Правда, 23. 10. 1937., стр. 4

25 година од ослобођења Јужне Србије Полетан развој трговине, индустрије, новчарства и других грана градске радиности у Јужној Србији, од ослобођења Стзње пре ослобођења: анархија. отсуство сваке личне и имовне безбедности, вршљање туђинског капитала

Скоп.ђс , 22 октобар Пос\едн>и дан у овом месецу бн ће —- дан ве.\иког славл>а Јужне Срб»;е. Ова наша покрај«на, која је нмала злу о-дбнил- да остане нај дуже у ропству и да буде поприште разнну. оукобл>е«нх туђнискнх ннтереса и аспираимја. да бн редовно била жртва те борбе, почеКе тог дана — 31 октобра — своју велнку светковииу: прославу 25годишњнце ос-\ооођен>а. Прослава којом треба да се обе лежи четврт века слободног живота једне покрајине која је више од пет векова бнла окована ропскнм ланукма, ннје и не може бнти само обнчна парада. Та прослава нма дубље, садржајније значен>е, које добида свој гтун изражај тек у исцрпном би.\ансу свега што је у прве две и по деиеннје пости гнуто, како на пољу духовних стрем љен>а, тако и на пољу народног " . тгостања и мат«ријалне културе. И *гајуКи то у вијду, приређивачи ово прославе учшшли су све да н>оме што видније обележе и п^икажу све духовне и материјалне тековине које је Јужна Србнја постигла у ттрвој четврти века слободног живота и развнјања. * Да би све оно што ће, путем изложби н преа»иЈ>ених маннфестадија, бити приказаио. било сачувано као докуменат за сва времена, Одбор за прославу издао је и „Споменицу 25_годишн>ице ослобођен>а Јужне Србије", врло обимчу — око 65 штампаннх табака — и документарну студију о свим гранама радиностн Јужне Србије, у којој су постигнути резултати од ослобођен>а пргеказанн статистичкн, до ситница исцрпно. Обухватајући све области жизота Јужне Србије, ова едицнја. истовр>емено, претстав ља до сада најбољу кн>ит7 о Јужноо Србији. Између оста.\ог. у „Спомешици" је обрађен детаљно и развој градске радиности: тргозине, занатствз, индустрије н новчарства у Јужној Србнјн од ослобођења. Да би тај преглвд био исто потпунији изнето је и стан>е пре ослобођења, још од 18 века (др. А. Урошевић: „Тр говип4а до 18 века"), а нарочито стан>е ј 19 аеку (Милош Ракнћ: „Трговина у 19 веку). Детаљан пре глед градске радиности у Јужној Србнји од 1875, дакле од врде^мена изграђивања прве железнице, до 1937 године, дао је г. Милан Чемрикић. начелник Трговинског одеље н>а Банске управе у Скопљу, један од најпознатијих привредних и јавних радника у Јужно) Србији, још из времена ропства. У својој студи ји г. Чемерикић дели развој прадске радиности у Јужној Србији на два периода, од којих први обухва та време од 1875 до 1912, а други од 1912 до 1937 године. Та поде ла је врло умеона, јер градска радиност у Јужној Србији пре ос \обођен >а имала је и други обим и друге смеров«, од оне по ослобођенлу, односно од времена када је Јужна Србија ушла у нераалучну заједницу са Кралевином Србијо.м. Јер док је та радиност пр« ослобођен>а била, углавном, под утицајем страних тржишта, махом кочена од рахних полигичких и лрупп (утицаја, т*о ослобођеиху градови Јужие Србије улаа« у сасгав једие органи аоване државне »аједнице, у »ојај сб сви привредли односи регуАкшу асвременим аакоаклсим лропнсима, чиме се дефннвптоно стаое иа цут опој анархији когјл је у прввреди свих вемаља под Тгурцима, па ж ј пржврвди Јужие Србиј«, шлшда ла д )0Тле, Према подацкма које г. Чемерикић износи у сводоо студији у „Спо меници", развојј градсхе радиности у Јужној Србнји од ослобођен>а из гледа овако: Осло6ођ «н>е је у развоју трговине, »анатства, индустриј« и новчар ства у Јужној Србији отворнло нотиу епоху. Иамо с« у свему није V« гла еманциповатн наслеђених навик« и метода, прадска радиност ове наше покрајнне тек тада добија сжој пунн полет. Слобода омопућава нове организације, ноев иницнја тиве, отвара широка поља за поди»ан>е индусЈрије, омогућава ствара н* устаиова ва кродит, једном реч ЈУ. даје јужносрбијанскод градск>ј радиносш аун замах. ПРЕГРУПИСАВАЊЕ ТРЖИШТА Први и надважнији млмент у раз вој.у фадоке радиности у ЈужноЈ Србији од ослобођензл био је пре груписаваљв тржипгга. Дотле, у. главном, везана в« солунсмо тржнште. Ј јткж Србија уласлом у са сгтав Србије, & дсџииј« у с*став Ју гослвеије, дошла у снтуац»оу да ое емаиципује од сггралаа тржиштв. да сс приврелио оаалостално развнЈЈа и да поотлЈН* врло алжли привредни фактор у иашој општој иацно налној привреди. Прао пгго с« при том запажа јесте ствараи>е нове економске јвди>мц« ©а Ооошћем као сродиштем. које се, постављан>ем нових граииадв прели Грчаооо и А\бавчј«. ■ уклан>аи>еа« трвиице код

