Правда, 31. 10. 1937., стр. 1

^рој 11.865 1'одпва XXХШ Београд, аедеља 31 октобар 1937 године, Влајковићева У Ш'ИЛ11и'АК I дпнар

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА 11РћТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностраиство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ^ Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ : РЕДАКЦИЈА 25553. 25558, 25560 АДМИНИСТРАЦИЈА 255-51

Благодарност захвалног народа својим витешким синовима Уз огромно учешће народа, /е ошкривен Сиоменик сриским Н уманову После тога изведени су маневри који о/ поиказали ток славне Кумановске битке

Заставе првог и другог пу ка из Кумановске бнтке Дроге чспоиене... НАПИСАО ЗА „ПРАВДУ" ЉУБ. М. ДАВИДОВИЋ Драге успомене ... Јужна Србнја је наша милошта. Најдуже је страдала. Зато смо је се увек ссћали. Никад је ннсмо заборављалн. Ни онда кад смо се заједно мучили да очувамо име, ни онда кад се слобода пре осмехнула на нас но на н>у. | Борнлн смо се за себе, борили и за њу. Борнли смо се, али се ннсмо уморили. Кад смо се уморили ннсмо брзо умнрали. Трпело се н страдало. Уздисали смо, али тешко издисалн. Наши су јунацн скупо наплаћивали своје лепе главе! Противник није бирао средства у тим крвавим борбама. Нн ми. Браннли смо се. Веровали смо у своје успехе, јер смо веровали у правду у свету. Школа нам је била најприсннја помоКнипа у тим борбама. Успевали смо боље од наших противника. Наш народ, на тнм странама, потпуно је разумевао нашу заједничку реч; осеКао топлину наших осеКања. Кад је противник видео наше успехе, напуштао је борбу школом. Прихватно се каме и бомбе. Морали смо се бранитн: кама на каму, бомба на бомбу. Линула је крв. Некада и братска крв. Не нашом кривицом. Браннли смо своје. Уз прасак бомби разлегала се она днвна песма: „Купте се, купте се четници, снлна Ке борба да бидне". И бнла је и силна и крвава. Жалили смо, али се ннје има- ^ ло куда. * Држава мала, срества недовољна. Рачунало се на појединце. Похптали су и одазвалн се. Ко је чиме могао, шта је ко имао. Давало се од шиннка жнта, до живота, до себе сама. Није рекао један: „Зар да ми не дате погинутн за своју отаџбнну." Кад се двоумнло да се пошље' младост, у смрт, ово питање било је последњи разлог пред којим се попуштало. „СреКам вам пут, децо наша", био је наш поздрав, иногима последњи поздрав. Раздрагана младост н подмлађена зрелост, кренула је иа крваво ограшје: „Ој Србијо мајко мила" кликтали су соколи, кроз огањ у коме су живи сагоревали. Тако је певао војвода Брана, кад га је притиснуо запаљени кров куКе, из које је бранио слободу свога народа...

Не зна се ко је више давао: очеви, матере или деца. ЈуговиКа мајка, верујем, с попггом је примала матере јужносрбијанске . .. Лежи мртав син, погинуо у одбрани своје земље, свога народа. Требало је утврдити личност погинула јунака. Турске власти доводе стару мајку мртва борца. „Је ли то твој син, бабо ?" — пита турски представник власти. Свесна да Ке спалити цело село, ако рече да је њен син, она стеже раскрвављено срце материнско н рече: „Није мој син". И не кану суза из њезина ока. Немо га је гледала подуже времена. Требало ј *6 ј је одвојити се од свога драгога детета. Хтела Ј *е да га пољуби. „Поуздано знам да н он има мајку. Да се опростим с њиме уместо његове мајке". Пољубила је очи, образе, уста. Рече: „Збогом". Оде. Опет не кану суза из њезина ока. ЈуговиКка је морала признатн да је њу надвиснла

Пуковник Живојкн Шумаревић, ко.мандант Војног округа у Бјеловару, љуби заставу 3 пука у коме Је био командир чете на Куманову КуЈ *унџнКка. То је прнзнање наш народни понос; то је најдража залога наше будуКности.

Ето, такве је мајке рађала Јужна Србија; ето, те

Народ у поворци мајке такву су децу отхрањивале на својим недрнма. И матере и деца њихово су најпоузданнЈ*е јемство за најлепшу будуКност народну. Ми верујемо у ту будуКност. Верујемо, јер нас та поносна вера ннкад није изневерила. Октобар, 1937 Београд ЉУБ. М. ДАВИДОВИЂ

Свечаност на Зебрњаку

НА СЛАВНОМ РАТИШТУ Куманово, :30 октобар Многи учеошиии у Кумановској бигци омросди Су' синоћ на висовима око Срт>гвице и Забрњака, пошто су читав дан крста рили старим положајима. У малнм групама. двојица, тројииа, четворица највише, с торбицама на рамеиу, пели оу се уз брда и ћувнке, пролазили заоста■1и >м ровови<ма, међусобно ожчел>азалн успомене, допуњавалн их. — Знам сваку стопу као да је иучг било, — вели нам јуче један Младеновчанин од Кораћнце из^ старе породице Ката^а, београдски прота г. *Магази.н.>вић, који се као резервии поручник борио на Сртевици 1912 гпдине и који је са четворииом војнка однео са тога брда мрт-

