Правда, 10. 06. 1937., стр. 10

ПРАВДА _ 10 ЈУН, 1937

ЗА5ДЗН14 ДЕО

Филмаск глумица Максин Фенингс обраћа иарочиту пажњу на лепу фризуру

„Мистер Јуниор"

Служба Божја у цркви „вите за светог гроба" у Јерусалиму

Сензационална криминална афзра у Њујорку Трагедија једног лепгг вајарског модела Млади вајар Роберт Ирвин - трострухи убицз

Њујорк, јуна Нзујорк и цела Америка су већ некоанко дана у највећем узбуђењу вбог трагедиЈе ванредно лепог вајарског модела. Вероннке Џие.дон. Резултати истраге су до сада показали да је уби□а познати младн америчкн вајар Роберт Ирвин. Верокика Џнедон је би.\а позната фн гура љујоршког уметничког света. Њено дивно лнце и савршен стас омогућилн су јој да постане модел најпознатијнх сликара н вајара. Добро су је плаћалн и отималн су се о н>у. И једног дана велику сензацкју је нзазвала вест о убиству Веронике Џиедон. Поред н>е у вези са њеннм случајем дала су своје животе још двч лица Цела ова ова кри минална афера била је обавијена тајанственим околностима. РАЗВОД БРАКА У ШЕСНАЕСТОЈ ГОДИНИ Всроннкини родитељи нсе.\или су се пре тридесет година из Маџарске у Н>уЈорк Ту су отворили мали пансион н од тога живелн Али кад Је Вероникн било шеснаест година. отац и мајка су се развели, јер је Вероника. без очевог пристаика, да се уда аз много старијег Роберта Флауера. Она се по- ' сле и венч-гла с овнм човеком. а.\и је суд тај брак развео и прогласио нева- I жећкм. јер Је Вероника била још малолетна и ннЈе могла без очеве дозволе ' да се венча. После развода са својнм мужем, Вероника 1е у својој шеснаестој годкнн постала професионални модел сликара и вајара Стари Џкдсон је био протие тога да »егова кћи стоји нага пред страним нушкарцима и дошао је у кућу сво је разведене жене, која је становала са Вероником. направио лом и умало се није потукао са својом женом и ћерком. Али прошлог Ускрса стари Џндеон се ипак помирио са својом женом н ћерком и онн су у старом стану провели ускршше празнкке. Са Џндеоном је дошла и његова старија удата кћи. Пре вечере деснло се ово. ТРОСТРУКО УБИСТВО ОдЈ *едном је Џидеон. који је отишао у спаваћу собу да нешто узме. направио узбуну. запомагао и викао из свег глас* Његова стариЈ"* кћн је дотрчала | у спаваћу собу и ту видела мртве на поду своју мајку и млађу сестру Веронику. У другој соби лежао је мртав, по свима внацима судећи убијен, становник пансиона г-ђе Џидеон, Еиглев Бирнес. По чициска истражна комисија је успела брзо да реконструише све појединости троструког убиства. Убица је вероватно био веома добро познат с размештајсм просторија у пансиону г-ђе Џидеон. Истрага је утврдила да је убица прво продро у собу Бирнеса. Овоме се убица ниЈе назао и он је одлучио да га убије. да овзј ' не смета у нзвођењу дела због кога је и дошао овамо, а и да се отресе Једног неприЈатног сведока. Изгледа да су се Бирнес и његов убнца дуго р очајно борили. јер је цела соба била разривена. Из Биренсове ;о бе је убица прсшао у спаваћу собу г-ђе Џидеон и Веронике и ту са неколико убода ножа убио младу девојку. Из спаваће собе није убица могао лако побећи, па се морао сакрити под постељи. Кад је наишла г-ђа Џиедон, он он се извукао испод постеље и рукама задавио мајку Веронике... После 1ога је побегао из куће. На лицу места је нађена једна изгуб л>еиа мушка кожиа рукавица. Њујоршка полиција успела је да пронађе сопственика ге рукавице ових дана. То је

био двадесетдеветогодишн>и »ујошки вајар Роберт Ирвин. који је из Њујорка бно ишчезао још пре .Ускрса. ПолициЈа је трагала за Ирвином на све стране. члн до данас није успела да га пронађе. Претпоставља се да је млади вајар после извршеног троструког убиства и сам одузео себи живот. Засада полнција још трага заа н>нм. За вајара Ирвнна пријатељи тврде да је бно веома егза-м-нран, чудан човек, који пут врло груб и многи су ве- I ровали да он ннје душевно сасвим нор < малан. |

Вероника Џиедон је шест месеца била модел у његовом вајарском атељеу и полиција је нчшла и једну велику стагуу моделнрану по Вероници. Нађено је н једно писмо Вгронике, из кога се внди да је Ирвта у исто време био заљубљен и у н>у и у њену старију удату сестру Услед тога Је патио од халуцкнација и ниЈе ни сам могао да одчучн коју од сестара внше воли. Вероватно је да је убиство иззршио у нападу душевног поремећаја, па после извршио самоубиство... А. Н.

