Правда, 23. 10. 1937., стр. 5

Г. Ерио 0 стронцимо И 0 рупном капиталу у француској ситној трговини

.Трговачке новине" објавлуЈ У своме најновијем броју на зснову писања француског днев ник! „Евр" следеће: На лан 8 овог месеца г. Едуарл Ерио. претседник француске Народне скупштине и вођ франауске радикал . социјали. стичке странке и Народног фрон т1, олржао је у Лиону једнопр; лавање о питањима која интс?есују ситну и средњу трговину и у вези с тим говорио је н о странцима у француској трговн ни кзо и о трговачким радњама са уједначеним ценама и о т. зв. филнјалном систему. У погледу рада странацз у француској трговини односно у погледу оснивања радња од стране странаца г. Ерио је дословно рекао следеће: _ »Прнметио сам да известан број странаца. који нису могли ла добиЈу дозволу за упослење. отварају трговачке радње. јер нм је то лакше. Према обавеш. тењииа која сам скупио могао сам констатовати да су многи од ових инпровизираннх тргова ца уствари агенти страних кућа. који врше „демпинг". Стога бнх жслео да се предузиу законодав не иере, како би се проблем бо. равка странаца у ФранцускоЈ ре гулисао како ваља. Овај проблем у последње вре ме пост9оио се на тако бруталан начин да је и сам г. Шотан морао да интервенише. Он се по ставља у толико озбил>ни!е. јер су у последње време извршенн и зтентати на нашој територији. Најпосле. он се поставља још и аога што присуство многобројних страних радника у Францу. ској претставл>а праву опасност за национални рад. Тако, примера ради. напомии»ем да у Лиону има више стра наиа него што износи број наших незапослених. То не значи д! би се једни могли заменити другима. али принућенн смо да констату|емо аа код нас нема довољно рада нити довољно ак тивне индустрије. ко|а би могла нстодобно да исхрани и фран. цуске грађане и многобројне странце. које нам шаљу извесне зсмље које са своје стране,

као Италија, тако тешко узима)у нашу робу, док нам тако радо Упућују своју радну снагу". Затим је I. Ерио говорио о примању у француско држављанство. а после тога нарочито се залржао на разним питањи.

Г. Ерво ма која се тичу трговања. изјас. нивши се против продаје робе уз разне премије (поклони, лутрија и сл). „Ми морамо, вели г. Ерио, из меннти закон који се односи на трговачке радње са уједначеним ценама н на филијални систем. Тај Закон који смо изгласали 20 фебруара 1936 год. показао се недовољним да заштити сит. ну трговину. Законодавац тога мора бнти свестан. Доказ за то јесте чињеница. да таквих друштава о ко|има је реч имамо да нас око 200. Не заборавимо да ситан трговац издржава целу Је дну породицу; ако њега неста. не или ако дозволимо да га нестане, нсстало је једне од снага на којима почива наша држава. Јер, за своју снагу Француска у великом степену дугуЈе ситноЈ трговнни, коЈа претставља толико разних користи, радљиво. сти и штедње.

Збор радника против скупоће Радници траже да се организује анкета против скупоће и да се спречи спекулација у трговини животним намирницама

••&••••••• У ЧДРОБНОМ ГЛ МОНТЕ КАРЛУ ^ одиграва се највеселија музичка комедија севоие

Дворана Раднчке коморе синоћ |е бнла пуна раднж<а, до по следњег места, Збор је бно сазван ради рас. праве о садашњо) скупоћи животних нам1ирн1ица, а прегворио се у ггротесте против Београд оке општине, кућевласника, дрварских трговаца и берзалскик спекуланата. Говорници су тврдили да садашње поскупљење животн/*х намирница има свој узрок у пр вом реду у спекулациЈи са из возом животиих намирнича у и ностраиство, а затим и у унутарњој спекулачији нарочито са дрви«а. КО ЋЕ ПЛАТИТИ „КОНЈУНКТУРУ" Збор је у седам часова снно* отворио потпретседник Главн* радничког савеза г. Бранко Пе. тек, који је дао реч прегставни ку шиоачко • одећких радника г. Жшвоти Јевтовићу. У своме говору г. Јевтовић |е помонуо да се сада у штаипи много говори о ко»|унктури у целом свету и да се. закључу|у ћи на основу околности да |е тр гови-нски бнланс активан, праве пророчамства о новом привред ном просперитету. Г. Јевтовић вели да се заиста примећује из весна конјунктура, али се пито за чији се рачун она изводи. Од те конјунктуре, рекао !е г. Јевтовић. кмзју користи другн а не радници. Јер, ве.ти, радии ци су успели нешто мало да до бију пошто су им, после њихове

