Правда, 10. 06. 1937., стр. 9

Нп збору учитеља Првог школског срезп Изабрани су делегати зз скупштину Југословенског учитсљског удружењп пре "°Д"' од " жан I« зпор 1 Душан Ерсмић, Милан СтанковиУ учите.га из П р в о г школ- Мклан Шапинаи. Раливоје Петр п 33 ( еоград » 3е Ј»УН и Пан. вић, јђубица Димитријевић, Јули;а•ево). Дворана школе „Крал> Алек- на ПсоловиН, Даница Ралошевић н сандгр &ила |е мала ла прими све Мано:ло Ђсрђсвић. учесннка. Л\ноги учите,1>и стајали су Према правилннку, који је сачи5°. е в Р сме у ходнику н слушалн н>ен измсћу претседника свих школДг.кус:и|у кроз отворена врата, 1ских срезова у Бе&граду, од оба»*?етседнкк Г. Матовић прочнтао лвс листе )е дневнн рсд и об;аснио да ће данас »звршити

ПРАВДА

10-УТ-1937

Зидар из Љубиња код Ниншића г. Ристан Вулик исклесао у камену бисте Блаженопочившег Нраља Александра и Њ. В. Краљице Марије Г. Ристан Вулић 1е зидвр у Љубињу, у непосредноЈ близиии Ннкши* ћа. Али он се у слободним часовнма као самоук бгви и каменорезачким пословнма. Још 1934 године аочеи

говорс

нмају прево се само по лва претставпика. изоор делегата за, ДИСКУСИЈА главну голишњу скупштгглу Југолсо' Претставник прве лнсте г. Рзли«'нског учитељског удружења. а и- ша Стевановић говорио је о сгалделегати »а главну сек* , ности учител>а. о материјалном из«

сто тако цкску скупштину И^всштај с прошлог сагганка про читгла Је секретир г-ђа Зора Сганковкћ. Изв-.*штај Је примљен без лнс кусије. Затим је претседник г. Ма. тсвић прочитао резолуцију. ко1а |С донесена на претходном састанк>. У резолуц-ији сс тражило да се донесе Закон о учител>ској сталности. уки. не аманлмсн о ле.тнмичном целибату учителица и из|едначењу учителнца и учитсла. ДВЕ КАНДИДАТСКЕ ЛИСТЕ На свим учнтељскнм зборовима постоЈале су две струје: присталица Главне управе Учитељ^ког удружс* ња и опозиии:а. То >е било и на ланашњем »бору учитеља из Трећег шко.кког среза. Поднесене су две листе. Прза лнста је опозиии|е, а друга пристали. ца Главне упрсве. Првом дистом одрећени су ови дедегати за главну скупштину: даме и господа Ђура Јованови>ћ, Љубица Павловић. Живан Ра* дојковић, Мира Никилчић. Радиша Стефаиовнћ и Васа Ивковић. За делегате за секциску скупштину прсдложени су Љубица Псоловић, Душан Лазнћ, Бруно Пуц, Андрнја Тот, Живха Раднвојевић, Властимир Костић, Александар Станковић. Ан. ка Вулетнћ. Десаика Караџић, Мнхаило Јанкозић, Михаило Чупић, Вукашин Марковић. Константин Крстнћ. Взса Ивковнћ, Христнна МаноЈ ловић .Јелисавета Вучковић, Срећко Јањић, Софија Васиљевић. Бран ко Ј&нковнћ. Боснљка Киш, Босиљка Јооимсеић и Босиљка Туркаре* вић. Делегати за главну годишњу скуп штину на другој листи су: Данил. Димитри|евић, Јелнца Даниловић, Милорал Гојковић, Наталијз Кућаичанин, Драгић Поповић и МариЈа Параска. За делегате за секцисху скупштнну предложени су: НаталиЈа ■..КућанчЈнин, Данило Димитријевип, Милорад Гојковић, Исидср Станко* вић, Марија Параска. Жнвојнн М-т ринкосиК. Наталија Матић. Петар Косић, Марица Ивановић, Милутни Коруновић. Михаило Ралановић. Че домнр Аћимсвнћ, Милутин Рахетић,

