Правда, 27. 03. 1937., стр. 4

Одјек југословенско-италијанског политичког н привредног споравума Коментари бечке штампе Аустрија се радује што је дошло до споразума између Југославије и Италије

Беч, 26 март (Телсфоном) Закључеле београдскнх споразуиа взазвадо Је највећу пажљу аустриЈске пггампе и полнтнчккх кругова. Листозн доносе нзвештаје на по неколнко страна н опшнрно нх коментарнпзу. Интересант но је да су гви ти коментари врло пово.т>ни Аустрија се радује што је нзме ђу н»ена два бчнска суседа дошло до споразума. Званнчан владин орган „Рајхспост" назива бео-радске споразуме „новнм сту бом мира" којн ке бити значајан не само за будуће односе двеју земаља н њихов положа) на Јадраиу. него и ча целокугтну европску полстику. Лист под влачи да се у уговору нарочнто наглашава да споразум ништа не садржи што би бнло у супротности са међународннм обавезама страна уговорница. „Ова 4ие изјава свуда изазвати велику пажњу, каже лвст, где се мислило да Београд намерава да промени досадашн полнтичкн снстем. Што се тнче става Аустрије, треба нарочнто нстаЈт да ће

се тешко наћи земље у којој ' је искренија радост »бог овог догађаја него код нас. Аустрнја Је земља коЈа Је непосредан сусед и Италнјн н Југославнји. И због тога и нема вемл>е која би била теко непосредно занитересована у томе делу Европе. нн толико жељна да изме Ну ове две државе завладају мирнн односи. Радост је АустриЈе тнм веКа што је она с Италнјом везака рнмскнм протоколима. а са Југослави;ом многим прн вредннм и културним везама, а Београд ски уговор Је блнзак рођак римскнм про токолима нспун»ен духом нз којега је рођен л Римски споразум. Значај београдских споразума састојн се у томе пгго је њнма не само отклок>ена раннја опасност евентуалних иепријатељстава, него и што ти споразумн отоарају нове путеве за полнтичку н привредну сарад н>у на горљем Јадрану." „Наје Фраје Пресе" пнше за београд ске споразуме, да су они догађаЈ од велике важности који аолазе после измирен>а Југославије и Бугарске и потпуно обезбеђују мир у овом делу Европе.

КОМЕНТАРИ ИТАЛИЈАНСКЕ ШТАМПЕ Рим, 26 март Аг«гаи)а Стефани објавл>ује извеш тај свог днпломатског уредника о закључењу италијанско-југословенског споразума. У нзвештају се вели да је полнтика г. др. Стојаднновића у потпуном складу са његовом нмпозантном фнзичком појавом и са његовим отвореннм и искреким изразом лица којнм,

радње и доброг суседства нзмеђу Италије и Југославије. Обезбеђен је дуг период спокојсгва. Италијанско-југословенска сарадња миротворна је и београдски споразум аи у ком погледу није упере« ни протнв које треће државе. „Изрично се предвиђају обавезе упрадл>ене против могуКности рата. У случају да би настали догађаји који бн тангирали интересе двеју држаза владе у Риму и у Београду догово-

као и сви знаменнти конструктнвни риће се о мерама које вал>з предуз:

л>уди на први поглед уднва повер' ње. Као учемик Нкколе ПашиКа, вели се дал>е, г. др. Стојадиновић настав* л>а дело свог учител>а, дело које се састоји у консолндацији источних и западних гракица Југослзвије н у појачању безбедности државе. „Од сад су потпуно обезбеђени односи пуни поверења, пријатељске са-

У случају неизааваног напада на једну од двеју сила уговорннца, друга сила уговорница обавезује се да се уздржи свега што би могло иКн у прилог нападачу". Затнм се у напису вели да је Југославија признала суверенитет Италнје над Етиопнјом. Дипломатски уредник Агенције Стефани напомиње да

11КАВДА

2/ -Ш- 1937.