Учниили смо апел Београдско) општини да образује једну анкету. Нека позове све заинтере. соване претставнике потрошача и привредника. оне који купују и продају. па нека тражи од тр говаца и препродаваиа податке о ценама по којима они купу* |у произволе. ТребаЛо је да се утврли шта млинари плаћа)у жи то. пекари брашно. дрварски тр говци лрво, и колике су режије кућевласника. Па кад се све тџ утврди. да им ме каже: „Право приватне својине је земаљским законима обезбећено и ви имате право на пристојну заралу па и да своје богатство повећа. те. Али немате право да узимаги од снромашног света све до голе душе". Али господа ко|а су требало да поведу ову анкету немају ни мало социјалности. ЗАКОН 0 СУЗБИЈАЊУ СКУПОЋЕ Затим г. Б^ли-ћ вели да постоји Закон о сузбтању скупоће, али да је тај закон заборављен негле у архиви. Овај закон прописује максимирање цена нај важнијих животних намир»ица и предвиђа казну од три меоеиа затвора до 100 хиљада динара новчано за сваког препролавца који се неоправдано богати на рачун потрошача. Што се тиче кирија, г. Б-елић вели да су оне неподношљиве. Кућевласници су добили повлас тице за својс хипотекарне дугове, али и-стооремено су кућевласниии разаслали циркуларе тешке борбе путем штражова I сео!им члановима у Београду да

УСКОРО ОПЕТ СЕНЗАЦИЈА У КОЛОСЕУМУ Филм коЈи зпспужује да га гледа цео Беогпад РЕМЕК ДЕЛЗ ФРАНЦУСКОГ МАЗСТОРА Жипијен Дививијеа

(Рбое 1е Иоко)

У главним најбољи каоактеони глумац ЖАИ ГАБЕН и франиуска лелотица МИРЕЗ БАЛЕН Филм се одиграва у Алжиру у једно! савршено оријенталској срецини — проткаи дивном оријенталском музкком. Филм обилуЈе 1аким драмским сценама које су тако реално приказане и до даиас невиђене на платну Сваки ће глецаоц бити оаушевљен реалним приказом љубави европске монденке и апаша подземног Алжира Молимо поштоване посетиоце да за ова| велики француски филм набаве улазнице у претпрода)и од данас 7713'

мало повишене наднице, али сада они све те повишице губе са мнм тим што оу свн производи потрошње скочили у це№и. После г. Јевтоб>ића говорно гс иретседлкх графичкнх радника г. Габрић. Он је истакао да од поскупљења животних намирни ца у стварм нема|у користи при извоћачи, јер су ие«е индустрнских производа знатно више ско чиле од цене вграрних произв да. ГОВОР Г. М. БЕЛИЋА На)зад )е говорио секретар Главног радничког савеза

ое не шале главом да снизе кн. риЈу. Кућевлаоницн су сложни и ме ђу њима нема „штрајкбрехера" А оиромашни свет ће плаћаги оно што му они прописују лзе док се и тај сиромашни свет »е оргамиауЈе. Ппенарна седница управног одбора Савеза земљорадничких задруга у Новом Саду Нови Сад, 22 окт«бдр Јуче ј *е одржана. у просторијама Савеаа земљорадкичких аадруга,

опш^ гс сТ"" —■ г

тккозао решавање радничкич питања. Напада Београдску општину, истнчући да сво|Ом п>Л1ттиком фаворчзује све слоЈеве на штету радника. Г. Белић |е у првом реду поменуо да мора са жалошћу кон статоватн да у акцији за снижењ<» цена не сараћује са радницима и остали сиромашни свет: ситне занатлије и ниж° чиновништво. Помиње случај са Удружењем кирајџија. Постојало је неко Удружење кирајџија, али после су се његови в">ћи претворпли у помагаче кућевла сннка. Док су кућевласници добро оргвничоеани, кијерџије са резигнац«)о<м гута|у пилуле које им к^ћевласннци сервирају у виду повишења кирија. Г. Белић вели како |е летос, једног дана, Удружење мтинара об)авило преко ноеина са

оза коЈа Је, сем предмеаа кот спадаЈу у редовно пословак >е Савеза. донела више одлука од аначаја за будуКи рад и оргаиизацију Савеза. Управиом одбору у првоме РМ> поднсти су извештаји о раду Савеза у тргћем тромесечЈу ове пословие године, а затим је, у вези са новим Законом о прквредним задрута ма и Правилима Савеза. извршена рсоргакнзацнја Савеза и прнхваћен пословник Сааеза. На седниии је донесен правилник за поглован>е Саветодавнбг одбора. који је предвиђем нозим правклн.ма и именовани су члановн тога Одбора. Своју просветно-задружну акцију решно је Савез да ролн преко посебне устано еву виду Задружне школе Савеза, која ће сааке године одржати по један реаован течај, у времгну од 3 до 5 месеуи, за спрему задружних пословођа. а по