I г I »елначењу учитеља и учитељица н о њиховом унапрећењу. Он каже дделегати имају дз олаберу за Главну управу лица, која ће економскн нскоришћавати учнтељску имовин> онако како треба. Критиковао је рад Главне управе. Истичс да места односно положаји у управи буду бесплатни и да управа више сараћуЈе с просветном центрллом и миннстром просвете. Затим је говорио претставник друге листе г. Данило Димитријевић. Он је нстакзо ла у учитељске релсве не сме да ула зн полнтизнрање. јер сеЈе мржњу ме ћу учитељима, а с тим нестаје н прјве учитељске дужности. Он истиче плодоносан рад Главне управе. Наро« чито се залржао на личности г. Изана Димннка, говорећн ла је еминентнн претставник учитељске мисли. Говорила је н г«ђа Љубииа Г1авловић, која је крнтиковала рал Глапне управе. Последњи говорник био јс г. Толор Димитријезић, ко!и |е истакао рад Главне управе, задржавајућн се на моралу учитеља н њихо* вим дужностима. Нагласио је да vчитељн могу постнћи сво}а права само онда ако су компактни и ако се не дају цепкати на партнје према лич ним зађевииама. У 11 часова листа говорникз 1е исцрпена. Претседник г. Матовић је покушао дз говори, али је то уне.и буру. Почели еу повици. јер је прстседник г. Матовић критиковао рал Главне управе. У дворани је била велика ларма. Гласање је почело у 11.15 часова и то тајно.

КОЛАРАЦ И ВРДЧАР

1*амо још ла у 3, 5, 7, У.31Ј П Р Е М V о лепо) и млалој ља за проводом б двоаатих 1 1Е1! Густав с Лмда 1 Доаатак ИАРАМЈ ВЕЧ&РЊА 1 У ПОКР<В»*

1иас и сутра | у 2, 4 и 6 1 Ј Е Р А жени ко]у |е же •аиила у низ чуоживљаја 1Е1Д Орелнх >арова /НТ НОВОСТИ 1Р6ТОАВА 101 БАШТИ

шш

ПЗД

од <1.30 О ссплјгио IВЕСЕЛО ВЕЧЕ1 са артнсгичхин програиои .. 1

МИ1Г1И Још ДАНАС у 8. 5, 7.10, 9.30 и сутра по подие премцјер* Метро Голдвин филма НА ПРАГУ ЖИ ВОТА ФРЕДИ БАРТОЛОМЈУ. ЏЕКИ КУПЕР. МИКИ РУНЕЈ Журнал — Цена за деиу 5 дин. У четвртак у 9.30 УВЕЧЕ премијсра веселог филма [ви за мрш Гретл ТаЈмер, Вилн АЈхбергср. Хаис Мозер, Тео Лииген 14040

1е да клеше у камену бисте Блаженопочивше! Краља Александра н Н>. В Краљице Марије у намери да посаош то пре завршн и преда бисте лично Блаженопочившем Краљу. — Судбкна је хтела, — каже г. Ву.тиЛ, — да испадне друкчи|е, тако да се моја жеља није испунила. Мећутим, г, Вулић је и даље радио неуморно и успео да, најзад, у камену лепо и пластично исклеше бисте, које се налазе на заједничком постољу. Он је сада те бисте донео у Београд и свакако ће их понудн* тн Мнниаарсгву просвете н Народној скупштини и.ти поклонити музеју Кнеза Павла. Пошто је овакав клесачки рад у камену врло тежак. г. Вулић је у посао унео много времена, труда и љубави тако да )е рал испао заиста дсбар.

позоришна публика идуће сезоне вндеће две ноиедиЈе г. Брошовп Нушића „Понојнина" и „Власт"

Јуче |е у „Правди" забележено да ће Београдско народно позориштс за идућу сезоиу спрсмити два нова комада нашег најбољег комедиогрзфа г. Брапислала Нушића. Један од тих - комада је „Покојник" о коме )е у „Праоли" гтисано још пре НушиКе* ое болести. Још тада г. Нушић је „Покојника" завршио, алн му се. п > сле болести, учннило да се у комчау оувише испољила теза, па га из осчове прератио. Али, упоредо са „Покојником", г. Нушић ј-е узео да ради и комедију „Власт". 0 „Влас. ти" се ао сада није ништа чуло. г. Нушић о својој најновиЈОј комеаим није ником дзвао обавештења. Упитан данас на кога је уперио своје ко

медиографске етреле, р. Нушић 1е одговорио: — На мо|е, на ваше, на заједничке познанике, позчанике авију нзс: нз оне који се погпумо измене кпд доћУ иа власт. Зоали ое пандури. челницм или министри, сви онц има ј-у нешто заједничко у својој психологији: постану друпи људи лок претстављају власт. а кад је изгубе опет су онакви какви су били пре но што су власт добили... Наравно то је срелишна личност у комаду, а.ти она сама собом још не казу,е доволхно шта ће св< донети на сцену мо:а ноеа комедија. О томе ћемо разгосарати кад посао дефинитивно заершим, — рекао је г. Нушић.