су државе ко|е су у пријатељству са Италијом обавештаване о току и*# говора, те вели: „Све је раКеио лојално, те је шз стигнут пун успех, у општем интересу мира. Истрајна делатност гроф! Чана крунисана Је одличним резултатима. Тиме се ови споразуми изванредног значаја закључени са Југославнјом, придружују ранијим споразумнма које је закључила Италија, споразумнма о сарадњн у Средњој Европи закл>учеиим са Аустријом, Мацарском и Немачком, споразуму закљученом са Великом Брнтанијом у цил>у ублажавања затегнутости на Средоземном мору и споразуму о обнови при јатељских односа са Турском. Велнко је то дело које се р-ззпжа под шмнулсом ндеала стваралачке сарадње. Италијански мнр није чкр на речима ни обилаи речима. Он је илеал који стоара предуслсв за обнову и пожувно подизање у интересу Европе. Ту се здружују реализам и дубо* ки смисао узајамног разумевања мсКу л>удима".

Итшјонш штампа истиче велики знана] споразу ма у Београду

Чехословачка штапа наглашава да се Праг радује споразуму Београда и Рима

Рнм, 26 март (Специјалан извештај) Састанак итали^анског министра иностраних послова грофа Чана са југословенским прегседником владе г. лр Миланом СтојадиновиКем иза звао )е необично живе коментаре у целокупној римској штампи. Г. Мусолчниев лист „Пополо д' ИИталиа" у своме уводном чланку поред осталога каже: — Албанжа не прегставл>а разлог несугласнца измеКу две земље. Италија са своје стране сагласна је с ти ме да се Југославији мора обезбеди ти самосталност н интегритет. Прочиш Кењу односа у Централној Европи које је - спровела Италија са Немачком и Аустријом, и ликвидацији

затегнутости на Средоземном Мору придружује се сада консолидовање односа на Јадрану и у Подунављу, што Ке имати одјека и на Истоку. У овдашњим политичким круговима нарочито се истиче чињеница да Ке италијанско — југословенски политички и привредни споразум имати широки значај, пошто је Италија о томе обавестила и државе чланице Римског Протокола, а исто тако обавештене су и државе чланице Ма ле антанте и Балканског споразума. То је од особите важиости ако се уз му у обзир настојања југос^овенске владе у последње време у циљу ства рања што бољих веза са Мацзрском. С М.

„Кориере ле ла Сера" истиче да београдски споразуми претстаољају један од најзначајиијих догађаја поспе рата у Снропи

Праг, 26 март (Телефоном) Поводом преговора кталмјаиског министра иностраних послова грофа Чана у Београду и споразума који је том приликом склопљен измеКу Југославије и ИталиЈе, чехословачка штампа изражава своЈе задовољ ство због оваквог развоја ситуацчје и наглашује велике користи које Ке од тога споразума имати цеча Мала антанта. Истнм поводом подвлачи се и пасус из званичног комукикеа о ономадашњим разговорима измеКу чехословачког претседниха владе г. Хоце н румунског мин-1стра претседника г. Татареска укт ме се вели да оба претседника владе срдачно оцењују братске односе својих земаља са Југославијом, с којом су њихове земље увек биле сложие у свкма питањкма иеКунзрод ног живота. У преговорима аа скла пање итало- јусословенског споразу'

ма обе владе, чехословачка н румун ска. виде важан прилог консолидацији сгања у Средњој Европи и на Јадрану. Чехословачка јавност оцењује све користи које Ке имати сама Чехословачка од итало-југословенског споразума. ^стиче се да је баш Чехословачкој до потпуног споразума са Италијом и до живих односа :а Римом недостајао баш споразум Италије са Југославијом. Данас се на глашава да је после закључења ита ло-југословенског споразума омогуКен и Чехословачкој најужи контакт и сарадња са Италкјом. У јутрошњим прашким листовима регисгроване су тачке захљученог споразума као и изјаве г. г. др. СтојадиновиКа и Чана. Међуткм, оч ширнијих коментара овога споразума за сада још нема. „Прагер Тагблат" у даиашњем броју пише: |