РАЗОРЕНИ КРАЈ Похлепкост за богаћењем уништава један диван крзј

Енглески листови су се недавно опширно позабавили случајем романтичне и дивне долине Иравади у Бирми и долини Ратнапутра на Цејлону. Те две долине имају тужне историје, које су много сличне, с том разликом што се трагедија предела у долини Иравади одиграла пре више стотина година, а трагедија долине Ратнапутра тек недавно. У Бирми постоје већ вековима најбогатији рудници рубина, највеКи и најлепши примерии овог драгог камена. ВеКина ових скупо цених рубина данас леже у чароб ним и богатим ризницама индис:Ш=111=1НЕ11!=1!:=111Е X У М О Р

Слагач слаже на линотипу љубавну песму пуну пролетљег заноса... о°о Старија дама упитала је одраслијег дечка: — Јеси ли већ нашао изгубљен кишобран? — Да, нађен је. Нашао га је мој мали брат. — Па шта ти сад тражиш? — Тражим мог малог брата. 0°0 Мама: Јесам ли ти забранила, неваљалче један, да се играш с палидрвцима? — Откид се ја играм с палидрвцима? Узео сам да запалим цигарету. =111=111=111=111=111=111=

ких махараџа. У долини Иравади је пре отпри лике хиљаду година открнвен први богати рудник рубина. Из свих крајева Азије, па и Европе, долазили су овамо као на Кабу пустолови, одбегли робијаши и други сумњиви типови, којима је стало да брзо и лако дођу до великог богатства. Као у своје време у Америци, тако се и у Ирг.ва ди водила дугогодишња и крвава борба између многобројних пусто лова, који су се отимали за рубине. Људски живот није вредео ни шта, хаос је владао у целој покра јини. Власти су биле немоКне пре ма разбојницима и убицама, којима је само један циљ лебдео пред очима: рубин! Рудници у долини Ратнапутра откривени су веК раније. Али тек у новије време почело се с њихо вом рационалном експлоатацијом. Та долина се налази у дивном, ча робном, романтичном пределу, правом земаљском рају Ту расте најлепше дрвеКе, бујно и разно бојно цвеКе; ту је најплоднија земља на земљиној кугли, која да је три и четири жетве годишље. У долини Ратнапутра, која се простире на више стотина квадратних километара, живео је до скора вредан и добар народ. Махом су се бавили земљорадњом и сточарством. Једног дана је један сељак свој плуг зпоио у неки веома тврд предмет. Кад се сагао и погледао шта је то у земљи. нашао је рубин од 200 карата. Вест о откриКу овог рубина разнела се муњевитом брзином по целом ЈЈејлону. Ускоро су почели стизати пустолови и ловци похлепни на лако и брзо стицање злата. Пошто власти нису браниле ништа, пустолови су почели да рију и траже рубине. За кратко воеме су потпуно уништили један од нај лепших кра^ева наше планете, „зе мт^ски раГ' Пејлона. Коваве битке су вођене око комалиКа зем /ђе, где се наслуКивао рубин: стотине људи су изгинули у тој похлепној трци за богатством. На крају је долина Ратнапутра претворена у рушевине; ту влада пустош и нема изгледа да Ке се ускоро моКи опоравити од овог удара. А рубини? Ту су пустолови нашли врло мало рубина

Он се зове исто као и његов недавно умрли отац: Џон Дависон Рокфелер. Али цела Америка, па и његови пријатељи и сарадници чак и послуга називају га једноставно „мистер Јуниор". Док је стари петролеумски магнат живео, звали су га „мистер Сениор". Стари Рокфелер, један од најбогатиЈИХ људи на свету, свакако најбогатији човек у Америци, био је стар 98 година кад је умро. Његов син „мистер Јуниор" ни,е више младип. Он је наследио огромни део Рокфелеровог богатства и постао неограничени господар безбројних Рокфелерових предузеКа широм Америке и целога света. Рокфелер млађи има данас 60 година .Он је још свеж и има младалачки изглед. Од ране младости био је први сарадник свој га оца. Отац никоме није веровао, али своме сину је увек пок| лањао највеКе поверење, говореКи: „У његовим жилама тече ' моја, рокфелерска крв!" Кад се веК пре четири деценије Рокфелер Сениор повукао од посла, млади Рокфелер је преузео вођење послова у Рокфелеровим предузеКима и то на потпуно задовољство очево, који је као пос\ован човек бпо веома строг и до крајности педантан. I Васгитање млађег Рокфелера Гбнло је спартанско. Рокфелер Отац благовремено је навикавао Iсвога сина да зарађује новац и I штеди и он је имао доброг учитеља. Морао је да струже дрва, да копа у башти, помаже чак и послузи у кухињи милиардерске палате. Кад се Рокфелер Јуниор доцније оженио и имао деце и он је био исто такав учитељ својој деци као и стари Рокфелер њему. Он је навикао да од свога џепарца од свега 10 сенти десет од сто уштеди, а десет од сто поклони сиоотињи. Стари Рокфелер је у добротворне и научне св^хе за жизота поклонио преко 600 милиона долара. Био је тврдица и претерпно