Државни тужилац придружио се прогону чланова управе Централне банке ИзЈова бснчиног пуноноћнико одвокото г. Бошковнћа

Ур?дннштву и Правде", У броју 11723 од V јуна 1937 гоДнне на страни в, под горњим насловом, нзишао |е у Вашем листу чланак у коме се од стране отпуштеног и за више крг.оичних дела ту женог директора Централне банкс Драгослава Војнновића мој властидаваи желн да претставн у једном ружном облику. Са овог разлога. г.озивајући се на одредбе Закона о штампи, молим Уредннштво да д« места нижем излагању. Из написа изишлог у јучерашњем броју под горњим наслшом внди Се да |е г. сарадник инф рмације пи оптужењу против Централне банке једипо и искључиво црпео од отпуштоног директора Драгослава Во јинџвића. Да се г. сарадник мал-» боље заинтересовао и за обавештењч обрагио ма коме лицу упознатом с* односом бившег директора Војиновића и мога оластодавца увидеи бн да је цела кривична пријава базирана на неистинитим наволима. што је својствено подносиоцу нсте. По налогу свога властодавца испр-оку ову дајем не ради читалаиа ксЈн познају г. Војиновића, вел ради оних других, и изјазљујем: Кривичну пријаву Државном ту. ЖношГву зб.г тобожњег оштећења државе у прекомерној наплати рат-

не оштете поднео је г. Војннооић, којој се пријави придружио и Државни право&ранилац, а на претстав ку Во|и-нсвићеву. Наравно, по званичној дужности оба лржавна органа предузели су поступак, н у том поступању држиОни тужилац за град Београд пре пет дана доне^ је одлуку којом полнету кривичну пријаву г. Војиновића за1едно са придружењем државног правоорлниоштва без икаквог ислећења > смислу § 44 К. с. п. одбаипе. Овлј законски пропис каже: — Државни тужилац ће одбацнтн кривичну пријаву ако по његовом уверењу де.ткоје Је предмет кривичног поступања није чрнвнчно дело, или кад н с ма доказа. Из ово1а јаоно излази дз је цело оптужење произвол зле намере отпуштеног днректора, који је ишао само на то да мога влзсгодазца пред Јавншћу омаловажи и нјложи презрењу. Да 1е у истини ово би.га иамера локазује се тиме што !е Во^иновићу оллука државног тужио ца позната још од пре три четнри дана. а он је ипак примио на седе улсту ла г. сараднику листа претста ви скрол некстините чнњеннце. Пуномоћник Централн; банке А. Д. Алеисанда»» Бошковиђ, алвокат.

Уметничка афера у Сарајеву Сликар г. Јосиф Леви тушн једног свог холегу због илеоете Сарајево, 9 јун У Сарајеву је јуче пзненадио нзбпла једна уметничка афера која је цзазвала вслнку сензаиију и коментаре. Сликар г. Јосиф Леви, Сарајли!а, који је јуче допутовао у Сарајево био је необично изненаћен када >е

Среск и суд

Код је унетник нервоз&н, онокне се и којо крупнијп реч... Баритон г. Холотнов извинио св разводнину нога је увредио

Било ј« то *аја месепа у партеру Народног позоришта. На улазним вратима стајао је сгу дент права г. Никола Божовић који дужност развоаннка обавља за десет динара од вечерн. А г. Павле Холотков баритоннста, мало закас•нио за претстаау и пожурио да кроз партер доспе на бнну... — Не можете гослодиие! — опо. ме^уо га Је Божовић. Г. Холотков ипа« хтео да проће. Онда се г. Божовић испречио пред вратима. — Закаснићу за претсгаву! — нер оирао се баритонист. — Ја вршим саоју јужјност ! — од говорио је рааводннк. Онда |е г. Холотков нервозно пр«с •нуо и рекао у лице г. Божовићу да |е илиот и булала. Збуњени разводник покушао 1« мирним путем да се објаони са успла хнреним уметником, дз му каже кзко к сам упраоник забранио прол-3 на би»у кроз партер. Али г. Холјтков ннје био у стању ла га саслушз. — Марш и куш! — добаиио му још и отишао на друга врата. Претрес по тужби г. Божоои^а требало Је да се одржи код судије г. Недељковнћа. — Можете ли ви да се нзмнриг-? — предложио |е судија. Г. Холотков Је одмах пристао. али је тужилаи у првн мах одбио свако помнрење. — Ја сам осетљив човек и хоћу да