— Свакк приЈатељ мира мора гле дати на свако уговорно осигурање граница као на напредак. Две остале чланице Мале антантс немају ни каквог рзЈЛЗ* а да на ову ствар гле дају другим очима баш зато шго је Југославија њихов савезник, а Италија држава са којом оне желе не само привредну сарадњу веК и заје дничку жељу да у Подунављу своје односе ојачају. У поздравном телеграму који су г. г. Хоџа и Татареску послали у Београд, каже лист, огледа се то схватање Ми можемо да закључимо да моментани став Италије пре* ма Екглеској н <!>раицуско4 компли кује споразум, али то може преко ноКи да се промени. Међутим, проширење једнот ггријатељства претставља само нагтредак, што може да значи постављање једног моста за даљи споразум. С Лугушнћ

У Женеви је примљен врло повољно итало-југословенски споразум

Рим, 26 март (Специјалан извештај) Италијанска штампа без изузетка доноси на оводним местима опширне чланке о политичком и привредном споразуму склопљеном у Београду измеКу Југославије и ИталиЈе к одушевљено поздравља овакав резултат пута министра Чана у југословенску престоницу. У првом реду се истиче да се ови споразуми морају сматрати као прилог општем меру. „Кориере дела Сера" пише да пот писивањем новог споразума југословенско — италијанског значи постав љање нове основе у односима измећу две суседне државе. Београдски споразуми претстављају један од нај значајнијих догађаја после рата у Европи, јер је тиме не само расчишКена једна мутна ситуација која је у прошлости често била помуКена интригама треКих, него је створена за обе земље атмосфера поверења и сарадње, која се заснива не само на

међународнои поштовању, него, пре свега, на сгварности. У уводима београдских споразума, каже даље лист, Игалијанска Импсрија је у потпуности и изричито при зната. „Пополо д'Италиа" констатује такоКе да су београдски споразуми по четак нове ере у животу измеКу Италије и Југославије. Сада је обезбеКен дуг период мира између ове две државе, а сарадња измеКу њих служиКе миру и, што је врло важно, она није уперена ни против кога. Док су трајали преговори измеКу ЈугославиЈе и Италије, италијански пријатељи стално су били обавешта вани о току тих преговора. У сличном духу пишу и сви остали италијански листови. „Стампа" наглашава да су наЈважније тачке споразума оне у којима се обе земље обавезују да неКе помагати евентуалног нападача и да Ке се споразумети у случају међународних компликација.

У Пешти се нада!у да ће београдски споразуи допринети учвршћењу добрих односа између ЈУГОСЛАВИЈЕ и МДЏДРСКЕ

Будимпешта, 26 март (Телефоном) И мацарска штампа је одушевљеиа закључењем београдских споразума и у својим опширним коментарима износи све детаље који су претходили закључењу споразума и резултате које они треба да донесу. Лкстови уверавају да Ке сви пријатељ^ европског мира поздравкги, без резерве. обезбеКење мирног развоја прилика и жквота на Јадрану. О последипама београдских споразума, маиарски листови кажу да постоји оправдана нада да Ке нови гтргијатељски олноси измеКу Југо-

славије и ИталнЈе довести до успостављања и нових односа измеКу Мацарске, најопробанијег италијанског пркјатсља, и оне наследне државе бивш? аусгро-маџарске монархије, са ко-ом су политички односи Маџарске били увек на|мање помуКени А то је Југославија. „Пестер Лојд" то гледиште формулише на овај начин: „Пријатељи наших пријатеља никада не могу бити нчши непријатељи. Мацарска се нада да Ке беој -радски споразум моКи утврдити и добре односе измеКу Југославије и Мацарске".

