Правда, 10. 06. 1937., стр. 8

ПОСТАВЉЕЊЕ СТРУЧНЕ КОМИСИЈЕ ПРИ МИНИ СТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ, КОЈА ЋЕ ВРШИТИ ФУНКЦИЈЕ УМЕТНИЧ КОГ САВЕТА Г. Добриаоје Стошовнћ, Министар просве те, обрзЈовао је прн Миипстарству просаетс нз основу чл. 99 Урелбе о оснивању срел н.!јх и внши.ч >*метннчкнх школа у Београ ду, спеиијалн\' стручну Комисију која ће вр ЈШ1ГН сзс ф\икцнје Уметннпког савста, док исти не буду установљеи. За чланове ове Комнснје одређен« су ова Бз;о К •вачезнћ, помоћник Миннстра прос ве;с; Душдч Јзкшнћ, нзчелннк Општег оделсп>а Л'и(ниггарства просвете; Вељко Петро С1а, шеф Отсслз за уметносс н књижевносг др. и Војнковић, \правннк Народног по >.->чшга Беогрзду; Јован Зорко, днректор Мулнчке шхоле .Станквоић" у Београду М јуч Н ло Живановић, управник Уметннчк! шчоле у Бепграду, Петар Кстнћ, композитор, шкпектор Министврства просвете; арх. Бра1 ко 11< јпози. У чкадемскн слнкар. професор V ниверзитета у Београду; др. 'Мнлоје Милоје внћ, компознтор, и професор Уннверзнтета у Беогрлду; Љубо Ивзновић, акаломскн слн кар, дописни члач Акздемије, професор У мшнчке шхо.те у Београду; Срстеи Стоја новић, взјзо, иастзоник Средње занатске шко ле у Београду; Коста Манојловић, компознтор, прсфгсор Музнчке школе у Београду, Мила I Недељковнћ, академски вајар, управнкк прнзатне школе за прнмењепе уметности у Београду; Момчнло .Мнлошевнћ, управник Државне штампарије у Београду.

Проспава задрумног дана у Београду Ст?оћ је одржао седницу Одбор за прославу задружног дана у Београду под претседништвом генерал ног секретара Главног задружног са веза. Прослава Задружног дана пада ове године код нас и у целом сзе ту у недељу 4 јула. Одбор је синоћ закључио да се одржи академија на Коларчевом укиверзитету од 10 до 11 и по часова пре подне. На ту ака демију кренуће београдски задруга ри и зем.-Борадници — задругари и? околине Београда у великој повор ци са заставама на челу. Програм а> кадемије одреднће се накнадно. Од сваког Задружног савеза говориће по један претставник. Цео програм преноснће Београдска радио станица. У оквиру ове прославе приредиће Београдска набављачка задруга кермес у Кошутњаку. Сличне прославе одржаЋе се у За гребу, Љубљави, Сплиту, Новом Са. ду, Сарајеву и др. Свечаности у За гребу и Љубљани преносиће тамошн»е радио станице.

