Правда, 26. 04. 1937., стр. 4

ПРАВДА

26-1У-1937

О т

ЈУ* ЈИ Ч (К I О N

а р 11 А Р Е В 5)

деде

(СоругЈкМ ђу Јбђ Ра10

Један безбрижан час у животу забринутог монарха

Царнца Јслнсавета 10 Катарина се старала да што боље угости цара у својој вили. Знала је његова омиљена јела и пи&а и то је са укусом и фино сервирала. Руски чај је Шратова добијала из самог царског двора, јер је знзла да цар пије само тај чај. Фран>а Јосиф је волео куглов, који је сама Катарина месила. Цару се куглов необично свиђао и прво је, кад му је пријатељица отсекла круш ку куглова, вадио суво грожће и, смејући се, јео га. Сваког јутра морале су се доносити на сто свеже баштенске јагоде, које су биле посуте шлагобрстом. За време доручка у салоиу виле Катарине Шрат врата су била отворена и у другој соби је послуга мо гла доручковати. Често је послуа имала прилике да слуша занимљивс разговоре између цара и његове при јатељице глумице. Доручак је трајао увек врло крзт всо време, као што је и сам разговор за време доручка био кратак. У животу Фрање Јосифа све се обављало тачно по утврђеном програму, па тако и доручак. цар и време Кад би царев лични собар Кетерл сваког јутра у 3 и по часа запалио електричну светиљку у царевој спаваћој соби, обично је увек налазио цара већ будног. Прво цлрево питање је било: — Какво је време напољу, К1терл? — Онакво какво ће се вашем величанству свидети — одговорио бн услужни собар, који је децени;ама верно служио свог цара и написло и своје мемоаре о данима провсденим поред цара у најинтимнијим ње гозим часовима. Овај дипломатоки одговор собарев значио је за цара да је лепо време, пријатно н подесно за шегн>у. У вили Катарине Шрат цар је такође почео разговор о времену. За њега су еременске прилике биле

важне као и неко вагкно државно пи тање. Ако је било хладно, он је добронамерно рекао својој пријате љици за време доручка: — Данас је хладно, добро Кете учинити ако узмете свој плави огртач! После доручка би опасао сабљу и изишао у дворнште и башту виле да мало прошета, док Шратова не сврши са својом тоалетом за шетњу. Катарина је у лакој хаљини сер вирала цару доручак. Цар се увек чудио како је могла Катарина у року од пет минута да се савршсио обуче за излаз. Шетајући по дворишту и башти, цар би се упуштао у разговор са баштованом, упитао га какво је ново цвеће стнгло, када се очекује иве тање, погледао је пупољке на гранама, а нарочито се интересовао за јоргован, који је необнчно волео Фрања Јосиф. Катарина је баш ^а цареву љубав у својој бзшти посадила велики број дуплих јоргована. Када је тачно после пет минута Шратова изишла из куКе, цар и онз пошли су натраг, према малој зеленој капији у Максим-гасе, која је водила у шенбрунски парк. Код своје капије у вили у Глориете-гасе Катарина би увек пропуштала иара првог да изиђе на улицу. Кр »з зелену капију шенбрунског парка она је прва улазила у парк. војска детектива по жбуновим а Цар и његова пријатељица су читав час шетали по ванредно лепом н мнрисном дворском парку. За то време по жбуновима парка крнлл се читава војска у цивилно оде.т) одевених царских граднста и детектива шефа полиције барона Горупа. Ови чуварн цареве личн е безбедности били су ревносни у свом послу. Они су пазили будно на то да нико за време цареве шетње са Кзтарином Шрат не уђе у парк са фз тографским апаратом. и за двадесет и четири године, за које време је цар сваког дана шгтао са Шратовом по шенбрунском парку, само два лица успела су да их сниме за време шетње. Само један странац имао среКе да сними пар кад се налазио на једном мосту шенбруиског парка. Али тек што је шкљоцнуо апаратом, читава чета детектива је насрнула на њега и отсла му апарат. и сам цар с- ззинтересовао за овај инцидент и на интервенцију Катарин е Шрат нзредио детективима да странцу, којн је сннмио цара с његовом пријатељицом Врате и апарат и снимљену плочу. Ова) човек није био новинар и није имао намеру да фотографију објави у новинама у иностранству, како је после рекао цару. Он се легитимисао као угледни трговац из Шва.царске. Цар је тада, осмехујуКи се, рекао Шзајцарцу: — Ако ми обеКате на часну реч да слику неКете употребити за новине и ставити је само у свој поро днчни албум, можете плочу задржати. ШваЈцарац се дуго клањао и захваљивао цару и Катаоини Шрат. један снимак из далека други среКник, који је имао прилике да сними цара с Катарин-)м Шрат за време шетње по шенбрун ском парку — наравно да то Фрања Јосиф никада није сазнао — бно ;е познати бечки сликар Том Дрегер. који је четири месеца радио на пор трету аустроугарског цара и за то време ј е сатима седео као модел. Том Дрегер је кришом из прилично велике даљине снимио Фрању

