Правда, 10. 06. 1937., стр. 12

Сељаци немилице претукли једног лопова I ОсЈек, 9 Неки колонисти у Тењском Анту« новцу. код Ос|ека. изненадили су у у крађи 23-голишњег Хабила Бошњаковића. Хабил )е са |ош |елним својим до салз непознатим лругоц ушзо у стан ралника Стјепана Гру. бишића. гле је покушао да украле једну торбу. Приметчо их је сач Грубишић, који је иалао вику С неким суселима пошао је у погеру за крадљивиима. И док је онај нј» познати среКно нобе/ао. Бошн.ако« вића су ухватили и после гп а га почели тући чиме су стигли. Ноћчи чувар Андрија Бибер ударао га 1е немилиие. чак и секиром. раскрвавив ши му главу. А кад је Бошњаковић најзад пао без свести. оставили су га. мислећи да су га убили. Овај се, међутим. после п)ла часа освесгио. Тешком муком Бошњаковић се нока ко дотетурао до Осјека. где је случај пријавио полииији после чсгз је пренет у болницу. Његово стање је врло тешко Осјечка полиција је повела истрл. гу и ухапсила нападаче. А. К.

Да бн лрестоница постала вел?град било ге неопхолно да се преко обеју река разшну гвоздени колоси. Онај на Сави добио је асфалтну глазуру, високе стубове н трамвзјску пругу, која пресжзва и недоглед отиснута ннз утабани друм, пут нзоог дела Београда. „Земун" — стоји натпис напочзђалој згради, тамо где бели пут залази мећу редове лућа . . . Разлнстале крошње пркгмају у свој хлад сенку трамваја у пролазу. Београд — Земун, Земун — Бгоград . . . шиштн трола по бакарном спроводнику.

То треба да није друга вароот. Тој Оно је запазило радознао поје само предграђе, део, делић веле- глед. града... I — Да. То је „Бела Ружа", која куКсд Поште су, као налоредне по- ва каве и забавља госте код „Беле норнице, намах усахле трамвајске руже.'" шкне. — За п>токаз даље тетурала се низ улицу тешка општинска прскалица, чао расклиматани катафалк. Лево и десно витлали се према прозорима куће сивкасти облаци прзшине... Ипак је то Земун. Са шаренич ша лонама и поливеним тротоаримз. Влажан мирис прашине и равнимерно трескање прскалице делују успав љујуће, пред смирај сунчаног дана.

Звонили су земунски торњеви. Часовници и црквена звона — позлрав паланци из равнице. У то вр^ме овле обично звони, да смирај буде убедљивији. У то време и стада оваца надиру однекул раскопаним улицама (овде је решавање комуналних проблема у акутној фази, што би се рекло). Кас кају рчиасте животиње у складнзЈ гомили, са жедним блеањем, и утапају своја крзна у мору прашнне, које запљускује бедеме нссих камених к?цки, сз стране. Ти бедгми сто:е олавна гу И стојаће још дуго ,неми и непомични... Земун је део Београда.

Около, улиие као крезуба уста... Неким згрздама спао је кров на разваљен патос и зјапе избијени прозори. Кочнииа захукталог просперитета дубокз је запзрала земунском чаршијом и испразнила многе трговачке рафове, за комотна шеталишта изгладнелим пацовима Стаклад јпустошених излога трпе вез свакоднев них наслага лрашине и недсоне кише. Кроз једно начето окно застаје поглед на заборављеној фиг\ри гипсаног зеиа. окрњених ушију Он је био амзјли'з трговца, оптимисте до последњег часа.

Ви \ ■ ава степеништа. до Ћуковиз. кварс атмосферу потпуие монотоније... и шкрипа ззостатих чесама .. нј точак." испод њих. Плгвокоса Ма* џарииа витлала је снажно гвозденнм обручем. пуштајући да јој на сбнаженим мкшииама пресијава зрак зчлазећет сунпа. — То ге „Бела Ружа." — објасни. до је Циганче, непозсано.

Белих ружа има доста у овом делић\ престонице. ■ Степеништа воле на Земунско гробље, мимо испружених сувоњавих руку. За динар одјекне благослов лрхтзвсг гласа какве скрушене старице... Степеништа олводе и на Ћуковац, који је неоправлано никао у самом центру, с претећнм литицама од тр.шног пешчгра. Тамо је насеље за себе. Сеоске улице, ушорене и мирне. на којима штене несметано дрема по трагу про сутих помија... И мирни домови, с несташним пет лом у озеленелом вртићу. На филаретамз се цеде испране чарапе. Са Ћуковца Земун личи на гомилу шарених кровсса. набацаних поред н поврх. По њима дремају на сунцу олињале мачке. а на оцацима, крај својих гнезла, дубе на једн ) ј нози ћутљи^е роле, не хајући за брљан.е дивљих голубова, сјаћених на нвичњзку. Реткз је кућз из чијег димњзкз не стрши кљун прилегле птице — рздосниие. (Овде је нзтмитет стзлно у порасту). ■ Сунце се затурило. непгжметно. некуд иза бескоиачне равнице. Роле сањгтзч развлаче своја огром на крила Дивљи голубови стишали

