Правда, 26. 04. 1937., стр. 5

Нартел фабрика плавог иамена захваљујући својевољном тумачењу уговора са државом експлоатише наше воћапе и виногоадаое Да ли ће у Југоспавији бити основана задружна фабрика плавог камена ван картепа

ПРАВДА

261У-1937

Снжбдев&н>е внноград« и воКарв пла- I внм каменом од неоцси>нае је важности. То питан>е је код нас најзад постало врло важно и горуКе још и >бог тога Ј што су виноградари и воКари у немогуКности да сада иабављају плавн камен по оној цени коју су п.\аКалн за увезеин плави камел ранијн. кад у зем- | а>и ннје било фабрнка плавог камена. Фабрнкв плавог камена вакл>училе су са државом уговоре о производк>н и продаји плавог камена. а доцннје су те уговоре тумачнле, а тумаче нх и дзн\с, како налазе да им је бол>е н на тзј начин правдају високе цене које траже за плавн камен што га продају назднм внно градарниа н воКарнма. Те домаКе фабрнке, у стварн су стра ва предузсКа, са страним к&питалом којнма је цнл> да уберу што више добнтн ва нашим потрошачима- Из разннх разлога и под р&зннм ус-човнма то нм је емогуКено. Српско пољопривредн« друштво вадн поводоч тога анкету н одрждло ј« кзпференцију. Биноградарскн стручк>ак, раннЈИ инспектор мнннстарства пољопривреде, г. Н јгкол * ПетровчК, поднео је опшнран реферат о пнтању плавог камена код нас. Г. ПетровиК каже да виноградарство н воКарство за наше крајеве поетстав-?>а главно заннман>е н то највеКим делом у крајевнма које назнвају пасивннм Због тога. као н радн нашег велнког извоз) воКа, грожНа и внна у пностранство. ово је од особнте важиости вв иашу прнвреду. а нарочнто за наш трговннски биланс. У свему овоме вајважниЈу улогу игра плавн камен као лек против многих болести на ви.човој лози и воКкама. Твј најважннји артнкал. виноградарн и воКарн веК неколико година не могу набављати ни благовремено ни под повољннм условнма. Онв плави камен плаКају по 6.57 днвара а потребнв су им бар четнрн прскан>а 3» један хектар вннограда треба им плавог камеиа ва око 300 дннара, а те винове лозе могу дати око 700 кнлограма грожђа. Ако виноградарн не прскају три или четирн гтута годишн>е негв еедзм или осам пута. онда често мораЈу за један хектар винограда! потрошнти дупло више. Род им једва ' покрнва режнске трошкозе. Ове године цена плавом камену повеКана је за 1.65 динара. ДомаКе фабрнке не утврђују пене благовремено него у априлу, да би вскорнстнле скок цена бакру, главној сировнни за израду плавог камена. Внноградари и воКари увек су стављени пред свршен чнн и ннкад ннсу у могуКности да болестн вннове лозе н воКа сузбнју успешно. Зато је н род добар само онда кад нема тих болести. Рефергнт г. ПетровнК истакао је потребу осниваља једне задружне фабрнке плавог камена коју би изграднле све пољопривредне организације. Она не бн смела ступитн ни у какав картел н пвљопрнвредницнма би продавала плави камен под повољним условнма. Развила се прилично дуга дискуснја у овом питаљу у којој је учествовало више пот>опривредннх стручв>ака којн су у знатном броју прнсуствовали овој кон ференцији. Претставннк Мнннстарства пољопрнвреде ннспектор г. Алфонс Хрибар изнео је стручно ана\нгу цена плавог камена код нас и рекао да би се она могла сни»нтн јер је цена бакру код нас нижа од међународне цене. К&д нас су много бол>и услови за фабрикацију пла вог камена него ма где у свету. Хемискн стручњак г Драгутин ПаЈ 'иК изложио је вараде фабрнка за последн>е четири године. захваљујуКн уговору н заштитннм царннама. Претставник главне набавлачке задруге г. Ј. ЖнваниК изнео је погрешно тумачен>е уговора са фабрнкама. Затнм је говорио начеллмк г. Б. МилутиновиК. У далој дискусији г. Ђорђе ДавидовиК каже да између фабрика плавог камена постоји стввран картел који ннје регистрован. Г. ДавидовиК наглашава да би требало повести акцију у два правца: да се моментано постигну ниже цене плавом камену и да се ради на нзградљи једне аадружне фабрике плавог камена. У далој дискусији учествовао је н

