Правда, 04. 09. 1937., стр. 4

ВЕТИ БУП = од = НДКС ФЛА1ШЕРД (= I ✓

Обмана као средство у борби за престиж, очевллло, и данас, у веку радиа и бежичне тздеграфије, може да „послужн". Алн Је њена ефикасност далеко мања, чак ц за први тренутак, него што је бнла у времена када је техничко сиромаштво могло да користи вештим обмањивачима. Док, узмите само један прнмер, на две стране света људи у крв1* бране своја и напа* даЈу туђа праеа, ми, хиљадама километара далеко, не равнодушни посматрачи него забри« нути и за своју будућност, по некад без даха читамо вести са т»х ратншта на кожма се некад могло ратовати месецима а да глас о тоие не допре до нас. Читамо и оно што нам до лази из Једног извора и оно што нам долазн из другог „извора." Пред противуречношћу тих вести ми се не збуњуЈемо, јер унапред, вођени принципима морала и правде, нмамо свој став: јед«о) страни верујемо, другој не веру^емо. Верујемо ономе на чијО| су страни наше симпатије. Насилниху не верујемо самим тим што је његово насиље унапред у нама створило негативан утисак, који се не може поништитн ни наЈвештијим обманама. Популарно речено, насилнику не бн смо веровали 1г ни да истииу го вори". (У ствари, он нстину нн кад не сме да каже, јер и најбруталнијн крије сеоје бруталностиЈ. Наше уверење, наш став, засновани на снмпатији према нападнутом н антилатијн према нападачу — то су главни ретулатор« за наше смалажење у суманутој противуречности свих вешто смншљених или очајничких вести у овом веку техннчке усавршеносги када је ваздух пресићен измншљотинама, интригама, обманама. Значи, чоеек је јачн од техничке усавршености, јер он верује у нешто, кли не верује — остајући на висини сво га достојанстла. Човек слуша, прати: крвопролнћа у Шпамнји, креопролића у Кини, крвопролића... на свима страадама. И зна: једни се боре из праведннх побуда другн из нечас них побуда. Тренутно могу ■ ови друти битн јачи. Али је у старој, освештаној логици истина да зло трајно никад ве може триумфовати...

Наш свет је склон да помаже невољне, ублажује патње. Он има осећања за сиромашне, за оне ггрема "којима се судбина показала не милосрдна. И у великим нашим прадовима не осећа се у толико) мери она хладна и суроеа равнодушност, својствеиа веКим местима на страни, која оставља сиромашне н невол>не без икакве заштите која беаобзирно журн само за својим послом, само аа својим и«тересом. Али у том указивању помоћи невољнима недостаје код нас, рекло би се, систем, смисао за правилно процењивање стварне потребе, праве беде, Позната |е крилатица да нико без тешке муке и невоље неће тражити помоћи. Та крљ латица углавном је тачна али, као и свако правило, она нма изузетке. Због тих изузетака потрсбна је нема сумње, сгрикт нија н озбиљнија контрола. Помоћ каткад траже они који су од тога, својом вештином и преареденошћу, направили врло уносан занат. .Има случајева, додуше врло ретких, кад снромашни даје помоћ једнои таквом „вештаку" који материјално стоји И1ного боље од њега али сво1е благостање ве-> што крије под маском добро глумљене невоље. Ту је штета двострука. На једној страни помаже се друш твени паразит, нерадник, вагралица склон да живц искључиво од искоришћавања околине, На другој пак страни (што је у даном случају још важније, још негатнвније по својим по:ледицама) давањем помоћн ва ралицама те врсте онемогућаеа се у кногоме помагање ондас који заиста оскудевају и заслужују да им се изиће у сусрет — јер извори дарежљивостн ннсу неисцрпни. Хроничар X. У Софији ће се судити бившем министру г. Молову СофиЈа, з септембзр У софијском Обласном суду саслушан је данас бивши мнни стар г. Димитар В. Молов, који је оптужен по члану 5. Закона о растурању бивших политичких партија као аутор једног илегал ног летка против данашњег режима. Суђење г. Молову олржаће се 8 септембра. За овај процес вла да велико интересовање у овда шњим политичким круговимз, јер су се за браниоц« г. Молоез пријавили миоги софијски адво кати, пристуице бивших политичких партија.