Женсва, 26 март (Тедефоном) Женевски дипломатски мр>тови са великом пажњом пратили су разво) прилкка које су Нретходжле закључквању споразума иамеђу Италије и Југославије. Сада. када је тај сп-"»разум веК перфектуиран, овдашњи днпломатаки кругови, а с њкма па ралелно и овдашња штампа доносе врло живе коментаре. Пре соега у дипломатск>»м круго вима констатује се. да је Италија за кључењем овог споразума дефини. тивно изменила своје држање према Јутославији к да су тиме настали но ви, благотворнији односи, који нис\ од зчачаја само за узајамни иктерес и безбедност обеју суседнкх земаља, в-гК и по спокојство, мир и коћ солидацију у Средњој Европи, а на рочито у Средоземном базену. Исто тако подвлачи се да италкјанско-југослооенски споразум ниЈе ништа друго веК крајња конзеквенција настојања покојнога Луја Бартуа, који се непосредно пред своју смрт сво'ски залагао да се олноси између Италкје и Југославије што више ублаже, како би се припреило терен за закључивање једног приЈа тељског споразума. Констатује се такође врло важча чињеница, да се положај Југослаои је у Друштву народа и поред итали јанске апсткнекинје у њему ни у чему не мења, јер да Ке Југославија остатн до крајности верна Пакту Друштва народа, а такође одржаКе и нетакнутост осталих закључених **гћ\тнароднкх пактова. Женевски лкстови нарочито под. влаче велике заслуге Југословенско. претседника владе и министра спољ н*х послова г. др. Сто;адиновиКг ко!и је >*вкдео колкко Ке овакзв >-г дан споразум значити у међусобгним односима између две земље и колико Ке оо1 да буде предзнах бољнх прилика не само на Ба.гкану, веК н на Ср-гдозеином мору и у Средно Европк. Закључење овога споразума сматра се веткккм дипломатскнм успехом г. др. СтојадкновиКа. ко)им је посткгао да је Јутослави!а, ко|а 1е до сада у међународном свегу

зум закључен између ИталиЈе и Ју гославије предвиђа само к углавно*1 узајаику сигурност и садржи гаралтије о ненападању. Ни остали чли нови споразума ни у колико се ие косе са интересима аржава чланиио Мале антанте, ко!е са ЈутославиЈом

веК уживала леп глас одједном сгу пила у први план средњеевропске дипломатије. Овдашњи дипломатски кругови на постављеио питање како Ке спора. зум између Италије и Југославије утицати на компактност Мале антан те, одговарају да Ке ти односи остати непомерени и чврсти, сачињавају неразориву компактиост.

пошто

гфквремени

спора.

Мишел Побере

Писмо из Будимпеште Немири у Маџарској

ЧЛАН ГОРЊЕГ Д0МА Г. ЕУГЕН СОНТАГ СА ПЕСИМИЗМОМ Г0В0РИ 0 ДАНАШЊИМ ПРИЛИКАМА У МАЏАРСКОЈ

У Савезу за ваздушну одбрану у Бугарској учпањено 108 друштава са око 50.000 чланова СофиЈа, 26 март На седници Савеза за ваздушну одбрану поднео је исцрпан извсштај о раду у прошлој години прет седник г. Тотев. Из извешта)а се ви ди да је у Савсзу до сада учлањено 109 друштава са око 50.000 ред јв Иих чланова. На седници је донета резолуција у којој се тражи да се у свимз школама заведу обавезне вежбе против ваздушннх напала.

