Правда, 02. 06. 1937., стр. 8

Љубавна трагедија у Сомбору Убио своју љубавиицу азатим извршио самоубиство По свему судећи, љубавни ци су се договорили да раскину са животом

У Самобору, код Загреба, дија. Мнлан Водишек, приватни ке иепалио је седам револверскнх Зорко, а затим је себи у слепооч шио се мртав поред ње. Мнцнка Зорко била је запосленч као собарнпа кој г . Јоснпа Дојча у Јурашић:вој у\ипн. Одлазекн у недељу у шетњу она је настојннцн куће казала да се она више неће вндетн н замоли\а да јој опростн.ако ју је увредила. Мицика се потом састала са својим љубавннком Миланом Водишеком са којим се, како изгледа, договорила да заједно изврше самоубиство. Отпутовалн су во-

Загреб, 1 јун одиграла се ретка љубавна трагенамештеник, родом из Словеначметака на лепу собзрицу Мицику ницу испалио један метак и срузом у Самобор, где су провели целу ноћ. Још јуче око подне виђени су у Анином Долу. алн се њнхово понашан>е није ником учиннло сумаиво. Кратко време после тога нађени су њихови лешевн. На месту где се однграла љубавна трагеди|а нзвршен је увнђај. Резултатн истраге још ннсу познати. н. ш.

Г. Драгољуб Панић тврди да је Матилда Холачекова извршила самоубиство због туђег иањка V роби

Поштовање Господине Уредниче, У броју „Правде" од 31 овог месеца изишао је напис под насловом „Млада продавачица „Сингера" из Пожаревца Матилда Холачекова из гледа да је извршила самоубиство због љубави" те Вас најучтивије мо лим да, с обзиром на Закон о штампи, дате места овој мојој изјави: Изјава директора г. Вујновића не уноси ни мало светлости у догађај нити садржи доказе. Тврдим да је директору врло добро позната пооу ка коју је у Смедереву, где је отприлике пре два месеца био са г.

Матилда Холачек Глушчевићем, упутио покојној Ма. тилди — да мањак у роби који је напразила једна учитељица из Пожаревца мора она да плати. Тај ма њак, поред поменуте господе, био је познат и ревизору г-ђи Јанићчј :• зић. Новој чиновници која је при. мала дужност и која је критичног дана у подне била са покојном Матилдом, ова је скренула пажњу да неће платити мањак који није напра вила и да неће предати радњу ^ко је и даље буду теретили. Да је тај мањак заиста постојао, познато јс и другим лицима којима се Магилда жалила. Према уговору са фирмом „Сингер", Матилда у стваринн је била продавачица, већ је им<ла много већу и тежу одговорност. По ред редовне продаје у радњи, она је водила цело књиговодство и ру ководила целокупном имозином гтродавнице „Сингер" У Пожаревцу. Пословоћа г. Г.тушчевић имао 1е дужност да стално буде код сзојчх посредника по селима и да се ста. ра о њиховом раду, покојна Матилда која је једина руковала кључеви ма била је заиста одговорна за све.

Мањак који је направила она учитељица остао је незаведен, јгр то питање требало је да се реши приликом предаје пријема дужиосги. Због тога је критичног дана измсђу Матилде и ревизора г.ђе Јанићи-с вић дошло до сукоба. Сва узиеми' рена и дрхтавим гласом, Матилда ми је тог дана све испричзла. Као часна и савесна чиновница, она није дозвољавала да јој се на«лати мањак за који није била крии Писмо које је упутила директору у вези са премештајем познато ми је, као и одговор који је добила Пошто смо се претходно споразуме ли о томе, хтела је да напусти Пожаревац и намеравала је да по извршеној преда^и проведе извесно време на одмору. Није тачно твр ђење да је између покојне Матилде и мене у последње време било свађа. Напротив, ми смо с најлепше слагали. Значајна је чињеница да је она раскинула с животом после прс даје дужности. Та чињеница обара претпоставке да је Матилда изеЈошн ла самоубиство због љубави. Поводом директорове изјаве да је Матилда због љубави секла себи ве не имам да кажем само то да је она у једном моменту љутине разби ла чашу и стаклом се посекла по ру ци, али вене јој у опште нису биле додирнуте. Све што сам овде навео, покојнл Матилда испричала ми је у више махова и ја сам на основу тих њених казивања оећ дао на надлежном месту погребну изјаву. Сада то чиним и преко јахшости да бих одгово рио на изјаве г. директора. Не дајем ову изјаву ради себе, јер ми је савест потпуно чиста и мирна, већ је дајем ради истине и покојницг, чија ми је успомена исувише драга да бих ма коме могао дозволити да се о њој износе нетачности. С поштовањем Пожарезац. Драгољуб Панић

