Правда, 31. 10. 1937., стр. 2

„Впше кости узидане овде, чврсто и нераздељиво везују наш класични југ са осталим деловима наше отацбине"

кола. Играју се.т>аул, старци. н>нховн снновц, офну:фн — резерви стн. Код пнјаие маса света окутшла се око г>*са.\а. Он, прво. држн не ку врсту предавања у коме нзносн пгга су гјс -\е значн.\о за српскн народ кроз нсторнју. За*пгм почн н>е да гл - дн и да пева о К>*маноз' ској бнтин ЈБудн с.\>-шају у највећоз тншнкн. А ггос-\е дреше кесе н дарл-ју гл"с.\ара. ПОМЕН ВРАЊАНЦИМА Свештеннк нз Вран>а г. Мн.\ан Јовановнћ прнредно је, на во|ннчком гробљу код цркве Св. Богоро ДЈше, помен нзгннулнм борикма нз Враља и ока\нне. Озом помеау прн сустзовале су и породиуе нзгннулнз. ИРЕНОС КОСТИЈУ ИЗ ЦРКВЕ СВ. ЂОРЂА Код цркве Светог Ђорђа, у Млааом Нагоричанл*, бнло је сахран>ено преко триста педесст бораџа па\кх на Куманеву. Њиховс костн су овнх дана откопане и спрем.т>ене за пренос у костурницу на Зебрн^кл'. Прн.и1ком овог откопаваља десио се један заннм.т>нв с,\учај. Један сељак је 1912, после бигке, својом руком нскопао раку и сахранно тројицу својнх другова. Послв двадесет пет годнна, јуче он је сзојом руком раскопао зајед ничкн гроб својнх другова, чнје су

кости такође данас пренесене у ко СТурНИЦЈГ. ПОМЕН НА ЗЕБРЊАКУ Ј\трос је у Куманову формирана свечана поворка. Најпре је ишла војска, па ратници из 1912 г. са старим заставама сво јнх пукова- породице ратннка, соколи, претставници разних корпорација, грађанство. Око шест и по часова од цркве Светог ЂорНа у Младом Нагоричану такође је кренула поворка, на чијем су челу лафети носили костн изгинулих ратника. Испред лафета ишао је скопски митрополит г. Јоснф са великим бројем свештеника. а одмах иза лафета већи број породица изгинулнх ратннка. Иза њих народ нз околннх општнна. Ове две дуге поворке састале су сг на путу Куманово — Кри ва Паланка и заједно продужнле до Зебрњака. Када су се, на домаку Зебрњака, појаошн лафети, у знак пнјетета према па лнм јунацнма, отворена почасна топовска пал>ба. Пред спомен — костурницом на Зебрњаку мнтрополит г. Јосиф отслужио је кратак помен уз асистенцију свештеника. После помена кости изгинулнх сме штен су у крипту.

Скопски мнтрополит г. Јосиф велича у име Српске правоспавнр цркве кумановске хероје, осветнике Косова

