустио крипту. Разгледавши Опленац, италијански министар спољних послОва пошао је према Авали. На Авали је ио ложио венац на гроб Незнаног 'унз ка, а потом разгледао монумснтални споменик који се подиже. У хотелу на Авали претседник владе и министар спољних послзва г. др. Милан Стојадиновић приредио је ручак у част италијанског министра спољних послова грофа Чана и његове пратње. Ручку су присуствовали министри и друте угледне званице. Са Авале се гроф Чано вратио у Београд, где се мало одморио, а потом провезао кроз престоницу.

поменути да оваЈ наш споразум прет ставља у сгвари само наставак оне полнтике, чиЈу су прву основу поставили пре више од Једне деценије два велика и славна државннка Италије н ЈугославиЈе, Ваш Великн Шеф Његова ЕкселенциЈа Господнн Мусо лини н неумрли Југословенски ПремнЈер Ннкола Пашнћ. Одиста таЈ ол њих указанн пут Јесте правн пут коЈнм треба да се крећу узаЈамнн односи наша доа народа. „Дозволите ми, Екселенцвјо, да днгнем своју чашу за срећну вла. давнну Вашег Узвишеног Владара, Његовог Величанства Краља н Цара Виктора Емануела, за здравље Вашсг УважЈног Шефа влаДе Њего ве ЕкселенииЈе Господина МусолиниЈа, за Вашу личну срећу и за на предак ваше лепе н велике отаџбн. не".

ЗДРАВИЦА ГРОФА ЧАНА

После потпнсаног Споразума г. г. Г 1 > ■ • таЈу Једав

ђом, начеллих штаба морнарице г. Лутероти са госпођом, помоћиик Ммнистра иностраких послова г. М. П ј ^ ља, Краљевски посланици на стра.чи г. Грисогсжо, г. Дучић, г. Васа Прзтић, г. Рад. Јанковић са госпођом, г. Суботић и г. Миша Михајловић; швајцарски отправиик послова г. Штајнер са госпођом, албански отлравиик послова г. Џаиули и аустриј скн отправник послова г. Лурц, из пратње грофа Чана: г. Анфузо, секре тар амбасаде, и г. г. Ајета и Белиа вицеконсули; од стране овдашњег италијанског посланства: секретар г. Капраника са госпођом, секретар г. Бајстроки са госпођом, војни изасллиик пуковник г. Келнер и трговачки аташе г. Беиедети, италијански народ ни посланик г. Полверели, вицедиректори италијанског мииистарства за пропаганду г. Алберто Ноиис и г. Мирко Ардемањи, директор листа „Телеграф" из Ливорна г. Ансалдо; виши чииовиици Минисгарства иностраних послова г. др. Андрић, др. Протић, др. Мариновић са госпођом, шеф Централног Пресбироа г. др. Лу ковић са госмођом, шеф Кабинета Претседника владе г. др. Гашић са госпођом и други. После вечере приређен је пријем на који је позвало преко стотину угледиих личности и италијанских и »аших новинара, и био је приређен успе.ти концерт музике Краљеве гарде, београдске Филхармоније и руског певачког хора. ЗДРАВИЦА Г. ДР. МИЛА НА СТОЈАДИНОВИЋА При крају гала вечере, Претседник Министарског савета и Министар иностраних послова г. др. Милан Стојадиновић, одржао је на срп ск0 _ хрватском језнку, следећу здравицу: „ЕкселенпиЈо, „Особита ми Је част ■ »адовољ-