ИЗРАДА УРЕДБЕ 0 УМЕТНИЧКИМ ШКОЛАМА И 0 УМЕТНИЧКОМ САВЕТУ Миннстар просвсте добно је овлашћење у § Ј9 Фил1нснјског захона за 1937-38 год., да по одобрељу Министарског савета пропише Уредбу са законском снагом о уметпнчкнм школама свих врста, којом ће се обухватнтн органнззција, уређеље н сви односн уметннч кнх школа у целој Кра.гевинн, као н да .пропише Уредбу са ззконском снагом у Учепичком савету. Овим се уредбама не мо _гу мењзти одћедбе Закона о чиновннцима. нз основу овог овлашћења образовао је г. Добривоје Стошовић, Мннистар просвете, Комнсију која ће израдитн пројекат Уредбе о уиетнч^ км школама и пројекат Уредбе Х'метничком савегу. За чланове Комнсије одређена су ова госполз: Јакшић Душан, начетннк Општег оделеи.» >\ннистарства просвете, Петровпћ Вел>ко, шеф Отсека за умет• восг н књижевност, Крстић Петар. инспектор Миннстарства про свете, Констаилниовнћ др. Нихола, шеф Отсекг за високе школе и научне установе, Лотка Фран, рехто Музичке академије у Загребу, Шеноа др. Бапко, административни дирек тор Уметннчке академије у Загребу, Бетото Јулије, директор Државног конзерваторијума V Љубл>ани, Росанлић Тома, вајар из Београда, Жнвзиочнћ Момчило, управннк УметниЧ' ке школе у Београду, Манојловнћ Коста, професор Музнчке школе у Београду. На суђењу у Шапцу шездесетогодишњи старац брани се да је извршио убиство у нужној одбрани Шабац, 9 јун У Окружном суду настављено Је данас раније одложено суђење 60годишњем Ђурђу Степандићу за убиство Живојина Пајичића, зе.мљорадника. До убиства је, према оптужници, дошло из осаете, пошто су Живојинови синови једном приликом истук ли старог Ђурђа. Овај је ово добро упамтио и само чекао прнлику да се освети. У мају ове године убица Ђурђе срео је Живојина Пајичића на једној њиви. Ту су се прво посвађали. Дошло је и до туче у којој је Ђ\'рђе замахнуо секнром и ударио Живојина по глави тако да га је убио на месту. На суђењу убица се брани хладнокрвно, тврдећи да је Живојина убио у одбрани свога живота. Пошао је, каже, да насече Дрва. Поштапао се секиром када је срео Живојнна. Чим га је овај еидео, нзлетео је на њега с погрдним речлма. Десном руком је одбијао ударце, а левом је замахнуо секиром и ударио Живојина по глави. На даншањем суђењу саслушан 1е жандармериски наредник Миле Баста, који је описао како се и где догодио злочин. Претрес је настављен саслушавањем осталих сведока. Амерички законски предлог 0 К0НТР0ЛИ ФАБРИКА ОРУЖЈА Вашингтон, о јун Сенату је поднет законски нацрч којим се тражи завођење контроинад фабрикооање оружја и којим се министри војни и морнарипе овлашћују да могу у случају потребе народне одбране подизати фабрнке за нзрад>' оружја.

Убо, у нрној 01брпни, ДРУГЈ а затим себи у болници кашикои извадио око Суд га је ослободио

Данас је у Окружном с>'ду за окрут београдоки одржано једно од најннтересантнијих суђења. Суђено је чувару винограда Владиславу Радићу из Жаркова, који је ноћу изме ђу 20 и 21 септембра прошле године ^био свога друга Жику Мартиновића, а после себи V болници кашнком изеадио око. Држазни тужилац г. Душан Леко оптужио га је за убиство с предумишљајем. (Ко.тегијул! сачињавају г. г. Благоје Ст. Стојановић, као прет седавајући, судије г. г. Милан Павло вић, Алекса;наар Младеновић, Ђура Остојић и Драгиша Весић и деловођа г. Никола Срзентић). Нг данашње.м суђењу оптужеети ег држи веома чудно н стално понавља: — Изгубљен, изгубљен... Он признаје дело н каже: — Мс/рао сам га убити, јер сам био нападнут. Стоар претставља овако: — И ја и покојни Жика били смј чувари у једном истом виноград>.

Те ноћи Жика је отишао на освеће ње камена темељца цркве у Жар кову и тамо попио више од пола литра ракије. Кад се вратио, пребацивао ми је да слабо чувам еино' град. Ја сам, да бих избегао распру отишао и сео на једну кладу. Тамо је дошао Жика и почео ме ударатм једном мотком. Извадио сам нож иза појас и убио га. Због повреда које је добио у овој тучи Владислав је превезен у Ои шту државну болницу, где му је у казана лекарока помоћ. Тамо је Оћ )едном кашнком себи извадио ок; кајући се за осо убиство. Лекари с> мишљења да је и пре овог дела Вл; дислав био наклоњен лудилу, али дл је у псследње време сасвим поре метио памећу. Суд је оптуженога Владислава ослободио, нашавши Да стоји правеД' на нужна одбрана. Поверавао је ње гооим исказима да се догађај оди грао онако како је данас на претресу претстављен.