Мала зелена капиЈа у Максим.гас« Јоснфа и Катарину Шрат и неким детективима, који су му дозволили да фотографише. дао је по једну ко пију фотографије... Царева телесна гарда и вешти детективи бечке полиције старали су се стално да за 24 године нико не досађује за време свакидање шетње с Катарином Шрат. Сам цар је ужи вао у овим шетњама и често говорио: — Ове шетње су мом животу пре пуном брига једнни безбрижни час! За време тих јутарњнх шегња цар и његова пријатељица су много прн чали. Наравно, Катарина је више говорила, а цар само потврђивзо покретом главе и изговорио тек ло неку реч... Они су шетали по жутом песку алејом на чијим обема странама су се низали, по версајској моди, ошишани грмови. Тај жути песак се мо рао сваког јутра свеже посипати за цара и његову пријатељицу. Шта је причала Катарнна за време ових јутарњих шетњн у шенбрунском парку? Чиме је тако л:по и пријатно забављала царз, дз је он тај час шетње назвао безбрижним часом тешког живљења? Катарина је прнчала цару све могуКе бечке сплетке н пикантерије. Из отменог, аристократског и мало грађанског, као и боемског друштва. То је цара необично занималз, јер те ствари на двору ни од когз не би могао чути. Цара је заносила не само Катариннна прича и занимљива тема приче, веК и њен цвркутави глас. 0:<а је брзо, скоро без даха, говорила и при томе је све завијала у шаљиву и веома духовигу стилнзацију. Причала је цару шта је чула зз време пријема у својој вили, кудз су долазиле најотменије бечке аристократкиње и даме из највишег бечког друштва у великом броју и причале Катарини све што су знзле, добро знајуКи да Ке она те сплетке испричати цару.. Пал Јоб

ЈЕДАН ПР0ФЕС0Р К0ЈИ РАЗУМЕ УЧЕНИКЕ У нашем месту (у СловеначкоЈ) недавно Је Један профссор прослављао са друговнма не зиам колико година од полаган»а матуре. Том приликом издао Је и књигу своЈих ђачких успомена. Ову књнгу требало би да прочитаЈу сви професори, а и ђаии. Или Ои, можда, боље било да се овим последњима ускрати то задовољство То Је ствар схватања. Јар, господин професор, између осталог, пише и о казни коЈу Је добио у гнмназиЈи због тога што ниЈе хтео наставнику да изда друга који је изазвао немир на ча су, па закључуЈе: „Ја бих данас учинно исто тако". Ако оваЈ професор заиста пушта исвоЈим ученицнма да поступаЈу као што Је он тада поступао. онда он претставља редак изуз^так. За ону солидарност, коЈа обично постоЈи међу школским дру говима и даиас професори кажња вају ђаке неоправдано строго, захтсвајући да деца Једни другг издају. М. Ш. У НАПРЕДНОМ СЕЛУ ОМЛАДИНАСЕ КОЦКА Наше село ниЈе мало и премд броЈу разних установа коЈе у њему постоЈе могло би се упоредшн с многим варошнцама. Тако у њсму постоЈн соколско друштво, на родна књнжнниа, основна школа са четнри учитеља, чстири задруге и три каване. Учитељи вредно раде у свима друштвимз и задругама. Труде сг да окупе око себе омладину. Држе предавања, соколска села, труде се, алн омладина внше волн каване. СтарнЈи свег у њих ређс залази, алн омладина, веК од петнаесте годнне, сакупља се у њима н — карта сеСвн напори стариЈих и агилних учитеља остаЈу без рсзултата. Ако нх изагнаЈу из каване, опо Је и