Било је већ 9 и по часова кад је почело освећење. Завршивши црквени обред, митрополнт г. Јосиф одржао је овај говор: Побожна браћо, Пијетет божанске л>убави пре ма нашнм новим ОбилиКима, осветницима тужнога Косова и заточиицима златне слободе и часнога крста, оннм днвовима палнм на славном разбојишту кумановске битке 1912 године скупно нас је овде. а Српска сее тосавска црква са нарочитим материнскнм осећањел1 жели: да се вама прекади и прелије њихове гробол>е, да их ороси бнсерннм сузама и окитн им главе ловоровим вениима. То су њена духовна деца. Она је н њих и њнхове претке својим духовним материнским млеком кроз векове дојила, у свнрепом ропству штитила, стрпл>ењу учила, снажнла, н на песми за песму спремала, потсећајући их на стару славу и величнну, на узроке косовске погибије и ње не тешке последнце. Чистила их од страшнога пре ха, неслоге, погагног егоизма и сатанског издајства, улевала им дух самопрегора н слободе; правде, истнне и најопојнијег заноса братске слоге. За углед им ставл>ала највећег паћеника Христа. Његову ллбав према чо веку, Његову Голготу и Његов Васкрс! Напоредо са њим — Цч ра Лазу, честито колено, и витезове без страха и мане, Милоша и Марка, и остале бесмрт нихе нз плејаде безбројних срп ских јунака. Није Црква само огањ патриотизма подгревала и распиривала — него је и свз је претставнике на чело уставника и народних послова, давала, н своју имовину народ ном делу на услуту ставл>ал1. — Доцније ослободилачко дело други су прихватили и гсродужили, али нн Њену помоћ нису запостављали. Она је, следујући примеру Св. Саве, с пуно засеедочеле љубави, пожртвованости н истинске оданости до краја своју улогу испуњавала, и као свака пожртвована мајка, себе заборављајући, с децом својом и у ватру и у воду ступала! Увек соколећи, увек бодрећи децу на истрајност, на верност и на жрт ву за високи идеал божанске правде, за Краља и Отаџбину! То с радошћу и с несебичношћу чини — и данас. Као увек тако је она и пре 25 година благословила косовоке осветнике и с пуно матерниског бола али са још више љубави упутила их на раскндање ропских ла наца сиротињи раји, на жртвовање на олтару златне слободе покосовског робља. Сигнал за победу био је, поред срца Оби лића и снаге Краљевића: ништа лепше, ништа дивније, ништа ве лнчанственије <Л!Го кад су бра ћа сложна, победа је њихова! Бог је с њима и Божја правда! Са сигналом: Сложна браћа ку ћу граде! — Ишао је и други еванђелиски наук: — Немз всће жртве него и душу своју по ложити за ближње, за браћу своју! Чула су то деца православне Светосавске цркве и дубоко у сриа и душе урезала; знала су и клетву Лазареву, те ни један дома не остаде, а памтила су

V г-"* •' $ -

Црква Св. Ђорћа

њиховом примеру и служби Божијој, слави, Краљу и Отаиби. ни. Старлјн ће им следовати и по томке учити: да од колевке до гроба за њима ступају, у свима општенародним пословнма њих за пример да нмају. У томе ћг Јужносрбијанци међу првимз предњачит« н показати се достојни слободе и достојни својнх храбрих земљака са смедеревскнх. београдскнх и подрнњ ских положаја Увек, напред у славу1 Напред за крст часни, Краља и Отаџбину! Света црква, дивећи се несебичним кумановским жртвама, високо узносећи сложан напо? за слободу златну, с божанским

пијететом своје материнске љубави прељева и прекађује гро. рове на кумановском пољу па. лих витезова, кити их победним н материнским захвалним венци ма, а вас, побожна браћо, по знва, да се у знак следовања примеру ових дивова, помолимо Богу за њихов вечни покој, пожелнмо нм — вечну славу, ода, мо им достојну — хвалу! Вечан им покој, слава им кроз векове, хвала им с колена на колеио док нам рода траје! После митрополита г. Јосифа говорио је пуковник у пенсији г. Стојан Стојановић. претседник Средишњег одбора за подизање споменика.