Г. др. Драгоспав Лазић вратио се у Београд Г. др. Драгослав Лазић, начелник Мииистарства унутрашњих послова, после дужег путовања по иностранству вратио се у Београд и прнми своју дужност.

Емир Трансјорданије код г. Кемала Ататурка Анкара, 1 јун Авас јавља: Претседник републике г. Кемал Ататурк примио је емира Трансјор дније Абдулаха.

Рекорд у брзини суђења Лон&онски суднја после претреса од трн минута изрекао смртну казну

Лондон, 1 јун У априлу ове године извршио је Франк Хард. грговаччи путник, страховит злочин. Убио >е своју же ну Катарину и једну младу дзкт-јло графкињу, г-ђицу Гуд. На дан убиства дошао је Хард г-ђици Гуд н саопштио јој одлуку да има намгру да са женом изврши самоубиство, јер нема новаиа за жи вот. И г-ђица Гуд је такође била си та живота Пристала је да умру утроје. Хард !е узео чекић и ударио најпре жену. а онда г-ђицу Гуд. По том је сишао у башту. где је набрао цвеће и искитио оба леша. Телефоном је, затим известио бра та да-дође к њ*му. Ушао је у кухи

њу, отворио плин и легао. Али, пр него што је сирт наступила, дошао је брат и сласао га. За време истоаге Хард је пело врг ме викао: — Обесите ме, крив сам' Јуче ј-е одржано суђење. Судија протумачио оптуженом да има право на браниоца. Али овај је одлучно одбио ту пририлегију и тражио да га хитно осуде на смрт. Према енглеоком закону, судија није уопште морао ла отвара пост> пак, већ гг, на основу резултата ис траге и признања, изрекао смртну казну. Ово ре«ордно суђење трајало свега три минута.

КАК

Г ^С',ГГ 1 > Ј,5Г I В1одсфцнк&-,м вшцш ' —КРВАВА БИТКА на брду Сан Педро

1 Јун Европа: Скандинавска депреси;а проширила је свој утица; над Средњом Европом где изазива облачно време са местимичним кишама. Секундарна депресија над Француском, Средоземним Морем и горњим Јадраном изазива повећање облачности и местимичне кише у Залад. ној и Јужној Европи. Висок при тнсак са претежно еедрнм време ном одржава се над Јужном Русијом и Балканским Полуосгрвом. Југославија: Утицај скандинзв ске и јадранске дспреси]е осећа се на Приморју и северу где је почело наоблачавање. У осталим пределима влада ведро ћреме. Температура је порасла у целој земљи сем Приморја. Минимална температура Сарајево 6, максимална Мостар 9 степени. Прогноза за 2 јун Облачност се повећава у целоЈ Краљевини, особито у западно! полоеини и северним крајевима где ће бити олује кише у пљусковима. Сунце нзлазн у 3.55, а залази у 19.17 часова.