Филијала Народне банке у Скопл>у Ристовца, почин>е нагло развијати на рачун Солуна, коме је дотле готово сва Јуж-на Србаја гравитир*ла. Скопље постаое природнн екокомски цвнтар Јужие Србије, преузимајући Солуну окономско вођство, и сва јужносрбнјанска тржишта почнн>> да гравиггирају ка н>ему. У Скопл>е се, прс свега, концентрише сва трговачка делатност Југа, преко н>вга се врши и размвна добара са Грчком, што доводи до развоја трговачких пос-\ова већсг стила, затим слвдује све већи прн лив становништва у Скопље, што његов знача 1 ), као тржишта још више увсћава. Ова преоријентациоа тржишта, која је ослобођењем извршена у Ју жној Србнји, довела јс и до опадања неких ранијих важних трговачкнх средишта, као што су била Битољ, Приштина, Вучитрн и други градови дуж друмова од Јадрана према ГрчкоЈ и Цариграду, а.\и то надокнађује општи приврвдни полет у ослобођвној Јужиој Србнји, а поступно се запажа и све веће прн лагођавање новостворенај ситуацнји. УВОЂЕЊЕ ПРИВРЕДНОГ ЗАКОНОДАВСТВА У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ Одмах по ослобођењу, јавила се потроба' увођења привредног 'законодавства у Јужној Србнји. У турско доба у том погледу нијс бнло готово никаквих рвгула, те .је привроди владала општа анархија. Међутим, када је дошло ослобо ђење, потреба подвргавања привреде законским иормама наметала св као неопходна. Али при томе се морало поступати врло опрезно. Јер затечене навике, макар да је њихова штетност бнла очиглвдна, нису се могле одједвом. простим у. редбама, брисати. Зато се прво прн ступило припремању тереиа за спровођење привродног законодавства. Већ 1913 године донета је прва уредба, а друга тек по светском рату, 1919 године. Ова уредба је, углавном, имала два смера: да св региструју радње које су затвчоне и да се тим радњама призна ју отечена права, без обзира ча протшсе новот законодавства. Тај пут био је н једино паметаи, јер за вести правно стан>е, које је требало да звмени анархигју из ту.рског доба, није било иогукно одјвдиом. На основу тих руегистра-цчја многе рад »атечене из раније, иако ннсу саображене модертаим ваконским прописима. раае и данас. Међутим, нов« радње, које се оснивају, саображене оу свим прописима новог »аконодаастга. Да би се развој аривреде у Јужној Србији што бол»е омогућио, одиосно да би се том развоју створили и сви потребии услови, одмчх по ослобођењу, 1913 године, у Скопљу јв основан оаељак Београд ске трговачке коморс, који је, у духу ранијег српског привредног за конодавства. имао и делегирану државну власт. Овај одељак је одмах по рату, 1918 годнне, обновљен. Међутим, кад је Скопље постало важаи привредн* цеигар, по светском рату, поставилв се и питање оснивања посебких пркврвтннх комора. Тахо ј« 1921 године у Схопљу основана посебна Тргавинско-индустриска комора, чије је подручје обухавтило целу Јужну Србију. У чланству Коморе нашла су се 33 трговачка удружења, снована по закоиу о радњама из 1910 године. Доцније, новнм аакоиодавством, а нарочнто Законом о р>адњама од 1931 тчхдиие и Урвдбом о коморама од 1932 године постављају се нове оонове организовању привредника: коморе пубе обртну власт и постшјгу оавотодавна тела, а Удружења ом факултативних — приаудиа. По увођењу тнх Уредаба ј кив«рг, де\округ рада ТрговиисЈоо -нвдусгржж« коморе у Слопљу који с« дххгле ноиче у више махова мењао, одређои ј« коначно, а у њеаом члаиству ое данас нала зи 37 трговачких и једно прииудно Улружење иидустријалаца. Доцнзце, у Скопљу је основана и Занатска комора, која има под својим надзором 37 занатских удру жења, једно удружење грађеадшара ■ 13 окружних одборж.

