Правда, 10. 06. 1937., стр. 11

ПРАВДА

Г1030|1>ШХЈХ б^^Сцтхс

(СоруН^ћ! ђу Јбђ Г1>1)

СМРТ ФРАЊЕ ЈОСИФА Држање цареве пријатељице Катарине Шрат

Тешко оболели иар Фран>а Јоснф мзг.1СЈа да ј « пред своју смрт почео пагнги ол религиозног дудила. Стал но је мрмљао речи молитава, помн. њао бога и Л\ајку божју и всћ пре.* нсиосрелн> смрт гражио је од свјг собара Катерла да га о^исде до распећа, ј ер жели још Једном у живо* ту да се помоли 1>огу. Али помогнут Кегерлом цар није нмао више снаге да клекне ирсд рас пеће. Пао је у Једну фогељу и згрчио руке. Његове плаве очи су Олуделе тупо... Положили су га у постел>у. Од. мах Је засиао. Ирофесор иршер је приметио на то: — То Је агонија... Лични лекар царев ар. Керцл, који је цара неизмерно волео, још нс попушта, не гуои наду. Он каже: — То нмје а1ониЈа, го је ночетак оздреи.-ћења Његовог Величанства... Али царев пулс је куцао све слабији... Жнвот се полагано гасио у њему. ЦАР МОЋНЕ МОНАРХИЈЕ УМИРЕ-. Било је већ касно увече. 1>ред улазом у шенорунски дворац Је већ била постављена нојачана дворска стража. У деорани поред капије где су жандарми ђурга играли шнапсла или мариЈаша, сада се не виде карге, лотиштени су свк Хармоиика не свнра као обнчно. Неки од жандарма веК пробају ка ко Ке им на капи стајати црна рј зета иоручена за сваки случај. Далеко на улици сакупила се радознчла маса. Хтела би прва да сазна лл смрг ово! Хабсбурговца, који је ско ро пуннх шездесет годкна седео ни бечк-^м трону... Лоорска комисија је већ дошла > јед ^у радњу. погребно предузеће, дч взврши смогру какве ће се драперије и остали чрибори за погреб узети ако цар умре. Та радња је дворски лиферант, и имала је често прилике да лиферуЈе своју тужну робу члановима царске породице... У Мариенхилфе-штрасе, у дворском слагалишту „Мобилиенлагеру" дворске слуге већ четкају и перу в«. лика погребна кола, којима су и оелкку аустриску иарицу Марију Тсрезију одвезли мртву до гробнице Капуиина. Некн четкају и бришу од прашине велике иарске заставе жалости, који се на дворске зград«. ставл>а|у само кад умре неки Хабо бурговац... Већ по подне су капелнипи иарске музнке. Дајимајстеррегимента и Хоф ма;с1еррегимента. почели своје св-». раче да оежбају у свирању посмртних маршева. Калућери чувари Капуцинске гроО нице ц.Јреве пошли су доле у мрачну и хладну иарску костурнииу. Ту 1е мртвачки сандук кро+гприниа Ру* долфа, тај саркофаг иарице Јели* савета У углу гробиице сакривен Је мали ковчег То је мртво тело мале надво ооткиње Софије Хабсбурш ке, која је умрла у Буднму. Фрања Јосиф још није умро. Али као да је умро. Његова даорск* бирократија, његова послуга и цета околина већ су чинили свечано и са пијететом припреме за погреО иарев.. Судећн по овим припремама Бечли;е су могле закључити да км ј * иар оећ умро... У ис т чни, цар је већ умирао... ТЕЛЕФОН ЗВРЈИ~. Тачно увече у 31.10 час некако :трашно зазв-рјао је телефон у вн1и у Глориетегасе Катарине Шрат Слушалицу !е подигла ку-варица Ма ра, која Је годинама била у службн цареве пријатељице и смела у им* сво-је гоашлгрке да води разгсоорс преко телефона. Али Катарина је знала зашто те-

Калуцкнска црква у Бечу у коЈој су сахрање«и Фрања Јосиф н свн умрлн Хаб сбурговцн