Осуђени су Цигани због убиства у тучи у којој су учествовале две породице Бања Лука, 1 јун Пред овдашњкм Окружним судом одржано Је суђење Циганима којп су учесгвоеали у крвавом сукобу 27 марта 1932 годмне, када су се сукобиле дв^ непријатељски расположене циганске породнце Аликића и Мусића. Један од Нигана А.тикића одвео је једну 18-гздишњу девојк\- из пор->. дице Мусића, давши њгној мајци за њу само 300 динара. Због овог че-гго је лолазило до свађа и сукоба изме ђу тих две;у породица. Велика и кр оаза туча одиграла се у б.тизини :ела Рад\-ше, у Срезу тешањском. У овом општгм крвопролићу узело :с учешћа преко бо чланоса породнич Аликићз и Мусића и њихових пријз тел>а. На разбо : ишту остао је мртгв Цигаиин Назиф Мустафић, док ј* велкки број Цигана повређен теже или лакше. Суд је» пошто је саслушао речи опгужбе и огбране, 1о Цигана ос\ дио на по 13 месеци строгог затвора, док је остале ослободио. М

Апепација је одбипа призив М. Зарића против пресуде Окружног суда Апелациони суд у Београду није уважио жалбу г. Милана Зарића, рентијера, против пресуде Окружног суда за град Београд, којом је одбијен од тражења да му г. Чедомир Марковић и г-ђа Надежда Лукић, удата Нецић, плате 2,383.854 ди нара, примљених од Команде Дунавске дивизиске области за испоручена дрва Напротив Апелациони суд потврдио је у целосги пресуду Окружног суда, нашавши да је оправдана и на зако«у основана. А тужилац има да плати, у року од 15 дана, 15.000 динарз г. Чедомиру Марковнћу и г-ђи Надежди Лукић — Нецић, на име трошкова.

У Мостару се на најсвечанији начин открива споменик стрељаним Србима од 1914 — 1916 Мостар, 1 јун Добровољним прилозима родољу бивих грађана и трудом Соколске жупе, у Мостару је, на његовом ју жном делу, подигнут споменик Ср бима стрељаним од 1914-1916 годнне. Тај посао мостарски соколи су предузели и извршили у оквиру Со колске Перове петогодишњице. На споменику су урезана ова име на: Јанка В. Ивезића из Зови Дола код Невесиња (стрељаног 25 авгу ста 1914). Трипка В. Зубца из По. стољана, код Невесиња (стрељаног 26 септембра 1915), Ђорђа Ј. Брато ле из Гацка (стрељаног 21 јуна 1916) и Симе Р. Црногорца из Ста рих Дулића (стрељаног 1 јула 1916 године). Сва четворица стрељаних била су осуђена за велеиздају. Споменик ће се на најсвечанији начин осветити 6 јуна.

Комеморација Милану Прибићевићу у Чачку Чачак, 1 јун У суботу одржана је у Чачку све чана комеморација покојном Милану Прибчћевићу и покојном Радомиру Кречковићу бившем проти члану Духовног суда у Чачку. КомеморациЈу је отворио прота г. Поповић, који је одмах предао реч г. Душану Богдановићу, нови нару из Београда. Говорник је изло жио значење рада покојног Прибићевића. Сељак из Качулице Борисав Штав љанин говорио је о животу и раду проте Кречковића.

ф У Петровграду радник Стеван Петровић у свађи са својом ван> брачном женом Розалијом Новаков одгризао јој је нос. Противу Стева на полиција је повела поступак.