своју нескладну музику. Климави јфијакери растрчали се разлоканим јсокацима.. И ушуњао се мрак градским улннама, мимо запаљених светиљки | Онда засцвили саксофон проиукло из хладовите баште ресторана. А за| мраченим сокацнма, испод расцветаних липа. шуме, с лишћем, тихе речи сентименталних пар^ва. Смирај селеграда... А. Партон ић

Под југословенском заставом уш. ло је у наше луке бродова у фебруару ове године 5.660, с тонажом од 5б4.000, а под страним заставама 444. с тонажом од 214000. Свега је ушло бродова 6.304 с тонажом од 1.068.000. У марту ове године у наше луке је ушло брод.ва под југослосенскои заставом 6.269 с тонажом од 941.000, а пол страним заставама 495 бродоеа с тонажом ол ЗзЗ.ООО Свега је ушло бродива в 764 с тонажсм 1,274.000, У марту прошле године у наше луке је ушло под југословенском за сгавом 6.542 брода с тонажои 1.084 00011. а под страним заставама 339 бродова с тонажом од 260.000. Свега је ушло бродова у југословен ске луке тога месеца 7.241 с тона« жом од 1,344.00.

АЛИ ИПАК ЧЕКА НА ОСТВАРЕЊЕ НАЈВАЖНИЈИХ КОМУНАЛНИХ П0ТРЕБА Разговор са претседником Општине г. Шћепови&ем

У Руми се подиже споменик Јовану Јовановићу Змају Из бележш Милене др. Жорка Пиладнновнћа

Рума, јуи« | Жеља Чика-Јовина да из Каменнце пређе у Руму и да у љој проведе последње дане. дала мн је потстрека да покренем акуију да се у Руми подигне споменик Змају. Обрагила сам се вајару Ђоки Јовановићу, који је израдио нацрт споменика. Сама сам прикупила 7.000 круна »а- | хваљујући сво.нм позманицама. српским госпођама н госпођнцама. као и прија-1 тељнма мога мужа. Српска краљевска академнја у Бгограду послала је 500 ди нара у злату, а исто толико н г Л>уба Давидовић тадаљи претседник Београдске општине. Споменнк је поднгнут и свечано откривен 23 октобра 1911 године. Крајем децембра 1914 г. мога су мужа ухапсили н спровели у Њнређхази у Маџарску У го време повлачнла се аустро-угарска војска. после већих губитака у Србији. Споменнк Чика-Јове није био поштеђен. Војска га је срушила. Познавајући вандализам непријател>ске војске. жет>не освете. бо;ала сам се да Ке се од Чика-Јовнног споменика салнтн топ који Ке наноснти смрт младнм Србима. за коЈе Је он писао свој Невен и све свое песме Обратила сам се за савет многима. Сваки ме је одбио. Један ми је чак поручио да се оканим србовања, јер да мој муж и онако пати у тамници. те да му тиме могу поичинити и горе муке. Покушала сам сама да сазнам где је однесена биста Чнка-Јовина. У то време частанио се Један мзџарскн офнцир у атвокатској канцеларији мога мужа. Обратила сам сг љсму Казала сам му да Је српски песник, чији је споменнк срушила љегоза војска. превео чувену Мадачеву ..Човекову трагедију" и да Је та> превод бољи него његоз оригннал. Заткм да )е превео „Витеза Јовзна" од Петефија. затим Томи ину младо-т и стзртст н Отмичу „МурлњГрада" од Арашија Затим да је Чи-

ка-Јова био члан највећег маџарског књижевног друштва „Кишфалуди". Маџарска војска му нз захвалности срушила спрменик. Офнцнр је отишао без н једне речи Већ после неколнко часова поручно ми је да је бисту пронашао. Да се и сам не би излагао неприЈЗТногтима. нчредио је да се бнста кришом на носилима пренесе у његов стан. Цело врече рата крила сам ЧикаЈовину бнсту. Груда земл>е из слободне Србнје. коју је донео Јанко Веселиновнћ н спустио прн погребу у отворени гроб Чнка Јовнн. та груда је расла н данас је толнко велика да на њој може мирно жнвети све оно што је велики песннк волео свом снагом своје племените душе: Срби. Хрвати и Словенцн. Испунио се сан Чика-Јовнн Д. Спајнћ