СТРУЧНО ОСПОСОБЉА ВАЊЕ ОСОБЉА ЗА ГРАДСКУ РАДИНОСТ О неком стручном спремању прн•рсдника за време турске управе шије бк.\о нн помена. Под Турцнма јс, нанме, свак могао трговати: сељак који нацусги нмање и пољски рад исто онако као и нвписмени градски жнтељ. Никакве квалификацијс се нису тражиле. То је важнло и за остале врсте градскс ра диности Због тога је привреда у Турској н била на ннско.м отупњу. Међутим. ло ослобођењу, заевдеие су у Јужној СрбЈцји одредбе о струч ној спрс^ш привредника. Предвиђена јс прво била пракса за тргозачке и занатске помоћникс, За угости тељско особље бнло је предвиђено да прво пров&ду на пракси четири годинс, па тек да дођу до каванског (механског) права. За занагске помоћннке уводсн је још и стручни испит, без кога занатлнја нс може отворити сопствену радњу. Поред обавезног учсња код пос.\одавца уведено је као обавезно и школско учење. Отворене су троразредне трговачке и занатске шко лс. Законом о радњама од 1931 годкне ове школе су претворене у стручне продужне, а њихобо нздржавање је обавезно пренето на општинске буџсте. На њих се у 1936 годшги потрошнло 1.024.434 динара. У Скопљу је 1919 године образо вана и Скопска трговачка омладина, која )е 1922 године, по угледу ( на београдску, основала омладинсму трговачку школу, која је у почвтку имала само течај од четири године, а доцније н виши течај од две године. Ова школа је јужносрбијанској пртвр>еди до сада да\а преко 3.250 омладннаца, оспособљених за вођење савремене трговине. Доцкије се оснивају трговачке омладнн« и: 1924 годин« у Битољу, која има и своју прааничну школу, 1930 у Тетову, 1933 у Лесковцу и 1935 године у Куманову, чиме је оргакизо&ано практично школовање трговачког подмлатка. Ссм побројаних, Законом о радњама предвиђеник, у Јужнод Ср>бнји су отворене и друге стручнс, трговачке и занатске школе. У Ско пљу и Бнтољу основане су још 1913 године државне трговачке школе, које су, после светског рата, 1919 године биле обновљене. У по четку, ове школе су биле дворазредне, те према томе ваи могупности да пруже шире привредно образовање ученгецима. Стога су пре творене у чегворор>азредве трговач к« академије и то: скопска 1925, а битољска 1928 године. Кроз њих је до сада прошло више генерацнја омладине, којс су у њима стекле солндно прнвредно образовање. Осковане су и многе занатске стручне школе. Ту на прво место долазе женске занатске школе, којих има у свим већим местима, кроз које до сада прошло мноштво дево јака из Јужне Србкје. Да би подигла нкво занатства, што је, с обзиром на опасност од индустрије и једини услов његовог опстанка, држава је омогућила и оснквање мушккх стрЈчних школа. Тих школа има сада у Вардарској баковини три: елехтр омашикска и грађевинарска у Скопљу, дуборе»ачка и ивижошафска у Охриду и грађевинска у Црној Трави. У овим школама настава траје по три годике, а у њих с« примају ученици по саринена два разрсда сродње, или грађанске школе, или учениуи са по три свршена разреда стручне продужне школе. Свршени ученици ових шклла има(ју право полагања мајсторских .испита након године дана проводен« на пракси код мајстора. При мушкој заиатској школи у Скопљу постоји још и троразр>една деловодско-мајсторска школа, која пружа маосторгима и њкховим помоћикцима теоретску спрему. У Лесковцу постоји и Среджа техничка текстилна школа, једкна ове врсте у иашој земљи, из које се рекрутује квалификовано особље за нашу младу и полетну текстилну индустрију. Ова школа има ранг пуне гимназиде. Сем отручног образовања, које с« добкја у поменутим школама. омладина се оспособљава за привреду још и путем разних курсев«, који се приређууу уз помоћ државе и бановине. Порсд осталих, до сада су одржани курсеви и кројачког, обућарског, берберско-фризерског, поткивачког, коларског, месарског и плетарског заната. У школској 1936 к 1937 години стаље отручних школа у Јужној Ср бији је взглвдало овако: Трговачких академида бнло де 2, са 12 оде љења, 20 настааника и 391 учеником; Средња техничка школа у Ле сковцу: 4 вдељења, 13 наставника и 934 ученика; Државних мушких школа било је две са: 16 одељсња, 23 наотавника и 173 ученика; Жен ских занатскик школа 34 са: 84 . дел^ења, 253 иаставника и 2552 ученицс; Стручнкх продужнгех шко-