Саламанка, 1 јун Авас јавља из Мугвија: Користећи се маглом која се нагомилала по долинама, владигне трупе изаршиле су јуче изЈутра концентрисање својих снага, што им је омо гућило да се приближе нрвим лин*. јама националиста на брду Сан Педро, и да пређу у нзпад који је својом важношћу превазишао све нападе извршене од почетка офанзкве на бискајском фронту. Напднути су националистички положаји ко;и су се налазили на запад ном делу брда Сан Педро, а ко.и господаре Ордуном. Ове положа е држали су добровољци. Националистичка команда, пошто је очекивала напад на овоме отсеку, удвостручила је страже. У 4.50 часова осматрачнице националистичче које су се налазиле сгверозападчо од ових положаја објавиле су да се нешто спрема на непријатељгкој страни. Одмах је наређена ватра. Митраљези. затим мерзери и остала артилериска оруђа ступила су у дејство, сгвараЈући препречну ватру. С противиичке стране чули су се јауци. У магли могле су се назрети људске прилике како одлећу у ваздух заједно са земљом коју су дизали артилерискн метци. Борба је трајала до 7 часоБаскијске трупе успеле су да се приближе до жичане ограде. Националисти су на њих осули праву кишу мчграљеских зрна. На том земљишту нагомилали су се мртви и рањени с противничке стране. Напад је сдбијен. Националистичка команда сматра да су прогивници изгубили најмање 500 мртвих. Број рањених изгледа да прелази 1-500. БРОЈ ПОГИНУЛИХ НЕМАЧКИХ МОРНАРА ИЗНОСИ 25 Лондон, 1 јун Рајтер јавља из Гибралтара да је

јутрос у тамошњој поморско! болници умро јј Ш један морнар ком је рањен приликом бомбардивања оклопне кр тарице „До|чланд" На тај начин број погинулих немачких морнара износи 25. Г. АНТОНЕСКУ КОД Г. ДЕЛБОСА Париз, 1 Јун Авас јазља: Јутрос у 10.30 часова г. Делбос је примио румунског минисгра спољ них послова г. Антонеска. КРИЗА ЈАПАНСКЕ ВЛАДЕ Токио, 1 јун Авас јавља: Микадо је позвао у двор претседника Горњег дома принца Коно|а. Верује сс да ће му бити повсрен мандат за састав новог кабннета. ТЕЛЕГРАМ БИВШЕГ ИТАЛИЈАНСКОГ МИНИСТРА Г. ДИ КРОЛАЛАНЦА МИНИС1РУ Г. . СТАНКОВИЋУ Нап\тпатјући Југославију бившч италијански Мимистар пољопривредс г. Аралдо ди Кролаланца, који се на челу јеане италијанске комисије интересовао у Савској бановини за Vвоз наших коња у Италију. упутио је нашем Министру иољопркореде г. Светозару Станковићу телеграм са топлим поздравом. СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЗАКОНСКОГ ПРЕДЛОГА О ИСТУПИМА Претседник одбора за проучавање предлога Закона о иступима г. Жив ко Шушић заказао је седницу Одбора за понедељник, 7 овог месеца, у девет часова, у сали Финансиског одбора Народне скупштине, са дневни"м редом: Претрес у појединостима предлога Закона о иступима.