још од колевке: да је због несрећне неслоге„ проклетијех ве ликаша" косовски слом н срам настао. Зато су, пошавшн на освету Косова, утркивали се V послушности и пожртвованости, у отпорности, бодрости и узајамном аотпомагању, н само једну једину команду понављала: Напред! Сложно напред! пред јунацима иде витез ока со колова. срца Обилића — понос ни Краљевић Александар; осмсхом браћу милује, а примером славн води н у бесмртност уводи! Пред сложним натиском, и не одољивом жељом за победом; пред мудром и пожртвованом командом а у знаку правде Бо жије — попуцаше ланци прокле те косовске неслоге, распрште се гробна плоча над косовском реком српске слободе и васкрс ну божанске лепоте слобода не мањнКск<хм србљу! Неслога ;е на Косову покопа, слога је на Куманову — васкрсну. Престадоше гусле косовске ту гованке, угаои се песма јадикоз ка: „О давори, давори ти Косо во тужно"... потекоше песме славе кумановоке... а на кумановским пољима, обрешцима и брежулихима остадоше алем-каменови љубавн српскнх синова према златноа слободи; остадо ше и постадоше темелуи доцни јег и будуКег дозиђавања и украшавања општег југословенског Дома; остадоше као вечитн сведоци та слога војннка и во; оковође Народа и Владаоца м<гу један другом датн, кад сви заједно •— својој Отаџбт*и! Остадоше као осветници Косова који спраше љагу и срам са ср пског образа и браћи слободу дадоше, Остадоше као достојии потомци Намањнца соја и Св. Савоког одгоја!... Они су се ви тешки, честито и ваљано одужи ли својој Отаџбини, Краљу и на (роду; — одужиш* се у највећма могућој мери. Своје су домове у црно зави ли, општи Дом, Отаџбн!1>, — сла вом и чашћу окитнли. својим во ђама и Другсенма остави.ти им2 непобедивих јунака; својом |унач-ком смрћу васкрслн су у жи вот потлачено робље. Следовали су примеру Христа Бога, нш ли су.трагом одих својих преда ка, који су нмали сучим пред М .1 лоша н Марка нзаћи! — А куда ће се више?!? — Зато су, с гг\< ПКИ правом прибројаоги у ред •иаших нацноналних хероја н све ткггеља, >шли у коло — Цара Лазе, Краља Петра н Краља Александра, Милоша и Марка... и свих нашнх легендарних ју<нака. Они сад царују у царским насељима где им литургију служе Свети Сава, Патријарх Варнава са безбројним српским светитељима. Они су прославнли себе, прославилн своје оружје, уздиг ли име Србиново, потомство за дужили. Њиховој се славн не сме завидети, њиховом ее примеру само нма следовати! Њима верни потомци и другови по дигоше овај диван споменик за хвалности на Зебрњаку. као кз левку и извор нове снаге и нз-. претка као сигнал сталног жпт воприношења. Зато највећи ц њима најмилији споменик. најсветија воштаница наша н наших потомака јссте следовање

Четници у поворци

Пред нама је озековечено јуначно дело палих жртава на Куманову 1912 Говор претседника Средишног одбора за подизање споменика г. Стојана Стојанови^а, пуковника у пензији

Пре 25 година на овим брдима сукобиле су се две војске по врлинама и квалитету равне једна другој чији )е резултат цзменн! географоко . полнтичку карту Јужног дела Балканског Полуострва. Српски народ запајан кроз векове славном али трагнчном пропашћу старе српске др жаве на Косову, и жељом за освету и ослобођење подјармљене браће, дао је у овом крвавом сукобу са својим ранијим освајачем надчовечанске напоре з а одржање и победу. Победна српска битка на Куманову осветила је изгубљену битку на Косову. Битка на Куманову по својнм резултатима нмала јг и има ве ликог значаја, и не само на непосредно решење самога рата већ н за тадашње и доцније ослобо^уење и уједињење целе наше нације. Победа тада извојсвана претставља завршетак аековне борбг протнв вековног непријатеља. Сунце слободе са Куиановл обасјало је целу Јуж ну Србију. Куманово је почетак нашег нј ционалног буђења. Оно је дало потстрек и наду за дошмје ве лике догађаје, улило вгру у сна гу и жквотну моћ нашег народа. Ухватнше се у коштаи са дота дањом моћном н велнком царевином. Жнвотна енергжа српског народа нашла је нзраза у величини победе над непријатељем, а буд.\ћнм противннцнма ставнлн на знање шта је у стању учинити малени, али одважни српски народ. Бнтка на Куманову била је кратка али крвава, јер се решзвала судбнна лвају народа. Млади животи, пуни животних идеала, од простог војни.ча до њихових ннжих и виших команданата нештедимнце залагаху се нз Куманову за ЧАС, СЛАВУ и ПОБЕДУ орпоког оружја.