СтоЈадиновић и Чано срдачно честидругоме ство да Вас могу поздраввтв у Престоницн ЈугославвЈе в да Вам у вме Краљевске владе пожелим наЈсрдачннју добродошлнцу. „Уверен сам да ће моЈ осећаЈ задовољства делити сви приЈатељи мв ра у свету, Јер дело радв кога смо се овде састали дело Је првенствено мнра н мнрољубнве сарадње. „Споразум, коЈн смо мало пре потпвсали, мма за циљ да се уреде н утврде добри сусетскн односи н срдачна сарадња нзмеђу наше две земље. У нсто време оваЈ споразум ннје уперен ни против чиЈих интереса. Напротив, васпостављање нормалних сусетских односа, корисне и мирољубиве сарадње између наше две земље претставља Један реалан прилог општем миру и безбедности у овом делу Европе. иСпољна полнтика Краљевине Југославнје, остаЈући верна принципнма на којима Је заснована н обавеза ма коЈе има према својим пријатељима и савезнниима, настоЈи да на свнма своЈим |ранииама створн атмосферу, у коЈоЈ ће све оно што нас везује са дотичном земљом наћи повољме услове за развитак, а све оно што би нас могло делити, мнран терен за дискусиЈу у циљу правничког решења. „Наш споразум заснован Је на кон статаиији, да између ИталиЈе н Југо славиЈе не постоЈе никаквн озбиљни разлози за сукобе и несугласние, већ да напротив има пуно природних услова за Једну заЈедничку. у истину приЈатељску сарадњу. Уверен сам да ће развитак наших односа у будућности, коме данашњи спо разум треба да послужи као солидна база н постоЈани оквир, потврдитн тачно ове констатапиЈе. „Исто тако уверен сам да ће нова атмосфера допринетн, да се у нашем обостраном интересу, као н у ннтересу општег мира, постигну стварнн резултати у томе правцу. иВв сте данас поподне изволели

На здравицу Претседника владе и Министра нностраних послова г. др. Милана Стојадиновића, одговорио Је Мннистар нностраннх послова Краљевнне ИталнЈе, гроф Чано, на нталвЈанском Језику, следећом здравицом: „ЕкселенциЈо. п Дубоко Вам благодарнм на искреним изразима приЈатељства коЈе сте ми изволели упутити и коЈи нанлазе на наЈкскрениЈи одЈек у мом? срцу. „На лепнм жељама коЈе сте ми взволелн изразнтн у нме Краљевске Југословенске владе, изЈављуЈући Вам најсрдачнију захвалност за при Јем коЈи сте ми изволели приредити у Београду, где сам дошао да Вам донесем поздраве од Дуче-а н моЈе Владе н да утврдим везе поверења, приЈатељства н сарадње, нзмеђу два наша нарота, а коЈе желнм да остану чврсте и трајне. „Срећан сам што Је Ваше нме в моЈе сједињено на овом делу иира од кога наша дв^ народа очекуЈу наЈсрећниЈе н наЈплодниЈе резултате. На њ ће извесно гледати са задовољством у Европн свн они коЈи су свеснн да Је прва пОтреба и мрва дужност нацнЈа да живе у добром приЈатељству са своЈнм суседима. „Као што сте Ви тачно рекли, наш споразум Је основан на констатациЈи да између ЈугославиЈе и Италије нису постојали разлози сукоба и неспОразума него напротив, да постоЈе пркродни услови за искрену колаборацију као што Је ова коЈоЈ смо данашњим споразумом поставили солидне основе. „Нн ЈугославиЈа ни ИталнЈа пема Ју никакве намере да ови њиховн споразуми буду уперени противу ма коЈе друге државе. Ми смо хте ли мимо наших Директннх интереса, да створимо игго повољниЈе условс за Једну општу политику сноразума какву ми желимо и за каквом мо раЈу да теже у Европи сви онн коЈи желе искрен и прави мир. Данас смо на почетку овог дела: данас смо дали оквир и утврдили основна начела на коЈима ће се на. ши односи морати развнјати све ин тимниЈе у будућности. Ми имамо чсрсту намеру да упутимо у овом смислу нашу политику, уверени да ће на овоме путу који Је био указан са великом Јасновидношћу Ни. коле Пашића и Бенита Л1усолинија, нашн народи остварнти наЈчвршће и наЈграЈниЈе услове међусобне без бедностн и међусобног напретка. „Лични коитакт, ксЈи смо дамас успоставилн већ Је дао у томе погледу одличне резултате. Нема сум