На Фипозофском факуптету промовисана су три ноза доктора Београдски универзитет добно је ланас три нова доктора. Сва тројиЦа су промовисана на Филозофском факултету, а њихове докторске днсертације су из области фнлологиГ. Радосав Бошковић, систент Фи лозофског факултета, добио је док торат за свој научни рад „Развитак суфикса у јужнословенској језичкзј заједници". Оцењивачку комисију су сачињавали професори г. г. др. Але ксандар Белнћ, др. Ст. Куљбакин и др. Хенрих Барић, професори Фнло зофског факултета. Г. Васо Томановић, професор ду. бровачке гнмназије, израдио је тезу „Акценат у говору села Лепетана (Бока Которска)". Оцењивачку коми сију сачињавали су исги професори. Трећи камдидат г. Мате Храсте, професор отсачке гимназије, израдио је тему „Чакавски дијалект Остр ва Хвара". Комисију су сачињавали г. г. А. Белкћ, Ст. Кул>бакт1 и др. Милетић доцент. Г. г. Бошковнћ и Томановнћ су београдски ђац-и, а г. Храсте је днпломирао у Загребу. Данас су заједнички промовнсани за докторе филозофије. Професор г. др. А. Белић пред ма.тим бројем пријатеља сеа гри нова доктора изнео је карактеристуке њихових радова, па је загим декгн Филозофског факултета г. др. Милнвоје Лозанић промовзЈсао г. г. Бошковића, Томановнћа н Храсту за докторе филозофије на Университету у Београду. ШШШ

У Вањеву осуђен на робију зато што је убио сељака, који му је нарушавао породични мир Ваљево, 9 јун Велико веће Окружног суда, ко;«му је претседавао г. Јеврем Пантелић, судило је браћи Михајлу и Три фуну Деспотовнћу, земЉорадннцима из села Вукић«евице. Они су опгуже ни да су ноћу у месецу фебруару са чекали у заседи и убили каменица-ма буаако-м Војислава Станисављезића, земљорадника нз истог села. На оуђењу Михајло признаје да је крив, али се брани да је дело изершио зато што је Војислав жнвео недозвољеним односима са његовом женом Миљаном и тако му нарушио породични мнр. Он је неколико пута и лично и преко других упозоравао Војислава да ое не меша његов брачни живот. Пошто га Во ислав није послушао он се, увређен у своме поносу, ретпио на овај последњи корак. Једне ноћи убијени Војислав при вукао се кришом до прозора Михај ловг куће и звао Миљану да изиђе. Пошто Миљана није кзлазила Воји. слав је закуцао и на прозор. Али овога пута Ммхајло је чуо то добовање по прозору, дохватио будак и ударио га по леђима. Војислав је по чео да бежи. Михајло је пошао прс ким путем, стигао га и дотукао. Дру гог оптуженог, свога брата Трифу■на, позвао ј-е да прикрију леш, али овај ни ; е на то гтрнстао. Триф>-.н се на суђењу бранн да није имао појма ~ убиству. Суд је осудио Михајла Деспотови ћа на осам годнна робије, а Трифу. на је ослободио.

САЛД и Б&ШТД Уз нарочито сннжене летње цене ремек дело ФРАНЦУСКОГ тонфилма, по чувеном роману Штефскп Цвојга: У ВРТЛОГУ

- УЕВТ1СЕ 0'ЦИ ГС1К Габи Морлеј Шарл Ванел р '*' ТУРЖДНСКИ У 3 сва места по 5 лнн. Остале претставе: 5; 7 и 10 див. У Башти сва места по 10 дин.

АВ АЛА Марта Егерт У ДИВНОЈ ОПЕРЕТИ ФРАНЦА ЛЕХАРА

РЕЖИЈА: Туржански Мађарска циганска музика, идеални пејсажи, дивне песме, романтичан садржај, саоршен хумор Додатак: МИКИ МАУС иФОКС НОВОСТИ

Пробајте наше изванредно добро ЦРНО ПИВО САНАТОР које искључиво точе у Београду кафана н ресторан ЗАНАТСКА ДОМ 757 П

Штрајк радника у фабрици А. Ж. Б. у Загребу Загреб, 9 јун Пре неколико недеља обуставили су рад радници у загребачкој фабрици свиле А. Ж. Б. у Бужаиовој улици. Радници су тражили побољ шање радних услова. Н. Ш.