претставннк фабрнке плавог камена г. МишиК који је покушао да одбрани овакав рад фабрике н иеправедно поднзање цена које фабрнкама доноси огром не корнсти. На осноау податакв који су пружени на конференциЈн саставнКе се једна ре»олуцнја и упутитн надлежннма радн регулисања питан>а снабдевата плавнм каменом нашег воКара н впноградарз.

Питање надница у индустрији дрвета још није решено за Врбаску бановину Баља Лукв, 25 април Конференција претставннка предузсКа нндустрнје дрвета н претставника радннка запослента у тнм предузеКима на тернторијн Врбаске бановнне која је трајала два даиа у Бан>ој Луцн ннје уродн.\а плодом. Обратнли смо се н једној н другој странн, да нам дадну своја мишт>ен>а по овоме питању У име предузеКа г. др. Тошо ЗуруннК, претседник Индуст рнске коморе. рекао нам је: — Наднице се не могу кумулаг<вно повеКати. Када би се повеКање надннца нзвршило аа све раднике. онда би предувеКа бнла прннуКена да врше селекцнју радннка. што бц свакако бнло на штету велнког броја радннка у индустрнји дрвета. Бан има право по Уредбн да доиесе одлуку по овој стварн а радннци, пошто нмају потписане колективне уговоре. свакако да Ке н дат>- да раде у предузеКнма у којима су се затекли. У нме радннка двлн су нач изјаау г. г. Душан Балабан, Филип Дујловна и Хусенн ХоџнК н рекли: — Претставннци свих радничких гру пација после завршене ко.;ференције одржалн су у Радничком дому сасганак н донелн одлуку. да Ке у случају неповолног решеша пнтала мниималннх над ннца заједнички свн отказати посто^еКе колективне уговоре код свих предузсКа, а где уговори не постоЈе поднеКе захтеве да се они саставе.

Ћуприски трговац Александар Коцић осуђен на 15 година робије Јагоднна, 15 април Колегијум Окружног суда под претседништвом г. Јакова Ђуричића изрекао је пресуду ћ>чтриск?м тргозиу Александру Коцићу који је у марту иесецу ове године убио са три револверска метка Љубомира Брзаковића, таксђе трговца због не плаћене кирије за три мессца. Коцић је осуђен на петнаест година робије и трајан губитак час.чнх прма. Он је изјавно да ниЈе задовољан пресудом. Државни тужилац изјасниће се у законском рску.

Жена која је убипа напасника осуђена на годину дана затвора Пришт«ша, 25 април Јуче је Окружни суд у Приштини изрека-о пресуду младој Незифи Алитовић из села Трстеника у Срезу гњилаетском. Она је одговапала за убиство Јануза Рамадановића, углед ног земљорадника из Урошеоца, који је покушао у њеној кући да је напаствубе док је њен муж био отсутан. Пред судом Незифа се бранила да је дело извршила у нужној одорани. Рекао је да је овај незвани гост у њеној кући у неколико махова покушавао да |е напаств>-је. Суд је нашао ла ј е Незифа извршила дело у прекорачењу нужне од бране. па ју је осудич) на годину дана затвора.