<е г. Холоткову оуди. Са соо|е стра«е г. Холотков |е насто;ао да се ова ствар мирним пу. тем регулише. И пристао да се г. Божооићу јавно извини. — Вероватно да сам рекао тако шта. био сам узбућен. — правдао .е г. Холотков. — Знате, као и сви умстниии. нервозан сам мало више... и омакло се. После дужег нећкања. г. Божооић је илак пристао да се измире, с тим да ку се г. Холотков извти и прими на себе судске трошкоае. Г. Холотков је био задовољан.

Бивши поспаник у Рајхстагу, Мадапена, ОСУЂЕН НА Д0ЖИВ0ТНУ РОБИЈУ Берлнн, 9 Јун Бивши комунистички посланик * РаЈХСтагу г. Мадалена и четворни« саучесннка нзвелени су пред „нч. родни суД" под оптужбом заверс протио безбедностн лржаве. Дво|ииа оптужених осућени су на смр». а бивши посланик Мадалена на веч ну робн|у. И оста.та лво1ипа оптуженнх осућгни су на робију. Мадалена је 1933 године избега* из Немачке и иедавно се вратио потаЈИу ла би сс нашао са својом по родицом.

чуо да се проносе гласови да су његова два рада из области иконографије који претстављају фреске манастира Подмајне, код Будве, фалсификат, односно плагијат. Причало се да су та два рада изложена на Пролећној изложби у Београлу и лепо оцењена, узета дчректно из манасгира Полмајне и да је г. Леви само те фреске освежио н избрисао ствре сигнатуре, ставиаши на њих свој потпис. Г. Леви који се баш спрема да отпутује за Париз био је запрепашћен када је сазнао за ово. Ове вести пр • носио је кроз Счра)ево један млади сарајевски сликар против кога ће г. Леви још данас поднети пријаву због клевете. Поводом о&е афере ваш дописник је разговЈрао са г, ЛеоиЈем који му је рекао: — Ја сам одиста прошле годкне

био на летовању са студентима у Будви. Ту сам се сусрео са књиж-дзннком н драматургом Сарајевског позЈришта г. Бориво)-** Јеатићем ко ји ме је упозорио на старн олтар са веома лепим фрескама у цркви млиа стнра Полмајне. Отишао сам тамо и стварно нашао ове фреске ко!е су ми се необич.чо свндел-е. Бавим :е икоиографчјзм, ам на овжо регку вррдност нчсзм ннгде нчишто. Сазнао сам да су те фреске некада стајале у Његошевој резнде^ији. Направио сам две копије: Једну већу која приказује летаљ Богородии-е са раскрнљеннм рукама, док сам дру. гнм ухватио иео лик Богородичин. На мојим радовима та*но је напч« сано да су то само копије манастнрских фресака. Епилог ове нове уметннчке афера очекује се у овдашњнм уметничкнм кругоснма са велнким ннтересова. њ-ем. Д.