Крај бесарабсног Чаруге Због несрећне љубави постао разбојник

Букурешт, 1 јун Румунски листови су опширно писали о смрти Григорија Катовског, некадањег злогласног вођа разбојннчке дружине, који -је годинама бко страх и трепет целе Бесарабије. Једне ноћи дошао је једном румунском сељаку у сколини Кишењева један седи и погурени старац који је био изгладиео и болестан. Испрнчао је гостољубивом домаћину да је преко Дњепра пребегго из Сов|етске Русије и дошао да умре у свом завичају. У свом пртљагу је имао и једну пожутелу хартију, која је од велике вредности. Она описује где се може наћи велико закопано благо некадз чувенсг разбојника Григорија Катовског. Старац је ову хар тију почлунио домаћину, који га је негсвао и пазио до смрти. ОзаЈ старац је био, како су полицијске власти \твр^иле доцннје, самзлогласни харамбаша Грнгориј Катовски. Он је оставио писмо у коме наводи све своје разбојничке подвиге за петнаест година. Катосски је постао разбојник због несрећне љубави. Он никада не би пошао путем злочина да ниЈе било лепе Естеле, која га је занела својим крупним очима и дивним стасом. Али, Естела је била кћи угледних румунских магната који нису хтели ии да чују о браку Естеле и Жалба Банској управи због решења поводом једног путовања претседника Новосадске општине Новн Сад, 1 јун Банској управи у Новом Саду по днета је данас жалба на једну одлу ку Новосадског гралског већа. Ову жалбу поднео је градскн већник г Јоца Дивилд. Жалба се односи на претстојеће путовање претседника Новосадске општине г. др. Бранка Илића и шефа Техничког одељења Општине г. Лазара Поповицког на Урбанистичко« здравствено. технич ку изложбу у Прагу, која ће се ускоро отворити. Градско веће у Новом Саду синоћ је, наиме, донело одлуку да о трошку Општине отпутују у Праг на ову изложбу г. г. Илић и Поповицки. који би сетамо упознали са савременим уређењем вароши у урбанистичком, техничком и санитетском погледу. Неколико градских већника, међутим, било је протнв тога да г. г. Илић и Поповицки огпутују у Праг, налазећи да то путовање ннје неопходно потребно, а сем тога да финансиско стање Новосадске оп штине захтева штедњу у сваком погледу. Градско веће је већином гласова так донело одлуку да г. г. Илић и Попоеицки отпутују. Г. Дивилд је у својој жалби тра жио да Банска управа сусиенд>|е о ву одлуку Градског већа, наводећи да Је она штетна по буџет Новосадске општине. С1_ Ј.

Григорија. Једне ноћи је Григориј органнзовао отмицу Естеле ко;а је пристала да Је њен драган одведе из родитељског Дворца. А.>и ст>те ЕстебИтног оца 6у их стигле и у.хватилал Григориј је везан и у подртау дворца крваво избичеван. Ћерку је строги спахија оослао у манастир. Тада се Гргс.ориј Кагсвски заклео да ће постати харамбаша и убијати и пљачкати магнате и богаташе и палити њихове куће. Заклетву је на страша-н начин одржао. Петнаест година је харао и уби а-' и био сграх и трепет бесарабских богаташа. Прелазио је и у Јужну Русшји и ту је убијао и пљачкао. Послс рата ухватила су га совјетскн жандарми и Каговскн је нзведен пред суд. Осчђен Ј"е као опасан разбојник на доживотно изгнанство у Сибиру. Ове зиме \-спео је да побегне из Сибнра н он је скоро цео тт од Сибира до Ккшењева превалио пешке. Тако |е некадањи злогласни и страховито свирепи харамбаша, који је због разочарања у љубави постао воћ велике разбожичке дружине, зсоршио свој живот као бедаи старац. Његово закопано благо припашће сада румунској држави, а један део добиће домаћин, који је Катовског неговао и држао у својој кући.

Управник поште у Вучитрну осуђен због нанете повреде своме службенику Вучитрн, 1 јун Управннк поште г Крунислав Сто јановнћ одговарао је пред Среским судом. Окривљечи је сео на оптуженичку клупу зато што је 25 децембра 1936 године ударио тегом од 1 килограма свога службеника Ристу Петровића и нанео му лаку телесну повреду Окривљени је, како се у тужбу претстазља, тако поступао због тога шго је ова)" његов службе ник закаснио на дужност и што је рекао супрузи његовој, која је тако ђе чиновник у Пошти, да није трезна. Г. Стојановић није признао да је извршио дело Саслушани су сведоци чијим исказима |е утврђена кривица окриељеног. Суд је' осудио г. Стојановића на 15 дана затвора. М. П.

Хватање кријумчара код Брчког Брпко, 1 јун Фннансиска патрола ухватила је ста рог криЈумчара Јанка Арвајма, родом из Руског Крстура у Кулском срезу. АрааЈ*н је успео да у оближњем селу Гун>и распрода рачннм \ицнма 8 и по килограма крнјумчареног дувана. Пре кратког времена Арво;н ј'е нсто тако протурио 13 кнлограма прокрнјум<'ареног дувана. Со.