чињеио, младиКи набаве карте ■ коцкаЈу су у пољу! Лека као да нема. X. „НИЈЕ ТО НИШТА"., Један ссл>ак, запослен у каменолому као надничар (место у СавскоЈ баиовини) разболео се од чирева н обратио се уредско* лскару. Лекар га Је прегледао ■ нашао да има на телу само десетак чнрева. НнЈе му дао никакав лск, ннти упутства да с« лечн, нс-

го га Је само утешио. — НиЈе то ништа, приЈатељу! То је чишКење крви. Још би требало да си среКан што сн добио чиреве, Јер ћеш после бити здрав као дрен. ОваЈ надннчар Јс кратко вречг после тога добио стотине чирева по цслом телу и у тешком стању прснет у болнину. Да лн Ке му сад помоћн лек1фска интервенција, не зна се. ОсаЈ случаЈ показуЈе да се понеки лскар из иемарностн ваљда, покаже веКи лаик нсго нскн непнсменн сељак. Ј. М.

Сума британских блокнраних потраживања у Румунији цени се па два милиона фунти стерлинга. Досад је ликвидиран 1.5 милисж. тако да је остало свега пола ммлнона фунтн.

Рускиња Нађа повеКала Је број драма међу руоком емиграцијом: избезумљени лађар, љубоморан и свиреп, у пси хози алкохола, доводи жену на шлеп 403 на коме, ко зна зашто, не сме да с е појави женска прилика и, сумњајуКи да га она, пошто не сме да живи на шлепу, вара, на очиглед равнодушних, мучи је и, најзад, измрцварену и крваву, баца у таласе мутне Саве. Људи са ууседних шлепова, као да посматрају борбу петлова, равнодушни и сурови, сведоци двоструке драме, гледају мирно језизу сцену, не покушавајуКи да притекну у помоК несреКној жртви коо, бачена у воду, дозива у пом«<К десет минута јер, веле, на шлеповима су навикли на такве сцене и, према томе, неКе да се мешају у туђе послове. Дављење мачке или пса изазива жељу за спасавањем; Нађа ЦиглаРнК је мучена и задављена на очиглед равнодушних који су могли да је спасу и отклоне драму људи. Навикнути на монотоносг живота на шлеповима, ништа их се не тиче, па ни свнреп злочин који називају туђим послом... Ђура и Нађа ЦиглариК жртве су

алкохолне психозе и раанодушно« сти околине. * Гутемплери, у издисају последњих дана, искористили су овај случај и сад, у улогзма покајника, одлажу ликвидацију свог бесциљног покрета. Озлојеђени трезвењаци, надувенн од воде као зелене жабе, одричу се сад своје намере да у недељу, порп бурета вина, сипају пепео на водене главе, из)ављујуКн да су се предомислили јер, ето, захваљујуКи Гутемплернма, неки Рус, пошто није имао пара, није се напио као Рус. У волшебним амбулантама н такозваннм ложама употребљаваКг и даље тајанствену емулзију у облнку инјекција, мистериозан препарат, чи;е је дејство савршено изразито код оних који су, добивши га, вриштеКи од болова, отишли у прву крчму, положивши завст да Ке се осветити. Све редом и свакодневно, гутемплере мислим, трбало би приморатн да прима-.у те исте инјекције, доказујуКи тако у стварности да се прндржава|у свог програма. Одмах ће побећи нз својих ложа. Хроничар Ст.