Афера са путријом „Новитаса" у Загребу Загреб, 9 јун Данас је.загребачка полиција за. печатила просторије фирме „Новитас", која јо покушала да направи )еку врсту лутрије, чиме је оштећено за по 60 динара неколнко хиљада људи. Влаагик ове радње Фрајбергер, који је иначе странац, биће вероватно стављен под исграгу Директор Црвеног крста у Бепгији попожио венац на гроб Бпаженопочившег Краља Апександра и Незнаног јунака Генерални директор Црвеног крста у Белгији г. Едмон Дронсар допу товао је у Београд. у посету нашем Друштву црвеног крста. У току јучсрањег дана г. Дронсар се уписао у дворске књиге, посетио главни од. бор Друштва црвеног крста, Народну скупштину и Нудиљску школу. Дамас је г. Дронсар положио венце на гроб Незнаног јунака на Ава. ли. а затим је у друштву чланова нз шег Црвеног крста отпутовао на Опленац, где је одао пошту Блажснопочившем Краљу Александру, по. ложивши леп венац. Г. Дронсар је много допринео да се за време последњнх-ратова помо гне белики број наших рањеника vпућеких у Француску. Он је тада управљао обласним институтом за стручну обуку у Монпељеу. Само ^ овом институту било је око хиљад. рањеника. Г. Дронсар остаје неколнко дана у Београду као гост нашег Црвено! крста

Г. г. Татареску и Антонеску код г. МошЛнцког

Букурешт, 9 јун Претседник Пољске Републике го сподин Мошћицки примиће данас у аудијенцију румунског миннстрл претседника г. Татареска и министра спољних послова г. Антонеска. пренос итали Т анских офици ра погинулих у шпанији Напуљ, 9 јун Д. Н. Б. јавља да је кренула за Палму крстарица „Болцано" у прагњи четири разарача. Ови ће бродови извршити пренос у Италију посмртних остатака 6 италијанских официра погинулих при ликом напада црвених авиона на италијански помоћни брод „Барлета". ЈУТРОС ЈЕ БОМ5АРДОВАНА ВАЛЕНЦИЈА Сен Жан де Лис, 9 јун Д. Н. Б. јавља да радиостаница Ва лениија тврди да су националистич. ки авиони јутрос у зору бомбардовали луку у Валенцији. ЕВАКУАЦИЈА ШПАНСКИХ ИЗПЕГ ЛИЦА ИЗ ГИБРАЛТАРА Лондон, 9 јун Д. Н. Б. јааља Јутрошњи „Дејли Телеграф" јавља из Гибралтара да је тамо отпочела евакуанија једног дела^ бегуна. ца из Шпакије. Британски болнички брод „Мен" одзезао је у Валенцију прву пагртнју од 200 бегунаца. НАЦИОНАЛИСТИЧКА ВРХОВНА КОМАНДА ПРЕСЕЛИЋЕ СЕ ИЗ СА ЛАМАНКЕ У БУРГОС Сен Жан де Лис, 9 јун Д. Н. Б. јавља: Круже гласови да ће штаб Врхов не команде бити пресељен из Саламанке у Бургос.

Ово се доводи у везу са намером да се досадашњи „Средишњи струч ни одбор" који управља национали. стичким делом Шпаније претвори у коначну владу. ДАНАС ЈЕ ОБУСТАВЉЕН ШТРАЈК У МРКСИКУ Мексико, 9 јун Д. Н. Б. јавља да је савез синдиката петролејских радника синоћ ко начно одлучио да данас у 12 часова обустави шграјк. ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ ЈАПАНСКОГ ПАРЛАМЕНТА Токио, 9 јун Д. Н. Б. јавља: Јапанска влада решила је да сазо. ве парламенат у ванредно заседање за 23 јул. То ванредно заседање, према ранијем плану рада, требало је да отпочне тек крајем августа. Г. КЛИНДЕРА КОД Г. ДР. КОРОШЦА Ј Данас је г. Клиндера учинио п<>сету министру унутрашњих дела г. др. Антону Корошцу, претседнику Глгеног задружног савеза Краљевине Југославије. ЗБОР САМОСТАЛНИХ ДЕМОКРАТА У СИСКУ Загреб, 9 јун У „Хреатском дохгу" у Сис«у одржаће се у недељу пре подне збор присталица бивше Самосталне демо кратске странке На збору ће говорити г. г. Др. Хинко Кризман и др. Раде Прибићевић.