•тм:ммв» Усиоро у Колосеуму | ИаЈвећи фили свих времаиа у иовој опреми и сиихронизацији БЕК КУР тонфилм који се никада не може надмашити 7 јоз5

Као следећи програм прикавивпће БИОСКОП

„ЛУКСОР велики француски фчлм каграђен од Парискв Академије уметности

(ДЕРДН)

у ксме главне упоге играју: највећм номнчар Франц.сне ЛИСЈЕН ВДРУ нојмлф стар-једногодишњн Филип симпгшчна уметница Полнн Кортон и 40 оражзсннх цевојана

нам ИЗНОСИ ИСТОРИЈУ Ј6ДН0Г напуштеног малишана, ко ји је на место једне мајке стекао 40 заштитница младих девојака. То је филм неодољивог фран цуског хумора, непредви ђених ситуација и веселих авантура. — Видели стс много филмова, али фипу као што је

УРАНИЈА

- ЛАНАС у 3. 5. 7.10. 9.30 премијера супер шлагвра, монументалног филма енимљеног огромним, милионским трошковима !В ПОСЛЕДЊИ = ДДНИ П0ИПЕЈА гигантека драма, величанетввно дело ко|в |е иа врхунцу америчка продукциЈв. Гл. ул. игра ноаи сгар Америке Престон Фостер ЖУРНАЛ. - Цене 10 и 15 дин.

Још крптко време певачки шлагер снажног садржаја Сестро иории Камила Хорн и славнн баритон Александар Швед

Виши саветник Дирекције шума у Винковцима инжењер Милан Вучковић извршио самоубиство Винковци, 25 април Јутрос у 6 часова извртио је самоубиство у своме стану виши шумарскн саветник дпрекције шума у Внпковцима, инжењер Милан Вучковип. Он је испалио револверскн метак себи у сленоочницу. Како је Вучковнћ био врло позната лпчност у целој околини, његово самз' убиство изазвало је праву сензацију.

Осај случај коментарнсао се на разне начине, па се тврлило да је можла у везн н са нзвесннм неправнлностима у раду. М-еђутнм. утар ђено је да је ВучковнН извршио сзмоубиство у нервном растројству, док је у служби био врло урелан и о његовој велико) савесности говоре сви чнновници, почев од најннжнх па до директора. Синоћ је Вучковнћ био на вечери са својом госпоћом код директора шумске дирекције инжењера г. Дере те н задржао се ло касно у ноћи. Ју трос као и обично он је устао врло рано и некуд изишао. Његова госпо ђа ни!е на то обраћала нарочиту пажњу нити је слутила зло. па је остала и даље у кревету. Како сс Вучкосић. међутим. никако није вра Нао, његоса госпоћа је пошла да >а тражи и најзад га је нашла мртвчг

у купатилу. Из ранг на слепоочт*. ци цурнла је крв. Вучковић је оставио за собом два писма. Једно писмо уттутио је шефу поличије г. др. Шпилеру. У томе пис му он вели да никога не криви за сзоју смрт. Друго писмо адресовчо је на своју жену г-ћу Даринку, у ко иг се дирл»ивим речима опрашта са женом. У томе пиому он вели: „Драга моја Даро, ја сам потпу« но живчано болестгн и не могу ви« ша да издржим. Молим те оппости ми што сам ово учинио. Ти си једина која си ме вол<>ла и добра ми билз. Пази ми и чува] мн мајку. Тво| Милан". Инжењер Милан Вучковић није и мао деце. За собом је оставио своју стару мајку од 80 годнна ко(а је код њега живсла. В. К.

Велики сииоћни пожар у Сарајеву Горела Је Брауновз циглана, а штета нзноси преко милнон динара

СараЈево, 25 април Снноћ око 10 часова изненада се појавио пожар у ј-гдној од на|већих цитлана у Сарајеву, у КрањчевиКе. вој улнци, у близини логора Краља Александра. Ову велику циглану основао 1е још пре педесет година г. Аутуст Брауи и то |е била прва »ндусгрија цигле у Боони. Пожар је избио одједном са неколико страна. па је цела циглзна била зачас обухваћена огромним пламеним стубом, толико високим ла је изгледало да гори цео кварт. Слика је била тим страшнија што је у то време над Сарајевом палао густ снег. У вароши у којој је становнаштво већ, углавном, спавало настала је паннка кад су са свих страна о> ?екнули продирни гласови сврена са фабрика и локомотива са желез. ничке станице. У великом страху свет је истрчао на улииу и на месту пожара сакупнла се огроина маса с&ета. Главна дужност ватрогасаца била Је да спрече ширење ватре на окол-