лефон сада зврји и као помахнитала дотрчала је у собу, отела слушалм« иу из руку своје куварице Дрхталп Је целим телом, као да је тресаи хистеричан напад. Над ругоЈ страни жице јавио с*> царев собар Керцл. Мнслећи да Је куварица Мара на телефсну, собар је рекао у телефон: — Ало!... јавите милосткоој гоопоћи да је Његово Апостолско и Царско Величанство предало душу Богу... Шратова је цикнула у телефон н интелигентном Кетерлу је то било довољно да сазна да је на апарату сама иарева пријатељииа. Јеиајућн и дрхтећим гласом Катарина Трат је упнтала царевог со бара: — Могу лн бар сад Доћи да видим.. Његово Величанстоо?... Кетерл је замелио Шратову да мз ло гтричека. Он ће упитати др. Керцла, царевог лекара. Керцл није имао ништа протнв то га да Шратова сада доће у двор и међу првима се поклонн посмртним остаиима царевим. —- Изволнте доћи, — псручио Је др. Керцл Шратсоој. — Сада могу доћи... кад Је цар већ мргав.. бедниии и безЈушници... И иарева прнјатељииа се опет гој> ко заплзкала и бацила на под ваљајућн се од бола. Кад се мало прибрала, брзо Је

бацила на себе једну велику ирну мараму, коју јој је оставила њенл мајка. Иако је падао снег и била Јака зима, Шратова је у свом великом болу заборшила да се обучс топлије, па је чак заборивила и нл своју раскошну крзнену бунду. Трчала је до капије ше«бр/нско» дворца. На капнју је царева гарда спустила кајишеве на пушци, а официр Је поздравио цареву пријатељицу. Шез десетдвогоДишња старица је и даље трчала кроз двориште шенбрунскот царског доорца. Пал. Јоб. (Наставиће се)

Конференција секретара закатских комора Бања Лут<а, 8 Јун У <;али Банске управе одржала је данас предконференција спих секрс. тара занатоких комора. Претресана су сва геитања која ће се изнети сутра на конференцнји занатских комора. Та питања су:самоупра®ни прирсз у вези са занатскнм сталежом, пау* шализација. порез за пословни про. мет ослобаћање занатлија од плаћања по-реза на луусуз, н тако даље. На овој предконференцији одроћенн су и стручни референти који ће на сутрашњо! конфгренциЈи даги рефсрате. На осмову тих реферата донеће се закључци.

1. Хитготизам 2. Вештачко памћење 3. ХиромантиЈа илн читање судбине и карактера по цр* тама и облику руку. 4. ГрафологиЈа или читање карактера из рукописа, 5. Физиогномика и мимика или читање карактера по цртама лииа и мнмици. 6. Љубавни напнтцн н маћпЈе (са реиептима). Сое књиге напнсане су веома практично. Из њих ћете моћи лако и сигурно да научите и искористите одгзварајуће науке Ради пропаганде решили смо известан броЈ примерака да БЕСПЛАТНО пошаљемо свакоме. ко нам за покриће манипулативних ипо" штанских трошкзва, за сваку књигу, пошаље унапред само десет и по (10.50) динара; за ирепоручене пошиљке још 3 дчнара више ОКУЛТИСТИЧКА БИБЛИОТЕКА — БЕОГРАД, ТАКОВСКА 47. Чек. рачун 54.9С8. 1400. 1 )

УЈедној дворани правосућа пО други пут се развија трагеди|а двадесетогодишње девојке која Је, неискусна и лаковерна. веровала човеку, чији поступци потсећају на сцене из језивих приповедака у којима је машта пишчсва сликовито приказала демоне и њнхо-ве жртве. Оптужени упознаЈе се с девојком која му. под ушцајем обећања и лепих речи о безбрижноЈ будућно. сти, постаје предмет за разоноду а затим, не желећи да испунн соо|а обећања, види одједном у њој туберкулозно створење коЈе он, као свестан граћанин, због деце наравно, не сме и не може узеги за жену. Јер, брани се, таква деца била би, данас сутра, болесни граћани и због тога, искључиво због тога, руковоћен таквим аргументом, уместо обећаннм венчањем, препаратом „Апиола" решава њено ста. ње са последкцама одузетости и запаљења нерава што је све, према налазу меднцннскнх експерата, тек послужило као база за тешко туберкулозно обољење и, најзад, смрт. Оптужени се смеје, али не може да објаснн зашто. Не желећи дакле, да се раћају тЈ-беркулозни грађани. свестан своје ДУЖ1НОСТИ, да спречи велику несрсћу, доноси јој „Апилол", забрањен и опасан препарат који, у деведесет процената, поред побачаја, проузрокује, у већој нли мањој мери, кочење н одузетост појединих органа. Велика количина, у конкретном случају. проузроковала је одузетост ч |итавог организма, али тада још туберкулозно обољење није утврћено, већ је, по тврђењу експерата, такво стање створмло базу на којој би се лако погоршао сваки про. цес. Осг-м месеци после познанствз с овим човеком који данас говори о