Дом Трговачко-индустриске коморе у Скопл>у ла 30 са: 135 одсљења, 267 настав ника и 3909 ученкка; Трговачкнх школа трговачкЈчх омладина 5 са: 36 одељсња, 65 наставнкка и 913 ученика. Укупно Стручних школа јс, дакле, у прошлој школској годккн било 75 са: 287 одељења, 641 наставника и 8034 ученика... Љуб. М. Добричанин. ►♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦■< Рад друштва Црвеног крста у Новом Саду Нови Сад, 21 октобар Бановинск-и одбор Друштва Црвеног крста у Ново.м Саду пр.и.реди1ће ове зиме низ својих вечери са забавни«м арограмом, ци|ји ће се приход употребнти за зимску помоћ сиротињи и у друге хумане свр«е. Синоћ је у рестарану Тргов! чког дома одржано прео овакзо вече, уз добру посету. Програм вечери био је испуњен песмама наше одличие радиопе»вачнце г-це Ружице Калтшић и г. Копице Поповића, из Новог Сада.

Вођарска изложоа Дравс бановине и земаљски воћар нонгрес одржаће се у Марибј Конгрес се држи 24 октобра ове год

Марикор, 22 октобар Све до пре неколи«о година ннје се на гајење племенитиЈИХ врста воћа обраћала нарочита пажња. Тек кал се сазнало о до брим цемама, које пружа ино странство за наше квалитетно еоће, почело се са систематск »м гајењем. Нарочито у северн^м де;гу Дравоке баиовине земљора д-ниаци су, поред ви -нограда, уме ли велику пажњу да обрате га јењу племенитих врста воћа, ко је је постало већ за некол/жо го дина много траже«о у Немачкој Италији и Чехословачкој. Из воз нашег воћа био је сваке го дине врло добар, па и цене су биле доста солидне. Ове године воћарц ие преживлуују баш наЈ боља времена. Многе временске непогоде имале су утицаја на квантитет продукције и донекле и на кзалитет. Поред тога је Не мачка, главни коисумент нашег воћа, смањила квантум увоза ју гословенског воћа и поставлча још два услова: воће за Немачку треба да буде са >м6 првокласно а поред тога још јевтино, за ми ннмалну цену. Тако се налазе на ши воћари у доста незгодној П1рили1ци. Уколи«о се ове прииике до године не би исправиле, воћари бн изгубили оптимизам и не би више обратили толке пажње воћарству. Средиште )угословенског воћарства је Марибор. У циљу да се за наше домаће воће заинте ресује и наша јавност, која не полаже много пажње на погрош њу доброг квалигтетног воћа и да се прнвуче у Марибор што више страиих консумената нашег во<ћа, приређује Воћарско л в^рта^рско друштео за Дравску бановшну вели«у изложбу воћа, која ће бити отворена од 23 ок тобра и до 1 новембра. Ово неће бити само изложба воћа, већ изложба свега што и ма било какв^у везу са воћем и његовим прерађевинама, као што су разни алати за воћњаке и средства за чување воћњака и воћних плодова. Воћари ће несумњиво моћи на овај изложби

