Правда, 27. 03. 1937., стр. 5

Стање радника настрадапих под рушевинама кудељаре у Торжи није се поправило

ПРАВДА

27-Ш-1937

Торжа, 26 мзрт Док се ихгпигу-ју у-зроци катастро. фс V фабрици кудеље Махнер у Тор жи . стање рањеиих ралника не поправла се. Стање младића Јосифа Коловића који је из несреће изишао са полом •1>сним ногама и смрсканом левом ру ком. изгледа безнадежно. Сваког часа очекује се смрт несрећног младића који нкје Дошао к сиести 1ош од гренутка када су га зстрпала греда и кровна коиструкцнја фабрнчке радионнце, уништене и разорене налетом олује. И Матилда Брзухлер неће моћи да ттреболи. и ако лекари улажу све нгпоре ла јој помогну. Тешко су рањени и Јохан Браухлер, Ката Хофман н њен муж. Осталих једанаест рањеника, углавном. избегло је већу опасност и прешло кризу. Пролезећ)- јуче сеоохим улицама. ишао сам на место несреће, сретао сгм врло често групе жена и л»>ди ко1и су са приметним узбуђењем товорили о грагичној судбини друге

Рушевнне фабрике

Ргдник Јгкоб Ксрел прича како се одиграла несрећа радничке шихте у разореној кудеља ри Махнер. Цело насеље стајало је под импресијом тешког догађаја и -још увек га препричава. . Тесарски радник Јакоб Корел био <је у близини фабрике када се несрећа догодила. Он овако описује Тренутак катастрофе и оно што јој је непосредно претходило: — КаДа је наишла олуја погледао сам у правцу фабрике. као да сам слутко да ће се нешто догодити. Ви део сам да се кров велике радионице; формално л>уља. Скоро у истом тренутку олуја је добила још жешћи налет, разан скоро оркану. Рз. дионица је почела да се руши као да је била од карата направљена. Чули су се јауци и заломагања зато лгиих радника. Нико у први мах ни је смео да уђе унутра и приступи спасасању, ма да се око срушене радионице била скупила маса од близу хиљаду душа. Све је било преплаше<но, збуњено и узнемирено. Греде и делови зидова и крова непрестано су падали. Ипак, неколико одважнијих људи јурнуло је рал ницима у помоћ, и поред опасности да и сами буду повређени. После:

људи су извлачени испод срушених зидова, испод греда, црепова, машнна. Било је страшно. Жене су јаукале и хоатале се за главе. И други очевидци на сличан начин оп^сују несрећу Судска комисија и комисија стручњака испитале су очолности под којима се несрећа одиграла, али о налазу није дато нм какво саопштење за јавност. Налаз се држи у та)ности у интересу даље истраге. Власник фабрике г. Паул Махнер из|авио Је да је зграда радионице била сигурно грађеИа и дз је радове обавио предузимач г. Пири из Апаткна.

Коначну реч у погелду евентуалне одговорности за начин грађења радионице имађе да кажу стручњаци. Међугим, по једном гледишту, могло би лако да дође до ове одговорности због тога што зидовн, а исто тако и темељи радионице. нису били компактно грађени. Исто тако, радионица је, с обзиром на ширину свога фронта, којч је износио 45 метара, могла да има извесну лабилност V кровноЈ конструкцији, чиме је био умањен степен њене сигурности и отпора. Ј.

На станици Света Клара сударили су се путнжн н теретни воз

Том прилином мгтири лноа рзњ но, ВБГОНИ 0Ш1Ећ5НН Загрсб, 26 март

локомзтива

Јутрос око 6 часова на станицн Света Клара дошло јг до судара нзмсђу путннчког воза. којн је долазио из Бам>а Луке. в геретног воза. Том прнлнком ран>ена су четирн пЈггннка. а возовнма је прнчнн>ена матернја-\на штета. ! Путнички воз улазно је јутрос тачно у станицу. У једном треиутку возовођа је приметио да није скретничар добро поставио скреткнцу. Мапшновођа је покушао да зауставн воз. Алн. бнло јв све доцкан. Локомотква је снажно ударила у теретин воз. Том прнликом локомотква путиичког воза је »натно оштећена. Оштећена су н два в&гона, а код теретног че!ирн.

УК! моћ у загребачкоЈ болници. Утврђено је да Је крнвнца за овај судар до прометвоза. н ш.

СШЕ-А1ИАМ2

Краљнца филма, божЈНСтвега ГРЕТА ГАРБО љуби стрпсно РОБЕРТД ШЛОРЛ

по бесмртном делу славног <= АЛЕКСОНДРА ДИМЕ ^ пДана са какелијама" ^

Данас [е псчело суђење агенту којн је убно сусаендованог полнцнсног напетана Оптужени се брани да Је дело учинио у нужној одбрани

Смрт једног заслужног ратника Војислав Катаиић, генерап у пензији

У Београду је ст«ођ преминуо пешадиски бригадни генерал у пензији •Војислае П. Катанкђ, стари и заслуж нн ратник, учеоник многих славких борби у минулим ратовима. Покојни Војислав Катаниђ рођен је 1874 године у Крагу|евцу. Завршивши у своме родном месту шест разреда гимлазије, ступио је у Во;ну Академију из које је изишао 1895 као пешадиски потпоручник. За капетана прве класе унапређен је 1902 године, за мајора 1908, за потпуковника 1913, за ггукоаника 1915, за бригадног генерала 1923, а 1931 стављен је у пензију. У ратовима 1912-1913 године учествовао је као командант батаљона у Другом пешадиском пуку — „Гвозденом", на правцу Врање—Куманиво —Велес—Прилеп—Битол*. Борио се на чувеној коти 550, на Брегалниии и Грленским висовима. Истицао се кзо веома одважан и способан официр, тако да су му поверазани одговорни задатци. •