не зграде, што им је. после два часа натчовечанског напора и пожртвовања, успело. Велика тешкоћа прили» ком гашења била је у томе што у близини н»је било хилранта, већ се вода морала узимати из потока Су. шице. У ве.тком пожару изгорела је цела зграда циглан-е, са свима машинскни постројењима и са више хил»ала лрвених калупа за прављење цигле. Поштећена |е осгала јелино сушионица. Циглана је била осигурана кол осигуравајућег друштва „Дунвв" на осчм сготина хил>ала лина. ра. али штега износи 1.200 000 дин. Власти су см-гста повеле енергич« ну истрагу, да би установиле прази узрок пожара. који је, како изгледл, изазсан злонамерно. Сем тога, сумња се ла је овом приликом било и људских жртава, 1 ер су многи бескућници и незапослени често залазили у просторије цигла^е и ту ноћивали. У том прасцу такође су поведени детаљни из. виђаји. Д.

7Л' 30

Завршен је међународни турнир у Остенде У купвлишту Остенде у БелгиЈн аавршеп Је међународнн шаховскн турннр .мртвом трком", Јер прву. аругу м трећу награду деле. Фајн (Америка), керес (Естонија) н Гроб (Швајцарска) Оваказ исхол турмира претставља велнко изненађење. Није се верова•1о да ке Фајн после врло слабог старта стч ћи Кереса, који |е опет у финишу попустио, а поготово да ће ШваЈцарац Гроб делитн прво место са поЗедннаима из Мзргета! Друго изиенаКењс Је неуспе* великог м«|сторв др. Тартаковера, којн је постигао све га 4 поена (нспод ЕО•/•) и заузео седмо место. Победнипи турнира постигли су свега б поена. Четврто и пето место ааузели су Ландау (Холандија) и Лист (Литванија) са 3, шесто место Колтановскн (Белгнја) са 4'/». Затим лолизе др Тартаковер са 4. Динер (ПоАска) са 3'/,, Дуи Кмолум (Бе .1гмја) 3 м Рејио4Дс (Енглеска) са 2 поена. Паул Керес учествоваће после овог туринра у Прагу и Бечу на мањим турннрима а затим на великом турниру у Кемериц. ШАХ У МОРНАРИЦИ У Тивту Је одржана утакмица на шест табли између репрерентацнје подморничке флотнле и брода .Дубровник". Победила је подморннчка флотилв с резудтатом 3 */*:2 '/в. Погединачнн резултати биди су следећн: Цвек »Флотила") — Матошковић (Лубровник) 0:1. СпраЈпер — Хајнс реми, Милнп — Фалатзв 0:1, Пухмајстер — Медвед 1:0. Марчетнћ Сток 1;0 м Левец — Годемац 1:0.

ВЕСТИ СА СВНХ СТРАНА На РадничкоЈ шаховскоЈ олимпиЈадв у берну победнла Је н-очекивано Данска са 20 н по бодова испред Чехословачке са 14, Швајцарске са 13 н Франоуске са 12 и по бодова. Др. Густав Браун. раниЈи члан Београжског шаховског клуба, победио Је опет ва брзопотезном гурниру Загребачког аматерског шаховског клуба. Мебуклупско првенсгво Брна освоЈио Је Немачки шаховскн клуб са седам победа испред шаховског клуба .Дураса" који Је однео пет победа. Др. Емануел Ласкер, бившн праах света долази у Беч да одигра велнку снмултаиу утакмицу. У БелоЈ Цркви гостовала Је шаховскв еехција поштанско — телеграфскнх н телефон> скнх чнновннка из Београда и изгубила меч на десет табли са тамошн.нм шахистима. Резултат Је бно 6'/»;3'/а за Белу Цркву.

К*СО* Р'1Д МН.МК\«МО(М<]

13047