р з е

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београл, 9 јун На данашњем састашсу Београд« ске берзе, у званичном курсу тепденцжа код девнза углавном је непромењена. Незнатно су чоршћи Лон дон и Е»рисел, док су попустили Мн. лано, Париз и Берлин. Тонденција код држав.них папнра, у порећењу са >учерањим састанком данас је по пустила. Сви папири су у незнатком паду. Код леоиза промет )е осредњи, а код лапира слаб. На проду*тној берзн тенденпија код пшенице и к\пс\*руза лабава. ДЕВИЗЕ (понула-тражња): Лондон 217.07 — 215.01; Париз 195.64 194 20. ЊуЈорк 4368 57 — 43-32 .26; Њујорк кебл 4390.57 — 4354.26; Курс додара за обрачунавање 4350.41 Женева 1003.52 — 996 45; Милзно 231 90 — 228 31; Пра/ 153.14 — 152 04 Амстердам 2415.26 — 2400.66: Берлнн 1759.40 - 1745.53: Брнсел 740.26 735 19, Варшавв 832 23 - 825.72. У приватном клирннгу: Лондон тражња 238; Беч 830 — 820; Бонози грчке банке 3472 — 3402; Берлин 1255 - 1235. Државни папнри (понуда.тражњз>: Ратна штетз промпт 409 — 408.50, раћено по 409.10 — 409. 7*/» и«вестицион»» за1ам 89—88.25, 6*/в држаене обвезнице од 5000: 17 —76 5о раће«о 76.75. 6®/§ државне обвезнние од 2500; 74 75 _ 74.60 7*/» Блеров зајам тражња Рб. &/' Блеров аајам 96.60 — 95.26 раћено 95. ' 7*/» заложнние Дожавне хнпотекар не банке тражња 100. 6*/» далматннскн играр од 5000: 74. /5 - 74.50 раћено 74.50. 7"/« стабилизацнони аајам понуда 87.50. АкииЈс: Народне банке 72оО. 7150 раћено 7150. Привилеговане агрерне банке (кру пне) 197 — 196 раћено 196; (ситне/ 19'.50 - 194 раћено 194. Лозови: Лутрнски лоз тражња 111 Дуввнскн лоз 15,50 — 14.50. Лоз Цзвеног крста 28—26. Продуктна берза: пшенииа раће<о промрт Земун. Сава 167; Беге! 170; Србија 156. закључено 10 ва-

гона. Кукуруз: Закључено промт Србмја 93.50 — 96, Вршаи Банат 90, 80 Сава, Ин1>нја 94. Зак-гучено 90 вагона. ЦИРИШК.4 БЕРЗА Цирих, 9 јун Београд 10; Париз 19.4925; Лондон 21.6о5; Њу|орк 437.875; Берлна 175.25; Амстердам 24080, Брисед 73.775; Беч 81.10; Атина 395; Букурешт 3.25; Штокхолм 111,45; Будимпешта 86.25; Варшева 8190; Прсг 15.26; Милано 23.0375. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб. 9 ]у* ДЕВИЗЕ: Аистердвм 2400 6&-2415 Ј6; Всрлии 1745 М - 1769.40; Брнсед 7Л5 19—740.26; Локдои 213.01 - 217.07; Мидаио 228.81 231 90; Њујор« че« 4132 2« — 43М 57; Париз 194 20 — 19» &4; Праг Ш 04 — 16314; Цирнч 996.45 — 1003.62 ПРИВАТНИ КЛИРИНГ. Беч 1185-8 255 (в.235); Лондои 237.70 - 23^.80 (236); Мм«но 813 80 — 216.20 (115); грчкм боиови 34; Верлин 12 315 - 12.51» (12 415). ДРЖАВНИ ПАПИРИ; Рати« пл«тв иса 407 - 406.50, 1*/џ инвестианонн чајам 88—88.50; 4*/* аграрис обаезииие 50,75 роба; 6'.» беглунке обаезннцв 72—72.23; 8*'» Блер 95 иовац; 7*/» Блер 86—87. 6',» далматински аграри 70 50—72; АКЦНЈЕ: Народне банкв 7150; Г1АПИРИ ИНДУСТРИСКИХ ПрЕДУЗЕЋА: ОсЈечка шекерача 165—180; Трбо«.ге 260 254, (250); Изнс 25 роба; Даиица 50 роба; ОсЈечкв аеваоиива 180—190; Оиеанија 350 иовац; Јадранска паавидба 3*5—425; Дубровзч ка пл^вилба 370—400.

НЕН0ЛИК0 СТОТИНА грађевинарско-зндарских рздника СТУПИЛО У ШТРАЈК Јагодина, 9 |ун Најпре у фабрнци Кдефиша. а аатнм и ма остааич радовнма. јуче је некоднко стотнна граћевннарско-андзрскш рад ннка у Јагодннн ступнло у штрајк. До штрајка јс дошло абог тога што ивме1)у радннка н послодаваца ннЈе постигнут споралум по пигам>у повеКан >а надннма ш утарНнаања радног времеиа. Срески иачелиик г. Бо дановнК предузео |е. са своје стране. мере да се сукоб наме1)у пос.\од*ваца и радннм и> гладв.