Буднмпешта, 26 март Маџарски горњи дом саслушао је ових дана изјаву свог члана г, Еугена Сонтага, којн се горко жално на то да разнн непоавани „вођн" н неодговорни демагозн хоће да лншс Маџарску и једине вредностн која јој је сада у кностранству још остала, т. ј. хоКе да је лнше гласа мнргл и сређене аемље, којн је мацарска пропаганда до сада умела вешто да корнсти. Говорнмхове речи 6и ле су оправдане, пошто се већ неколико недеља у Маџарској вапажа врсње. Политичка и соцнјална атмос«1>ера је пре-

да не бн презала ки од тога да се пусти у борбу прогиа владајуКег снстема. Но, наЈжалосније је при том што намерава да то учннн не *а слободу народа. као некад к>ени прстходниун, всК. вапротмв, напада на режим који јој каква нроннја — нагледа сувнше лнбср« лан. Жалосно је што н>ени напорн нду ауторитативном снстему, а тиме и поннштаваљу народннх слобода ■ прааа. Центар кратковндкнх циљева прстставља слепа мржња против Јевреја. Она ј« била повод аа све догађдје који су са у последње време десилн. Недаане сту-

пуна, неиавесиост расте на свима стра- леш-ске демсжстраци)е на свнма маџарнама. Прн том јо сасвим јасно у којој с "<нм униврзитетима бнле су нзражсне областн купе облаци. Сства учнн,е- У том тону. Исто та«о. н туче прнврже-

иа аа време Гембешевог жизота прешла је веК стаднум клијала и почин>е да дозрева. Јавно мнен>е уанемнрују десннчарскн радихали, напетост иааанв&јгу они, који стално траже хакеикројцлерске методе н који хоће да маџарска политнка просто копира немачки узор. Бескрајна демагогија преплављује унутрашљост. а беда у народу припрема >ој иајбоЂи пријем. Проповедннџи намионалног соџнјализма иступају протнв демократнје, проткв народног заступан>а и протнв кнстнтуцнја „јеврвЈ'ства", т. ј. протчв банака н капнтала уопште. Разуме се да се днректно и најлакше може наПасти јеврејство н због тога су сви нападн сад уперони, у првом реду, протнв Јевреја и против свега што је тобож с н»има у вези. као лнберални на аори. нсзависна н са аваничне стране непотпомагана ттампа итд. АгнтацнЈ'и тих кругова. који добро зна1у пгга раде и шта хоК-. највише подлеже омладкна, која је веК ман»е свесна тога шта ради и шта жсли. Радтоалној пропагаи ди деснице подлегла је данас веК веКнна високошколаца и та околност задаје како вчадн тако и одговоринм чиииомнма највске тешкоКе, поојто се види да та млада кнтелнгеиција веК иалази

ника кукастог крста са социјвлнкм демократима у Мишколцу носиле су нсто обележЈе Актнаа нереда у Печују биле су стотине разлупаннх кзлога на јеврејскнм трговннама. Исто тако, * не давне демонстрацкЈе на народни да« сло боде у Пешти поннкле су нв истог раа« лога: бнло је тражено пушташе на слободу интернираног букача који је пре тога иапао једног јеорејског уредшжа у редакцији »еговог лнста и хтео да га премлати да би тако опрао своју част, због чега је затворен. При том су студенти дали ултиматум са роком од пет минута и претили присутном мнниструс на крају су иступнли н протнв по\нције. Иако, можда. није потребно све те догаКаје прецен>иаати, јасно |е да су веома симптоматични, а исто тахо је веома карактеристнчно по позипнју ехстремиста да је претседник владе лично после свнх тих нереда, кпак примио депутацију демонстраната, да би с кжма преговарао о пуштаљу на слободу прнтвореккх. Сммптоматнчно је, нсто тако, и писмо једног бнвшег ч!гаовника који је оштрим тоном аахтевао од претседни ка владе да буде сместа пупгген на слободу, пошто Ке, у протнпном, у целој

твап уплива разулЈннх и озбнљннх во- ЗСМЂИ букнути револуцнја. Маџарски

Ка. Последн>н догаКаји у Пешти су покааали да је та омладина сво1евоп»на ■»™»е него пгто се то могло очекиватн и

екстремисти понашају се, као што се рн дк, веома одважно н беаобзирно. а

*