Многобројне су и сјајне жртве положе>не у тој крвавој битци, чија је главна карактеристика била и на једној и на другој страни да се што пре дође у крвави сукоб обуздавајући с тешком муком дотадању нагомилану мржњу и жељу да се даљи оп:танак реши победом. Дунавиима који у овој славнзј бнтци поднеше најкрвавије и највеће жртве припада изузегна слава, част и признање целог нз. рода. Жртве поднесене на Кумз. нову достојне су величине постигнутог дела н његове знача, ности. Алн те су жртве тешке, јер ј е народ који их је поднео био мали. Он нх не жали, али тражи да се поколења сећа»V пожртвовања његових милих н драгих, њихових хранитеља. нз. де и потпоре, а који су сво;е драгоцене животс нештедимиие полагали на ОЛТАР ОТАЏБИНЕ. Настали догађаји после 1912 године спречили су српски народ да се до:тојно лдужи својим херојским снновима палим на кума новским брлима. Њихове косги разбацане на свима странама овлаш покривене земљом очеки-

вали су дан кад ће захвални жи. ви синови, браћа и другови прнкулили их, ооетнти и дати вечнн мнр и сећање на њихове жртве. По:ле великог рата на дан пр ве десетогодншњице битке на Куманову, у 1922 години одржзн је н приређен помен палим бор цима са учешћем свих ондашњих државних фактора алн без учеш ћа већег дела жнвих кумановских бораца. Ови су остали заборављени као што је претила опасност заборава н њиховим палнм ратним друговима. Тада је међу живим куманов ским борцнма поникла ндеја и покрет за иннцијатнву да се ради сећања на :лавна дела њихових другова палих на Куманову ода достојна пошта и признање подигнућем споменика достојног жртвама, а на чијим костима почивају темељи наше садашње државе. Овај споменик показивао би живим поколењима како се треба жртвоватн за славу н величину свога народа н отаџбчне и да се та дела не заборављају. Приотупило се раду радн остварења намера. Признање н одушевљење за ндеју било је у свима слојевима народа. Али је то одушевљење поремећено и угушено нзјавом надлежних чи' нилаца, који су прокламовали да споменик на Куманову треба да подигае држава и обећали да ће го она учннити. Одбор жнвих кумановских бо раца прихватио је са радошћу ову поруку и обуставио је своЈ даљи рад, оч-гкујући да се дато обећање приведе у дело. Време је пролазило а дато обећање је заборављено. Одбор живих кумановскнх бо раца није заборавио свој заает и идеју, н после дуже об> г ставе своје акције поново се дао на посао да сргдствмма којима је дотада располагао приступи по дизању споменика и то: Било у виду какее хумане установе или како је то овде сада урађено. Средства су била скромна и хтело се да споменнк буде као хумана установа од корнсти и народу овога краја. Дејством и заслугом одбора придобнјгн је задужбински одбор поч. Николе Спаонћа. трговца из Београда н народног добротвора да у Куманову подигне задужбинску болннцу што је и учиње но. чим^е је подмирена једна од прешњнх потреба целог кумановског краја. Када је ово постигнуто одбор кумановских бораиа прнступио је изградњи овог гранди озног и величанственог споменика у 1934 години, по замисли г. Момира Коруновића. архитек те и члана оабора. Учињан ј<г апел на важнијс личности, приватне и државне установе н предузећа у старн>м границама државе. Наилазило се на одзив, али општег распо-

ложења у маси народноЈ није вишг било. Време и прилнке учнниле су да је потпуи заборав почео да покрива дал>ну прошлост. 25-годишњииа од знаменигих кумановоких дана приближавала се. Требало је пред поколењима, пред нашим и странпм оагтом показати да је учињено оно што је требало учинити, зз почето да |е остварено те дц се из заборава отргне оно чиме се цго српски род поноси. У садашњој државној управм нашли су се претставниш којн су схватили важност предузетоо* дела на подизању споме. ннка изгинулим српским хгројнма на Куманову и стављањем на расположење потребних кредита омогућили су да се започето дело оствари. Један од тнх заслужних државннх функцио. нера који највише учинио за ово дело јесте г. Кожул. Хвала му у име одбора н живнх кумановскнх бораиа! Пред нама је овековечено ју начко дгло палих жртава на Ку манову 1912 године. Њнхове кости почиваће у миру под сво довима овога сломеннка. Канди ло над њихо&им костн.ма које ће палити захвална жива браћа сестре и другови својом бледом светлуцавом св^тлошћу биће им еечити доказ незаборзвљености, љубави и сећања. Многобројне породтое, браћа и другови палих на бојт «м пол.има Куманова захвални ће би тн свнма гтраложницима и оштма који својиим радом ма у коме виду, омогућише да ог оваЈ опоменик подигне. Коло српеких сестара из Бео града и његов пододбор у Куманову прихваткли су са сестршеком љубављу молбу одбора за подизање спо.меника за унутрашњг уређење капеле зашта их молимо да приме нашу захвалност. Одбор кумановеких жнвих бо раца захваљује Министру во|ске и морнарице, армијоком генералу г. Марићу на свему што је учннио да се ова свечаност што достојниј« одржи. А нарочито је још захваљен што је одобрио да се споменик као реликвнја преда војсци на чување као најдостојнијој и најпозвакиој да се о њему стара и чува. Одбор кумановских живнх бо раца сматра за дужност да у овој прнлиии иста«(гг нарочнту заузимљивост ц рад о«о оства рења овог споменка свога бизшег секретара почившег мајсТра Мнлојковића и садашњег секре тара г. Куновчнћа, инспектора М.ниистарства унутрашњих дгла и бившег борца са Куманова. Нека је слава, свака част, све. тао помен изгннулим српским втгтозоеима на Куманову! Мир и покој душама њиховкм! После г. Стојановића, мннистар војске и морнарние- армнскн генрал г. ЈБубомир Марић одржао је овај говор:

Говор министра војске и морнарице г. Љ. Марића

Скопски Официрски дом у ноћи

Министар војске и морнарице г. Љубомир Марић одржао је следећи говор: — Пала мн је у део особита част да се у име краљевске вла де наше велике и Моћне војске и морнарице поклоним пред овнм величанственим спомсником дужне захвалности синовк ма мале али јуначке и славне КраЂевине Србије који овде на Куманову положише својс животе на олтар отаџбине и по етавише солидан тсмељ велике н моћне Краљевине [угослави»е- г Двадесет пет годнна је од ве лике победе коју Је српски народ овде извојевао. Па ипак верујем да су дани који су прет ходчли битци на Куманову, дани саме битке као и они којн су јој следовали. још у свежем памћењу код свију ратннка ко ји су узели учешћа у овим великим догађајима. Српски народ робовао је дуго, али нн-. кад није губио наду ни веру да ће бити Српство оно што је некад било. Са тужног Косовз на коме је пропануло царство, кроз песму и звуке гусала допнрали су јуначки поклици косовских јунака и уздаси рањених до најзабаченијнх села и псгтсећали српски народ на стару славу и величин-у његову и позивали га на освету. Косово је постало снажно и неугасиво жариште на коме се загрсваојачао и учвршћивао националнн дух српског народа. Успеси 1876, 1877 и 1878 године још внше су учврстнли по верење српског народа у њего ву снагу и наговештавали дане лепше будућностн. Од 1903 године, са доласком на престо Блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца, почиње интензиван рад на свестра ној пр^треми српског народа н

српске воЈске за остварење заветне мисли. Концем августа 1912 године окончан је рад на стварању балканског савеза са девизом; Балкан балканским на родима. Рат је био војнички и политички припремљен. Висока морална снага наше војске надокнађивала је њене материјалне недостатке. 17 (30) септембра 1912 године Краљевина Србија је наредила потпуну мобилизацију своје војске наговештавајући вероватан рат са турском царевином. У историји света тешко ће се наћи примера да један народ са онолнким расположењем и одушевљењем прима вест о мобилизацији као што је то примио српски народ. Мала Србнја изгледала је као неки огроман војнички логор. Партиске страстн намах су се утишале. Интереси лични н локални уступилн су место општим интересима отаџбине н све се ставнло по команди у служби њој. Оглас мобилизације био је апел мале али јуначке Србнје своме народу да у цнљу извршења за ветне мисли изврши своју дужност. И народ се одазвао на начин коме у исторИјн нема равног. Војници оу пожурили у сво)е команде гакорећн сместа, где их је вест о мобилизацији затекла. Многи су напушталн хнт но своје домове и не опраштајући се са својнм милим и драгим само да би се што пре ставили у службу своме Краљу н Отаџбнни. У команде су журили и они којн нису бнли позвани јер ниоу могли у велнкој части изостати нза својих другова. Сви еу се журили у своје команде са песмом и свечаним расположењем као да оддазе на какву домаћу свечаност. Сваки је Србин осећао у себи снагу