ГОСПОБИЦА и МАМА

МОЈА

к» <л1|ооп<|1 пцсппо V. а - 1 - I. I општење у коме је изјавило да ред тогв пркрсђиваће и повремене ће поскупети брашно Београ- к Р аКе спефчалне течаЈвве >а разче ћани су то прогута.ти без про- в Р сте "Друга. теста. Алн одмах затим појавио се коминике пекара: и о»:и су нзјавил ла ггоскупљује хлеб. Београћани су н то прогутали. Па се тада отворила полемика измеу пекара и млинара. и утврлило се да су'пекари много више повисчти цену хлебу него што су млн«ари поеисили цену брашну. А. исто так .. могло '•е угврдити да су мли. нари мноп више повисили ц.*ну брашту него што су сељаци повисили цену пшеници. И тако се изволи спекулација на рачун потрошача. СПЕКУЛАЦИЈА СА ДР ВИМА ЗА ОГРЕВ Сад се прохтело и дрварским трговцима да направе једну пи. лулу Београћаннма: повисччу це ну дрвима. Уместо 100 и ПО динара за метар дрва. рекли су др варски трговцн, Београђани ће ове зиме плаћати по 200 и 22С динара. Поставља се питање како ће се ралничке поролице згрејати ове зиме кад |е ноторна чињени ца да маса радника није у стању да од својих надница редов. но плћа и кириЈу. — Ми смо преко наших организација поставили захтев ла сс државне власти умешају у ова питања и да спрече спекулацију на рачун потрошача. рекао је г. Белић. Ако се већ врше спекула ције, не сме се допуститн ла се скида кожа сиромашном свету.

ф Погинула Је од грома Кру на, кћи угледног домаћина из се ла Ливаће. у близини манастири Грачан^гце, Саве Миљковића. Де војци је било петнаест годинч. Гром |е погодио ноћу у постсљи. колоссугп

У 3, 5, 7 и 9.30 приказуЈе само Још д а н а с Филм узбудљичнх. та|анствених ао1ађаја испреплетених хумором и најбољим старовнмз платна Троје у ноћи Вилијам Повел. Мирна Ло). Елиса Ланаи и Жозеф Калеја Режија Ван Дајк ?

У гл. ул. љуоимица београдске публике Дониел Дариб Шормантзн филм ведрог хумора, пикантернје и дивних муничких шлагера.Премијера ускоро 1ШНГЛ&" у биоскопу ,,ЛУ1\1иг § ••••••••• БЕОГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ Животне 11!Р1№ И №1 осетно поскупљују

ф Пр @ У(

Сезона спремања зимницеско ро је на измаку. Спремљени су кнселн краставцн. паприке. ск> ван парадајз, кромнир се купу |е у већим количинама. И порел тога. цене животннм намирнииама нису пале. Шта више, неке су намирнице и поскуииле. Тако је поскупио купус. нешто и кра ставци који су на измаку, јаја. Осталим намирннцама цене ва рира)у. Али је запажено да нема никаквог пала цена. Пролав. цн нам чак кажу да ће наред. них дана неке намнрниие ]ош поскупити. У току последњих три дана цене намирницама на београдским пијацама кретале су се о* вако: Месо: говеднн 10—12. теле. тина 12—14. јагњеће 12—14, ов четина 10—12. свињетина 14—16 сушено свињско месо 16—22, кобасице 16—18. шваргле 10—12. салама 14—26. шунка кувана 26—50. сланина сироза 13—14. сува 16—24, маст 14—15, сало 14 динара. Млсчнн производн: кајмак

18—24, сир обичан 8—14. сомборски сир 16—20, кашкаваљ 14—24. трапист 28—30 и емен. талер 28—32 дннара. Рибе: шаран 10—12. сом 1525, кечига 18—40, смућ 15—25, штука 8—12 и бела ситна риба 5—6 динара. Поврће: пасуљ 3—5, сочивс 8—10. грашак млад 16—20. гра. шак зрсо у зрну 10—12. кроммир 1 .50 —2, црни лук 1.50— 2. бе лн лук 4—5. боранија 2—4, тнквице 2—3, шаргарепа 2, купус слалак 3. кисели 4. спанаћ 3—4, рен 10—12, цвекла 2. келераба 1, карфиол 4—6. иелер 4—6. пара. лајз 2—3 паирика љута 100 ко. мала 4—5 динара, туршијара 8—10. бабуре 8—16, краставци 18—25 и ротквице 1 Дннар. Воће: јабуке 5—8. крушке410. грожће 3—3. ораси, очишће« нн 20—24 линара Запажено је да ове године нема шљмва и њн хова цена је врло висока. Живнна: ко:<ошче 12—15,. гуске 20—25, пагке 10—12 динара. Јаја и даље поскупљаају. 100 комада ЈаЈа коштаЈу око 80 дн. нара.

ИОРТА ЕГЕРТ - ЈДН ХКЕП9РА - ЧДР БОЕИб

)еу а ОЈЈ шре «3». *У| »У. 0Ј( ОЖК, •ажм . Д.1 Пет, ину 'Н. ' 0* рмвш

( 1