Н

баш пријатан гогт посетно је 1880 године енглеску кра .ллЈцу Викторију: кајзер Виљем Други. Солдатска од главе до пете није могао изазвати никзк ве симпатиЈе у Енглеској. Тек штП се у.Ловеру искрцао са сзо је раскошне н скупоцене јахте, он ;е гордо изјавио да бн волео да види маневар енглеске ратне флоте! Пошто :е у то доба никакви меневри енглеске флоте ниеу припремали, Викторија )е, да би угодилз своме високом госту, на редила да се маневри изненадно сазову и одрже. До тога времена Немачка, тек уједињена од Бизмарка од Пру ске и осталих земаља Немачке, није имала никакву ратну флоту од вредност и тако се кајзер за пањио кад је видео шта Енглр зи имају на том пољу. Он је рекао: — Старамајка Европе :е опа сио игра рата! Она себи гради, као некв баба, опасне играчк*. Ратне бродове. Ми ћемо такође морати сада да градимо такае играчке да би се играла и на ша деца. — Волела бих да ви имате ја чу ратну флоту од моје, приме тила је краљица Викторија Ви љему Другом. Онда бисмо бар ми Еиглези били сигурни да има мо добре рођаке и заштитнике,

Кајзер Внљем прети ратом којим ће освојити цео свет И прети Енглезииа да ће их уништити V будућем рату Викторија )е нежно одбила о- пуштањем коалхице ВикТОрнЈе и од себе све нетактичне нападе

ву просидбену комбинацију Виљемову и гмејала му се у брк. Кад је немачки цар с највећим почастима напустио енглеску мо трополу, испраћен војском и гра ћанством, које баш није било одушевљено што Викторија при ма Такве госте на своме двору... ЦАР ШЛИЈУН Кад )е отишао, сазнали су наЈвештији из шпијунске централе Фореф Офи;а и адмиралитета Величе Британије да 1е каЈзер шнијуни рао у корист Немачке. Њему ни је стало толико да посматра ен глески маневре ратне флоте, ко лико да види поморску снагу Ен глеске и то јави своме адмирали тету! Шпијун.пар )е по:ле настрадао. Кад Је ВикториЈа у енглеско

који би нас у моментима опасно | бурском рату )едно време била у

сти заштитили! Ми се ие играмо : нашим ратним бродовима. Ми хоћемо да постанемо днктаго. ри, али диктатори стварног ми ра у свету! КАЈЗЕР ХОЋЕ ДА ПОЛУДИ ОД РАДОСТИ Викторија је била добар пси холог н познавала одлично људе, не само оне, ко|и су је окру живвли, него )ош боље оне, ко ји су били далеко од ње. И га ко је она знала добро где ће пронаћи кајзеровУ Ахилову пе. ту. Знајући да је сујетан и поли тички ипак потребан Енглеској, она га )е већ другог дана мане вара ратне флоте именовала за британског адмирала! Кајзер )е скакао од радогти и среће, кад му Је ађутант донео Још изЈутра у постељу, кад |е лемачки свемоћни иар |ео сво Ја два уобичајена патлицана, у каз о именоаању за адмирала. Мало није померио памећу услед силног усхићења. У част кајзера приређена је у * вези с именовањем за адмирала свечана парада британ:ке флитс. ВикториЈа се старала за све време боравка ка)зера Виљема Другог у Лондону да се што бо л>е осећа. боље него у свом двор цу Сан-Суси, који је по угледу на Версај саградио још његов славни предак Фридрих Вглики. И кајзер )е изразио својс задовољство, изјављујући глупо да би, да није ожењен, запросио руку енглеске краљице. Енглеска и Немачка. венчана преко пре стола, биле би дивне дивовске савезнице и победиле би цео свет!

претили иступањем из воЈ^ке у великом броју! Али мора се признати да ;е Виљем давао великодушно и збилно награде Победницима на

шшш

велико) кризи, шпијуни Интели џенс Сервиса успели су да у Берлииу у адмиралитету украду важне документе о помоћи, ко;у су Немци хтели да шаљу Бури ма у Африху, « који су написа ни руком ка)зеровом. Та крађа докумената извршсна је с невероватном рафинира ношћу, омела је потпуно акцију Немаца у ЈужноЈ Африци. Бу ри су изгубили уз толико напоре и симпатиЈе целог света. Виљему Другом се осладио бо раваку Енглеској, а највише га је освојило широко гостопримство краљиие ВикториЈе. Он ;е одлучио да сваке године посгћуЈе неколико пута Енглеску и „приређује" маневре британске флоте! Угурсуз Је био таЈ иемзч ки каЈзер и чииио :ве напоре «а неуспешан рат у Светском рату. Он је мислио да су аа рат потре бие само подморниие и да хума ност не може играти никакву у логу у животу и ратовима нар• да. Он Је мислио да се грубим нападима може освојити ц»о свет. Белгија му је показала да Је сасвим пропала та његова ге ориЈа. Присуствовао Је и регатним такмичењима у дивно) енглеској лици Куис. Али сада већ не као гост већ као домаћин. Кајзер је у своЈоЈ дрскости одлазио тако далеко да позива Викторију као „госта" на :вој ратни брод, с ко Јега |е лично командовао са ен глеским ратним бродовима! Нечувен гест, за који је био спосо бан само један Виљсм Други! Енглески марински официрн били су огорчени оволиким по-