".*4

. југословенске бригаде, команданта ' Прве бригаде косовске дивизиске об* 'ласти, помоКника команданта Косовске дивизиске области, помођника команданта Осјечке дивизиске области, команданта места у Скопљу, команланта граничне трупе и на служби у Генералштабу Тређе армиске области. Храбар и ваљан официр, покојни генерал Катанић носио је многа наша одлич)а: Карађорђеву звезду четвртог реда с мачевима, орден Белог Орла четвртог реда с мачевима и тређег реда, Југословенску круну тређег реда и орден Светог Саве дру гог реда. Г. Бек у Тупону Тулон, 26 март Пољски мнзшстар спо/ћниз послова г. Бек стигао је у пратљи пољског амбасадора у Паоизу у Тулон где је посетио построЈења н бродове средоземне фло те. Командант ескадре вицеадмнрал г. Абал приредио је у нлгову част ручак. Г. Бек Је посетно поморског префекга адмнрала г. Жансула а потом је отпутовао за Кан.

У Светском рату, 1915 године, извр шио је окупацију Љуме, Хаса, Тедриле и Малзије. Био је командант Јеланаестог кадровског пешаднскзг пука. 1916 и 1917 године био је делегат министра војног у Епиру, 1917 и 1918 делегат Врховне команде код Есад-паше. 1919 службовао је у Трећој армиској области, а касније је био на положајима команданта Прв-

ПРОДУЖЕН ЈЕ СПОРАЗУМ о клирикгу између Немачке и Швајцарске Берлин, 26 март Продужен је са некнм нзменама до 30 јуна 1937 године клиринг-споразум азмеђу Немачке н ШваЈца {>ске, којн астиче 31 марта. Преговори у цнл>у новог уређеља пословања између Немачке н Швајцарске наставнће се у међ>-времену.

Преговори за окончгље штрајка у фабрикама „Крајзпер" Вашннгтон, 26 маргт Авас ј "авл>а из Ланскнга у Савезној Држави Мичнген, да је Јуче завршено конферигање између гувернера г. Мерси ја н вођа радника г. Луиса, а у вези штрајка у фабрикама друштва „КраЈЗлер" Г Мерсије изјавио је да је овај састанак протекао повол>но, а предвнђа такође да ће се уредити сва гагган>а која су на ^невном реду. Радниин су прнсталн без нкаквн! инцидената да евакуишу фабрику, али стра же пгграјкача остаће на месту све до завршетка поменутог конферисања. .

УСКОРО

•I

највеће Европско препузеће ко^е |е свимило .ПЕСМУ МО^Е ЧЕЖЊЕ*, .МАСКАРАДУ* и многе ару1е велике шлакре нелавно је довршило свој највећи овоЈоаишњн филм ЊЕНА ЉУБАВ ЊЕН БОЛ (РгаиепНеђе — Ргаиеп1е1с1)

Суботипа, 26 март Пред суботичким Окружнкм судом почело је данас пре подне суђе ње СведоЈу Порззшком. полициском етенту, кој« је прошле године, у де цембру, убио из службеног револвера Новака Вујошезића, суспендо заног полициског капетана градске полиције у Сенти. Лржавни тужила/ц у својој оптуж икии ставља полициском агенту на терет ово убиство, извршено у кава ни „Бела лађа". На дан 19 децембра Новак Ву )Ошевиђ. са својм братом и веђим друштвом, лумповао је у поменуто) кавани. Око пола нођи до шзо је у кавану, вршеђи службену дVжиост, оптужени Сведоје Порзашки. У тренутку када 1е ушао у ка ззну планула је жестока свађа прн сто.ту Вујошевићевом. Полиикски а гснт хтео је да посредује, па је по »ао Новака и његово друпгтво да

се умире. Пошто га нису хтели по слушатч, пршфетио нм је да ће их силом отстранити из каване. Покојни Нозак и његов брат скочили су увређени на агента и Јед нигм ударцем оборили га на тле. Нз стало Је гушање. Притешњел међу песницама разљуђезте браће, Бл>рзашки је поеукао службени револвер и испалио три метка. Два метка про шла су кроз срца Новака Вујошезића, који је на месту остао мртав. Сенату Окружног суда претседа. ва г. Алекса Тасић. а окрквљен>г брани адвокат г. Ратимкр Урошевић из Сснте. Суђење се наставља саслушањем окривљеног, копи дело у целости пркзначе, а брани се да је пуцао у нужној одбрани.

Главне улоге креирају са незаборавном интерпретацијом СВЕТ; СЛАВ ПЕТРОВИЋ МДГДА ШНДЈДЕР РежиЈо: Дугусто Ђенина

Чувени концертни пиуниста ВаЛТвР ТИП6 изводи у овом шлагеру „В-МОЛ" концерт за клавир од Чајковског и „Та$1епеШ(1б" од Шопеиа

УСКОРО