| штедљив милиЈардер, али — за друге. Није штедео према сиротињи и за науку. Рокфелер Јуниор се угледао на свога оца и по клонио је сиротињи и у разне друге хумане и научне сврхе око | 167 милиона долара. Кад је био дете, он је стављао у шпаркасу по пет сенти. Кад су прошле гој дине, тај новац је сачињавао ми,лиоие долара. ' Кад је неко једном упитао мла ђег Рокфелера зашто даје толике прилоге сиротињи и за научне сврхе. да ли је обузет неким филозофским начелима, он је одго'ворио: — Имам много, па могу да дајем. Никаква филозофија ме при томе не руководи... Дајем што ! осеКам да треба да дајем...

ВЕЖБАЊЕ ЗА СМРТ Славни и мудри Козимо де Медичи, кога су присталице називали „оцем отаџбине", био је тешко : болестан. Лекари су веК били изгубили сваку наду. Војвода је још ј био при свести, али смрт се приближавала. Његова жена нагла се над њим и бојажљивим гласом га 1 упитала: ј — Зашто стално затвараш и о: тварага очи, драги? — Вежбам се за смрт! — одговорио је мирно самртник и после пола часа је умро. Д05РА РЕКЛАМА На енглеског краља Тзорђа Тре зег покушпла је да изврши атентат нека Маргарета Николсон. Она је ножем напала краља, али је овај остао неповређен. Један лон-

донски кавеџиЈа искористио Је о-

ваЈ случаЈ за рекламирање своЈе I оадње. Он )'е на улазу истакао таI блу с овим натписом: ј „Овде се може видети виљушI ка и кашика. коЈ *е су причпдале I ножу којим Ј *е Маргроета Никол, сон хтела ла убије Нзегово • Ве! личанство!"

Афоризми Маргита Боцаи Тврдица штеди чак и у поукама, које је стекао сталним искуством да не ваља бити тврдица. I о°о | Лепа обеКања изазиваЈ *у моментану радост, али дуготрајну жалост. о°о 1 Има жена чија верност траје само док се мужевљев новчаник не — испразни. о°о I О љубави мало говоре они, кој ји су истински заљубљени. Њихов говор је уздисање. о°о Каже се обично: „Освета је слатка". Питам: ко је то био који Ј*е утврдио такав укус освете? Јер свака освета је груба, скоро увек неправедна.

СРЕЋА Г. МАКДОНАЛДА Недавно умрлп Шкот-пи трговац и предузимач Александер Грант у свом тестаменту је оставио доскорашњем лорд-клнцелару г. РамзеЈ *у Макдоналду, некадањем вођу радничке стр^нке у Енглеској, своту од 40.000 фунти стерлинга. Г. Макдоналд 1 *е по рођењу Шкотланђанин, а Грант му је био један од најпрнснијих пријатеља. НАЈВЕШГНОВИНЕ НА СВЕТУ Велики француски, енглески и амерички „чаршавски" дневници мале су цедуљице према највеКем листу на свету, кој'и излази у Њујорку у издању америчких штампара, а зове се „Лиминајтед Кадрлуп Кенстелешн". Страна имају ове новине 12, свака страна је внсока 2 и по метра, а широка 1,8 метар. Мора се с мердевина читати. ОваЈ* лист излази сваких сто годнна Ј *еданпут. Последњи број изишао је 1850, идуКи Ке се штампати 1950 године.

ЛЕВО: ПОГЛЕД НА ВАРОШ ПАЛМА ДЕ МАЛОРКА, КОЈА ЈЕ ЧЕСТ О ИЗЛОЖЕНА ВАЗДУШНИМ НАПАДИМА. ПОЗАДИ СЕ ВИДИ КАТЕ ДРАЛА; ДЕСНО: БРОД „СИУДАД