хуманости, познвајући се на околност што је чак своју прн]агељицу возио аутомобилом у Топчидер на свеж ваздух, несрећна девојка, напуштена и остављена, умрла је у сиротињској собици, јер свестан прађанин који ју је упознао у јеку »"адости и здравља, побегао |е сад од живе заразе, . паметан човек, како данас тврди, мора да се чува. Оптужени се смеје својим досеткама и веома радује што се, захва* љујући својој опрезности, није и он ннфицирао. Медицински стручњаци. износећи узроке инфекције и умирања. забрннути су, јер овде, после речи оптуженог, назигру једну инфекцију која је непозната у медицинској науци и која је, према томе, с њихове стране бар. неизлечива. Инфекцију савесги. Забринути су и искусни правници јер. за чудо, ни код њих нема параграфа коЈи говори о инфицнраној савести. Оптужени се због тога смеје. * Панчевачми Рит постао Је терен тешког криминала, а свакодневни случајеви предмсТ расарава са истнм питањем: да лн се та насеобина налази негде у далеко| џунгли или је. опет. н^ п домашају оних који се кначе. реаносно и савесно. брину за безосадост сво.јнх суграћана. На тој насеобини, после учесталих злочина, убијен је опет један човек, а двојица тешко рањена. Професионални беспосличари преплавили су неконтролисан терен и, уколико се у нажраћем року, не предузму потрсбне мегре предостожности, Панчевачком Риту неће моћи да се приблнжи жив човек. Насеобкна на глгвном путу коЈН везује престоннцу са околином... Хроничар Ст.

ЕЛЕКТРИЧНА ЦЕНТРАЛА НА0 П03ИВАР У Мославннн Је наша варошица Једно од наЈлепших места. Има чак и електричну централу, коЈа осветљава, поред улица н Јавних установа, и станове. Централа Је радила добро све до пре кратког времена када Је постала и нека врста позивара. Власник иентрале волн да одеу кавану, попиЈе по коЈу чашу н о. дигра коЈу партиЈу карата. Често се дуже задржи у каванн и врати се кућн тек у поноћ. Његова же. на, очекуЈућн га нестрпљиво, по. знвала га Је преко неког лниа, алн се муж на ово ниЈе освртао. НаЈзад, његове супруга се аосетила шта да ради. Место да ши. ље позиве мужу да се врати кући, она Је за то искорнстила елек. трнчну централу. Чим се муж не вратн у одређено време, она за. устави машнне у централн и пела варошииа Један мннут остане у мраку. Ако се на овај позив иуж не вратн, осветљење се опет гаси. Трећа опомена Је наЈстрожа: варошниа остаЈе у мраку више од десет минута. Грађани мнОго трпе због ове супружанске неслоге. Алн, има их коЈн се и поносе те кажу: „Ннко као ми! Ии у Америин не посто. Јн тако нешто! 44

н баруштина па га преко лета продаЈу трговцима и продавцнма лимунаде. Ови га проперу мало н стрпаЈу у канту. Прос! народ пнЈе лнмунаду. 0-

РАСАЛНИЦИ ЗАРАЗЕ

У нашоЈ паланци свакОг лета продаЈе се по улниама „лелена лн. мунада". СтварнО, у канти, за.'ед. но с корама неиеђеног лимуна пливаЈу и грумени прљавог леда. Наше место, нарзвно, нема фа. брнку вештачког леда. И они, ко. Јима Је потребан сакупљаЈу га преко зиме са залеђеннх потока

на, додуше, мирнше на устаЈалу ј волу, али хладна Је и не мари~. Зато се онда шире најопасниЈе I заразне болести и епидемнЈе, које внше коштаЈу, но што би коштали органн за контролу продаЈе леда. Б. М. У Битољу отворен нов биоскоп „Корзо" Битољ, 9 ^ун Ооде је ових дана г. Риста Зердо. вић пустио у раа реновнран тон-би оскоп „Корзо", раннје „Манаћи". „Корзо" има цсо нсо иамештај с пре ко 000 седишта. Сала је у многоме преправљена и сада погпушо одгова ра за биоокопсгое потребе. „Корзо" ће Битољчанима прнказати сасвим нове ствари, као Хари Бора у његовом на ! бољеои фнлму по роману Гогоља „Тарзс Буљба". зз. тим Марте-ну Дч-г<их V Л^хглод« врту" н мчоге друге филмове, као и „На дну" од Максима Горког. В. Ч. В.

10-УМ937 ОтЈчтчарт ===== (К I 0 N А Р Е Р $)

деце 8

Гроф Је сготерао иола преко )аруга.