во тело команданта седмог пука Александра Глншића. Срео ое горе на положајима са својим војницима па су тако сви заједно пред нама веома сликовито ож»шели Кумановоку битку, са гтуно завимљивих поједи ности- које им, за ч>*до. «и после двадесет пет година нису ишчи лиле из сећања. НАРОД ЈЕ СА СВИХ СТРАНА ДОШАО НА ПРОСЛАВУ Од Пчиње, друмом ка Кумаск) ву, оиноћ доцкан, сретали омо сељаке који су се враћали пос' ле разгледања својих старих по ложаја. Мнопи ниоу ни дошли у Куманово; опл,'сти.ти су се поред гтута V близиви Згбрњака, чли се попели на какав усамље нн брежуљак. наложнли ватре, запалилн дуван и узели да рзс-

Споменик на Зебрњаку

преда.ју на дугачко и на широко догађаје од пре две и по деценије. У подножју самог Забрњака ноћас је бнло нарочито живо. На једној пространој чистиди сместило се неколико стотина сељака. Трговчнћи донели свој еспап, дотерали б>-рад с вином и ракијом. налекли меса. Нашли се и свирачи. Зашпптале су зурле, затутњали гочеви, ухватило се коло. У песми и шали остали су ту људи до после по ноћи. И у Куманову ове до после поноћи свирало је неколико му зика. Војна музика свирала је популарне пеоме. Сељачко коло вило се на пијаци. Јутрос је сунце обасјало импозаитни спомгник на Зебрњаку, по:шгнут на узвишењу коЈе ;е претстављало централни поло жај у Куманоеској битци. (Спо мвник је .израћен по пројекту архитекте г. Момира Корувовнћа). Са свих страна, путевима од Младог Нагоричана и Куманова , са импровнзованих „бивака" из околнне, из суседких села, дохитао је народ да присуствује оовећењу споменика ко:*м ог обележава успомена *»• српске војоке. Када је стигао воз из Београда, перон гумановске жслеззпгчкс сганнце био је прекрил>он масом света. Тим возом сггигло ]е и 28 старих српских пл-ковских засгава, ко је су донесено из Опленачке црчве. Дочеку су. пореа ве.\иког броја гостију. прнсл'ствова.чи и сви чет ници који су дошли у Куманозо, са војводом ПеКанцем н зароднич пос-\аником г. Симом Вуднмиром на ча\у. Јвдна чета комбинованог 22 пешад. пука из Куманова, са заставом бкла је постројена испреа станичне зграде. Старе заставе су изнелн п>-козски заставници, пореи којнх је сва ки пук одредио и делегацију од не колико војника. Војна музика јг, при појави застава, свир1ла марш. Један цуковннк пришао је поцспаној старој застави која је ношена на челу и пол>убио је. Тај даоЛ:ивн моменат снима\и су фотооспортери „Правде" и „По.\итик;". Прилазимо >збуђеном пј -ковнику. Он нам се претставља. — Пуковник Жнзојин ШумаревиК, командант месга у Бјеловар/ — Јесте лн учествовалн 1912 на Куманову? — Јесам. Под овом заставом. Као командир чсте у Моравској днвнзијн, у 3 пуку. У КРУГУ КАСАРНЕ 22 ПУК \ Од жвлезничке станице поворка

је кренула у касарну Блаженопочнвшег КраЂа А-\ександра Првог Уједнниггеља. Ту, у касарнском кругу бно је постројон цео 22 комб. пеш. пук. Засгавннци са заставама стали су испред постројгке војске И тада се комаидант пука пуковник г. Владислав Дим*лтрнјевић обратио војницима овнм речима: — Јунаии, прос.\ава двадесетпетогодишн»нце с-\авне Кумановске битке није се могла обавтгги без овнх ратних застава, учссница у борбама за ос-\обођеае Јужне Србије. Ове заставе су досад биле у црквн на Оплеицу, где, уз Коман данта Прве армије Бл. Кр. Алвхсандра Првог Уједннитеља, чува>у успомену на најс.\авнију бнгку на Балкану. Поносите се, јунаци јер сте само ви као кадровци дожизеки да на куманозском бојишту, поред стариз пј-ковскнх засгава, обновнте успомену на нашу с_\авну битку из 1912 г. Покажнте сутра својим држаљем да сге достојни синовн својнх отаца, јер ће, можда, доћн дан кад Ке нам бити потребна још једаа кумановска победа. Када је пуковш^к г. Днмнтријевић завршио говор, засгаве су понесене у касарну. Се -Ђацн, стари војници са Куманова, брнсалн су сузе. Јер, то су заставе под којнма су они ратова.\н. Офииири старијн актнвцн, пен« знонери и резервисги прн.\азили су команданту г. Димнтрнјевићу. Све другови из 1912. Некн се ннсу вндели и по двадесет годнна. Ипак, после првнх речи секају се једнн других. Гр.\е се н љубе. НАРОДНО ВЕСЕЉЕ Војннин оу добилн вољно. Музнка је засвнра.\а коао . Повела га је јеона госпођа чнје су грудн искићене ордењем, и један хитар педесетогодишзак. После завршене игре новинари су пришли коловођа. — Ја сам, каже, Драга Грал, рођена Ђурђевкћ. 1912 бкла сам у превијалншту Моравске дивнзнје. — Зашто Грал? — Удала сам се после Свстскзг рата за Фра/нцуза Гра\а. Г_ђа Гра.\ нам претставља своју децу. Нзнх двоје. Довела нх да им покаже, вели, где се прс двадесет пет година борнло за слободу Јужне Србнје. А онај пгго је играо до коловође претставља нам се: — Драгић Радојевић нз села Же лезника, код Београда. Радодевнћ је нао добровољац 1912 учествовао у Кумановској бнт Ц«Кумановскнм улицама, коЈе сг шаре«е од сељачкнх торбиџа, данас не може да се прође. На многнм местима засели свнрачи. Треште

1'одпва ХАХШ

Београд, недеља 31 октобар 1937 године, илајковићева У

Ш'аА1и'АК