Изгорела фабрика кудеље код Тењског Антуновца

Осјек, 9 јун На пустари Селеш, код Тењског Антуновца, 15 километара од Осека, појавио се јутрос рано пожар у великој фабрици за прераду кудеље. Сопственик фабрике је г-ђа Ирена Пфајфер из Осека. Пожар се јавио у машинском одељењу за прераду кудеље и брзо се преко сувог материјала пренео на целу зграду, тако да је цела фабрнка за неколико минута била У пламену. Како на овој пустари нема телефона, радници су отрчали до железничке станице у Антуновц, где су затражили помоћ од осјечиких ватрогасаца. Кад су ови дошли било све већ ка сно. Ватрогсци су покушали само да^

срасу зпраду у којој се налази велнки парни котао с неким машннама, али им је то успело само делкмично, јер је стално дувао јак ветар. Заједно с фабриком и њеним машинским просторијама изгорело је и око 150 метарскнх центи суве пре рађене кудеље, коју је требало данас утоварити за транспорт. Ова фабрика основана је још пре 20 година, а осигурана је свега на 800.000, док је штета, која још није процењена, милионска. Утврђено је да је пожар настао трењем у једној машини за прераду кудеље, одакле се запаљена кудеља трансмисијом пренела на остали део тога одељења, а одатле и на целу фабрику. А. К.

Отворене су земљишне књиге у Аранђеловцу Код Среског суда у Аранђеловцу отворене су земљишне књиге за цео Срез орашачки 1 марта 1937 г. Роч за рекламације (пријаве у поступку за исправљање) одређен је до 28 фебруара 1938 г. Постоји знатан број Београђана ,који су у поменутом сре зу купили непокретна имања, а н»ихове блнже адресе нису познате. То е био разлог да им позиви приликом оснивања земљишних књига нису могли бити достављени. Препоручује ге таквим сопственицима непокретних имања да се увере лично у земљиш но-књижном уреду Среског суда у Аранђеловцу о томе, да ли су уписи у погледу њихових имања у земљишним књигама извршени исправно и да по потреби поднесу своје рекла мације у одређеном року. У противном изгубиће право на остваривање захтева које су морали пријавити, према трећим лицима која стекну књижна права у доброј вери на основу уписа у новооснованој зем љишној књизи. Сва потребна обавештења заинтересовани ће добити у земљишнокњижном уреду Среског суда у Аран ђеловцу. Поступак за исправљање врши се без наплате икаквнх таксз.

шкдкпо ЦГ I

т ј\

ЋС.

вити 1ТП=

Европа: Депресија над Северном Француском н Атлантским Океаном изазква облачно време у Западној Европи и Средоземном Мору са кишама у Француској. Висок притисак са макснму. мом над Русијом одржава претежно ведро време над источном половином Европског Континента. Југославија: Делимично облачно време. За последња 24 часа киша на северној половини и у јужним крајевима. Минимална температура Демир Капнја 11, макоимална Бања Лука 37 степеии. Прогноза за 10 јун: Делимично облачно врем< са локалним олујама и кишама у пљусковима. Сунце излази у 3.52, а залази у 19.22 часа.

ИЗГЛАСАНА ЈЕ ПРВА ЛИСТА НА УЧИТЕЉСКОМ ЗБОРУ Гласање и пребројавање гласова за избор делегата за главну годиш њу скупштину Југословенског учитељског удружења и за секци|ску скупштину трајало је до 1.30 часова по подне. Већину је добила прва листа. Ученице Руске женске гимназије приредипе су изложбу ђачких радова У Рускои дому, у просторијама Женске руске гимназије, отворена је пре подне изложба графике, ручннх радова и биљних збирки ученица ове школе. Изложба је смештена у два већа одељења, лепо је сређена и на њој има радова озбнљно рађених. Нарочито међу женским ручним радовима има врло успелнх примерака. Наставнице и настивници су излож бу приредили заједно с учитељицама, а поклонили су јој доста пажње и једни и други. Изложба је отворена три дана. Услови за пријем једног питомца рударске шкопе Рударска школа у Голдену — Ко лорадо (Америка). једна од најстарнјих и најпознатијих рударских школа, саопштнла је југословенском Министарству просвете жељу да да ове школске године благодејање јед ном кандидату из Југославије, које се може продужавати четири године. Ближе појединости о условима прнјема школа ће датн кандидату непосредно, пошто Министарство просвете саопшти школи. са препоруком, његово име. Кандидати треба да имају бар гим назијску матуру Сем тога „кандидати треба да буду јаки и умно и физички и треба да имају каракте. ра, храбрости, одлучности, снаге и способности да јасно мисле." Уз то склоност и смисао за инжењерство. Благодејање се састоји у том што се кандидат ослобађа неких школских такса, — што износи око 250 долара годишње Пријаве, с документима о школовању у препису. треба поднети Мнистарству просвете, — Општем оде лењу до 20 јула ове гџднне.