Немачкн каЈзер Виљем Други за време боравка у ЕнглескоЈ, као гост краљице ВикториЈе и принц^-супруа Алберта регатним такмнчењима. Ту је био галантан, иако )е нначе ва жио као велики тврдица и са својом женом царицом Аугустом свађао се око куповине једне мј ле свилене иепне марамнце. Према свом стрицу војводи Ал берту, супругу краљице Викто. ( рије, био )е кајаер претерано не тактичан и толико фамилијаран да :е Викторија згражавала над толиком неваспитаношћу. Али кајзср се при томе правио кдо да уопште то краљичино негодо вање ие примећује. Принц Алберт )е био стариЈи од кајзера аа неких 20 година. То није спречавало Виљема да сво ме уваженом стрицу и мужу кра љице и царице Велике Британи)е каже: — Стари пауне, стари лоло1... Прннц Алберт )е веома снисхо дљив и с много љубави одбијао

и увреде каЈЗерове и реванши рао се тнме да би га загрлио н пољубио и назвао својим влатним синовцем... КРАЉЕВИ ДУГО ЖИВЕ Карактеристично за другу ПО ловииу деветнаестог века да су сви краљеви и краљице У то до ба припремања за Светски рат послератни данашњи „мирољу бнви" хаос махом доживљава ли дубоку старост. ПреСтолонаследници су имали богме довољ но времена да се попну на пре сто и пружила им се обилна при лика да се добро испеку у пресго лонаследничком позиву и добру државничку н владалачку праксу за позније, свакако крат котрајмо владање. Сами Погођени престолонаслед ници су то називалн највећим бакоуалуком и сматрали да су на|и«срећи«Ји људи на свету. Ме ђу ове патентиране баксузе спа дво Је и прииц од Вел:а, позни ји краљ Едвард Седми. Кајзер Виљем Другн се свирело и с глу пом ирониЈом шалио на његов рачуи и понудио 1*у неку краље вину у Немачкој. У Аустро-Угарско) владао )е Фрања Јосиф, који изгледало је, Никад ниЈе ни мислио да се ски не с престола! Његов :ин кронпринц Рудолф товарио је и про водио дане у забрани да се и најмвње бави државиом политн ком. Наређено иу је да се бави искључиво војним питањима, а зато романтичам и )ако сентимен талан кронпринц Рудолф ни)е и мао мимало вољв. Његова мажа царииа Јелисавета била је исго га кова и одобраваЛа овакав по ступвк свога сина, који )е био у сталној и огорченој опозицијн према Фрањи Јосифу. У Немачкој деиенијама Је вла 1во цар Виљем Пр»и, који је своме сину Виљему Другом оста вио непречишћене конфлнкте из међу Немачке и Енглеске и ско ро више ништа! В. Спасић ^ Извоз дрва преко Которске и Рисанске пуке за Енгпеску Котор, 3 септембар Из которске и рисанске луке ових дана Је извезена вилика количина дрвета. Преко Рисна извоаи се аа Енглеску 120 хиља да прагова за железничку пругу. Затим се извоае б«итввни од јавора н јасеиа, А. Б.

аме непгто против напшх неса весннх пекара. Да се тежн. на попне ао законске иере н да се спровођење прописа хигнјене сматра као дужност према потрошачнма. Али ми сеДнмо скрштених руку. Кукамо, Једемо оваЈ „бо гаљасти" хлеб и пуиимо џепове онима коЈи то наЈмање заслужуЈу, Б. М. СЛЕПАЦ КОЈИ ИГРА КАРТЕ У космаЈском краЈу у последње време по селима путуЈу читаве банде просЈака, врачара, слелаца. Онн просе, нуде у замену брашно разие старе стварн промењене и ншаранс, бацаЈу карте нлн гасе углев. ље.. Све то већ Је само по себи превара. Али дешава се често н ла, док Један у кући проси, други однесе из дворишта што дохвати. Наравно да су слепци обично лажни. Тако се десило да су саљаци Једног „слепиа" затсклн преко ноћн у кавани како се коцка и од-. лично виДи. У том сслу можда ове скит. кице после тога нсће више имати успеха. Али онн су отиш ли даље. Требало бн власти да предузму строге иере нротив њнх, Б. ,

Уха.., а }а сам се гтрепала да су рачуни! Сада ее в«С ше не моС раш бо|Јагн рачуна постала си богата.

ХЛЕБ 0Д 650 ГРАМА СА Д0ДАТК0М Паланке обилуЈу невољама, На несрећу, често нсвољама које сами паланчанн ствараЈу. Ми, на прииер, иуку мучимо с пекарнма. Наше мссто, (Дунавска бановина) коЈе ни. Је велнко, има неколико пекара. Они лепо зарађуЈу. Два пут више него варошкн. И док онн трљаЈу руке задовољно, потрошачн кукаЈу. Код нас тежина Једног хлеба износи 650 грама, а прода. Је се као тежак кнлограи. Али, ниЈе то сва несрећа. Хлеб Је у нашоЈ паланци и нечист. Свашта се у њсму може наћи: отпаци од џакова, нвери, крпе буба швабе, муве. Пекари се, кзгледа, овим и поносе. Тако су иногииа каза лн: „Што се буните, ово Је хлеб с додатком!" Нико да се сетн да преду-