да виде многе заннмљивЈ ри, Изложба воћа замишл| истовремено као воћни Продаваће се типнзтрано дардизоваио воће, у чемЈ Словенци прилично одмак| ових других кра|ева у држави. Истовремено бшће у Мар| конгрес југословснских и то 24 и 25 окгоб<)а. На I конгресу ће узети учешћј многи делегати страних кдас организација. Референј појединим питањима воћа| биће на>истакнут»ја лица ле земље. За време трајања биће Ј ђсни многи излети у око! Марибора, нарочито у кр^ који су познати по уређено ћарству. При»ређивачи изложбе и греса позивају све еоћаре у љи да посете изложбу и рес, да би та«о одједном ли много ствари из напре! воћарства, а трговци ^ изв! ци да се увере о квалитету 1 и његовом брижљивом сакучј њу, паковању и отпремању. За изложбу и конгрес од<| на је на железницама вож№ пола цене. Повластица важи| 21 октобра до 3 новембра Д.

Суђење трговцу г. Пет| Никољачићу прекину Срем. Митровнца, 22 ортоад Претрес трговцу г. Петру Нкн љачкћу, вођега четкри даиа у Сре. ској МктровгаЈи, сада је прекктр да бк с« страике могле иагодки За време суочења између иидуЛ>и јалца г. Фрање Гашпарпа и огЛ" 1 " иог г. Никољачића оудија гЈ Меленггијевић предложко је д' « странке нагоде ваи суда. У том циљу образовао бк се кзбр^ни суа. састављеи од грађана и кравнвдо. Г. г. Гашпарац и Нккољ*чић покорили бк се одлуци тога ауда. У случлју ако се иагодба ие постигн«, претрес ће бити настављеи. Странке су прнстале на овај судијин предлог. ш. м.

Да би се што боље организовала национална штедња потребно је донети јединствен Закон за све наше комуналне штедионице

«41

Већ се годинама пропагира до ношење јединственог закона о комуналним штедионицама. Исти че се потреба организовања ко* муналних (општинских, бановин ских) штедионица, које :у нај чвршћи основ организовања на цноналне штедње, Тумачн се по треба заједничке сарадње штеди оница за државним и полудржав ним новчаним установама, алн сви ти напори досада су, на жа лост, остали без успеха. Фактори који би били наЈпозванији да томе питању посвете највећу па жњу и да га већ давно реше по угледу на друге културне државе, нису за комуналне штедионице уопште показали потреб. но разумевање. И док је разумљива борба при ватно-ттравних капиталистичких новчаних, завода против штеди оница, ниј« нам јасна борба и став државних новчаних устано ва против штедионица. Уместо да се интереси и рад тих устано ва координирају и да међусобно у њиховом деловању вежу јер им је намена иста — организовзње националне штедње, стваран>е на шег од иностранства независног националног капитала и заштита наших штедиша — годинама већ пратимо борбу државних нов чаних установа против комунал них штедионица. Нарочито ту бо» рбу води Државна хипотекарна банка по питању т. зв. пупилног новца (новац малолетника, јавни фондови, судски депозити). Она тражи да се сав пупилни новац може улагати само код ње, док комуналне штедионице тражеда се и њима законом осигура та привелегија и да им :е дозволи да се пупилни новац са терито рије општнне или бановине може улагати у односну комуналну штедионицу, која послује на тој територији. Свота тог ггупилног новца, о коме се води већ гоаинама жу чна борба између Државне хнло текарне банкеи комуналнихште дионмца износи апроксимативно око 500 милиона динара, од кога је износа око 100 милиона ди нара уложено у штедионице, да кле свота која за Државну хипо текарну банку , с обзиром на опроман »знос код ње сакунљених улога, није од нарочите ва жности. За то смо и предлатали да се Државна хншотекарна бан ка реорганизује нека се веже