Подгорнца, 9 јун Допнсник „Правде" посетнз је дугогодишњег пертседника Подгоричке општине г. Неша Шћеловића који му је дао обавештење о на сажнијим пр>6лемима овог града, јелј ног од најјачих привредних и сао браћаЈНИх центара Зетске бановине. Шћсповић је рекзо: — Многобројне су потребе Подгорице, али и њих није лако реалмз:вати, пјшто Општина и граћанство оскулевају у средствима. Иако је грађанстоо врло вредно и штедл>иво, оно је ипак погођено >пштом економском кризом. Општина се стара, у гранииами својих финансиских могућности, д в те проблеме решн. Она је поклонила велику пажњу граћевинској лслатности. ПоЛигнч-га је модерна и хигијенска кланица. уређује се рибља пијаца, изволи се регулација по-

Број странаца у Цриквеници расте Цриквенниа, 9 јуч Према статнстичким ползтцима Опшгинског туристичког олбора у Цриквеници, Цриквеницу је у марту посетило 490 странаиа. са 927 про. борављених дана; у априлу било |е 687 особа. са 3.938 лана; а у мају 1370 особа. са 5919 дана. Укупно, за та три месеца Цриквеницу је пос.тило 2548 странаца. са 10.784 пробо рављених дана. У поређењу са истим месецима у прошлој годнни. Цриквеницу је озе године посетило 815 особа више. сз вишком од 2275 троборављених лз на. Нзоочито је уочљив пораст Нема ца. Прошле године било их је св^га 6;. са 238 лана; а ове године 1.392. са 6 460 дана. I Ипак, у Туристнчком одбору смлтрају да је осотики пораст неловп ј љан. Нарочмго је посета Чехосло вака слабија но што се очек"взло. О. У.

Г. Нешо Шћеповић јединих улица, праве се канали н пропусти. У току прошле граћевинске сезоне подигнуто је и рен >вирано у Поа горици око двадесет згрзла Сала је у изгледу подизање зграда за цз* ринарницу н пореску упргву са становима за чиновништво. Ове зграде коштаће око два и по милнона Динара а предвића се и подизање зграде за монополско сто вариште Гоко четири и по милионј> динара). Није искључено да ће подићи згрзда за Поштанску штедионицу. У гоађењу је мост на Морачи. Биће Јбновљена и зграда фабрике дувана. У ооој грађевинској сезони приватна и».ицијатива, надам се, биће врло жива. Подизање канализаиије и водов •• да прет<тавља важно, али за сала Н1 решено питање Полгорице. Општ<< на не располаже сречствима за те о?лике ралозе. Њен буџет износи о ко три и пз милиоиа линара, а од тога се реалнзује око три милиона.

Државној Хипотекаржа бании Олштина је духона око три и по мјлиона. Али пошто је го 1единн ду|, песимизам у том погледу није н-» најмање »снован, утолико пре што опшгина поседује непокрегности у вредности око пет милиона линарз Подгорица има лепе услове- за ча прела*. Њена богата ок »лина снаблева најразноврснијим производима не само њен град, већ и Цетиње, Никсиић. Колашин и друта места. Мећутим. привреда у Подгорипв још уоек је у знаку прилично јаке стагнаиије која се огледа и у стечајевима старих трг>вачких фнрми. Социалном и здравственом старању Опшгина поклања велику паж њу. Поред амбуланте. постоји и бес плагно склониште за сиротињу. Најсиромашнији бесплатно добнјаЈу намирннце и лекове. Општину агилнз помажу у соцнално здравственом раду многа подгоричка добротворна Друштоа, а нарочито Коло српских Сестара и Женско лобро тв »рно просветно друштво. Савез за натлија за Зетску бановину даје пот пору у случају болести и изнемогло сти. Наша Подгорипа претставља ч просветни центар: имамо велику осморазредну гимназију. Трг еачку зкадемију, две основне школе, Струч ну продужну школу, Музичку школу, Женску занатску школу . Ускоро ће са Цетиња прећи V Подгорицу н М\-шка занатска школа. Ватрогасна чета још чије органч« зована. али ће се њена организација ускоро извршити. Подгорица располаже великим бро јем интересантних старина, али је, на жалост, пхета т\риста веома сла ба. Изгледа да се то може приписати једним делом и нехату Савеза ту ристнчких Друштава за Ирну Гору, завршио Је поетседник Подгоричке општнне г. Шћепсоић. Ннкола Дорномедов.

Два просеетна предавања у Крагујевцу и Белошевцу Крагу'евац, 9 јун На познв овлашњег Женскот покоета лошла је v Крагујевац и одржала успело прелавање о „Нормалним бабињама и бабињој грознмци" г-ца др. Јулка Мештеровић. лекар из Београда. Предавање је од^жано у С8 .1и бипокопа ..Пуонм«!е и и бнло је врло лобро посећено. После одржаног поетавзња у Кратевцу г.ца др Меи1теровић одржала је нсто прсда вање и у об.тижњем селу Белпшевцу. коме је тгкође присустввао великн број жена. ј #

К0ЛИК0 ЈЕ БРОДОВА УШЛО У ЈУГ0СЛ0ВЕНСКЕ ЛУКЕ У ФЕБРУАРУ И МАРТУ

нови део поестонице

Под Ћуковцем