са комуналним штедионнцама. да поотане њнхова жиро центра ла и место, где ће штедионице полагати сваје сувншне и непотребне готовине и своје ликвидитетне резерве, па ће те своте за Државну хипотеларну банвсу уједно бнти више него накнада за пупилни новац, који би се у будуће делимично улагао у ко муналне штедионице. Тиме би се уједно поститло да Државна хи потекарна банка и друге држав не и полудржавне новчане установе не постају предметом поли тичких литања н раоправа, што баш нн)је пожељно, а ни згодно с обзиром на њнхове опште мо рнсне намене. Да би се унапрел опречило да да каомиџе евентуашно не дође до колизије интереса између ко муналних штедионнца и задругарства, предлагалн омо да се ос ниеање општиноких штедиоиица опраннчи само на градове, варо шице и среока места. Комуналне су штедиониие у првом реду тражиле, да се до несе за целу државу јединстве ни закон о штедионицама, којим би се нормирао њнхов целокуп ни рад и деловање. За сада так вог закона немаадо, па штеднонице на тернторији Дравске и Примороке бановине свој рад за сниваоу на такозваном Аусггриском штедионнчком регулатииу ив године 1844 који је већ у мно гоме застарео н не одговара данашњим приликама, док штедионице са остале териториЈе др жаве послују свака према овојнм засебнн-м правииима и према установама трговачког закона. У циљу јединственог иступања у борби за заједничке цнл.е ве основале су штадионнце 1931 године Савез штедионица краље вине Југослави/је, у коме су учла њене штедионнце са подручја Дравоке бановине индирректно, односно колеотивно путем Саве за југословенских штедионица (Звеза југословенскнх хранилннц) у Л>убља«и, основане 1910 годше, док оу штедионице са осталог подручја државе учлањене дирет<тно. Најглавнији део рада Савеза штедионица, који је у ово неко лико година свога деловања по стигао лепе резултате, концент рисан је на борбу за јединствен ки штедионички закон.

Израђен је коначно нацрт јединстзене штедноннчке уредб^ за општиноке штедионице, ко,и као плод рада н унућених н не. пућених у штедионичка пнтања и као компромис између разлн чнтих ннтереса има, са нашег гледишта, доста недостатака. И пак га морамо прнхватити, бар за први почетак, јер се њиме рс шавајју најооновннја питањз штедионнца: одаос према осни вачу, плаоирање примупљенмк оредстава, однос дугорочних и краткорочник плаомана, комунални заомовн осннвачу, чување и прописи о ликвидности, поврг мена и стална контрола и надзор над пословањем штедионица и тако даље. Нацрт уредбе недавно је поднет Бкономскофинансиском комжету министара, али нмје био ггрихзаћен с обзиром на интрасигентно гледи ште претставника Државне хипотекарне банке у пктању улага ња пугеилног но»ца, Нацрт уредбе о штедионнцама био је шрађен само за општнн ске штедионице, док се за бано вииоке штедионнце имала доне ти посебна уредба с разлога ко ■ј« нам не изгледају ки јасни ии прихватљиви. Ооновие разлнке У раду и деловању обе групе ште дионнца нема, а не може је по штедионичкој кдеологади ми бити, осим у стнтању по^дручЈв, на коме поједине штедиоиице пос луфу (усто бановинске штедиони це морају иматн нешто веКн д« локруг пословања), али то сс све може решити н у јединстве ној уредби. Позивање на установе Закона о општинама, односно закона о бановинама, због којнх је тобоже потребно донети посебно уредбу за општииске, а по себно за бановинске штедионице више-мање је депласирано. Мислимо да де доношењу две з а себне уредбе више уз<рок скорз шња потајна борба између самнх штедионица, када је вбог личних ннтереса н амбиција, У чињен покушај ликвидирања ба новинскик штедион/ица. Те ззсебне уредбе још само су осгаци те потајне борбе. Било би потре бно и умесно да се позвани заузму да се донесе јединствена У редба за све штедионице, јер је то једино оправдано. Б. Башић