Правда, 31. 10. 1937., стр. 10

ПРАВДА

31 октобар, 1937

злочин под хипнозом

?аДБЛЗНИ

Необичан криминапни у Дустрапији

спучаЈ

Девојчниа као средство за уиењнвање Сиднсј, октобра Јединствен криминални случај решен је недавно у Аустралијн. Био је то покушај уцеие, I

Тргомд Шм*гт прославио је оввх дала р«дак јубилеј: в>лгова трека к«81 рода.\в иу је трндоеет ■ сед мо дете. Од тога Је 34 још ва жнво ту

Принцеза од Турн Таксиса као келнернца на аероплану

а\и извршен на сасвнм други начнн, нсго што су стерсотипни амерички киднапер-случајеви. Жртва је била мала ћерка дрварског трговиа Роберта Смнта Елеонора- Девојчииа уопштс ннје била отета, па, ипак, отац ју је нзгубиоЈануара ове годнне мала Елеонора је изненада, за време руч ка. стала пред оиа н питала га готово нечуЈним гласом: — Зар си ти мој отац, татипе? Ниси. Ја не припадам овој кј- К н. Г)-вернанта и отаи, а н прнсутни кућни лекар, најпре су се насмејалн, мислеКи да дете прави неумесне шале. Почели су да је укоревају, али је девојчица и даље остала при своме. Пошто је ово стан>е потрајало неколико дана, посгао је лекар немираи. ИдуКа етапа у необичном душевном стан>у детета била је да више нкје хтела да седи за истим столом с оцем ДомаКи лекар почео је да сумња у ду-

I шевну равнотежу детета. Кад су малу покушали силом да доведу за сто, пала је у несвест. ДсСМ хиљада фувтн нлн.КуКни лекар др. Ерих Бич,

ХУМОР

Праг, октобра Принцеза Гегина од Турн Такснса запослена је на чехословачким ваздушним линијама као „ваздушни — стјуарт" или послута на ваздушном броду. Пре В/Пие од три и по века породнца Турн Таксис имала је попггански монопол у земљама Хабзбурговаца. ВеК у половинн петнаестог века сла ла је ова породица коњаникекурнре преко Алгти и у Север ну Немачку. Доцније су органнзовали редовну службу поштансккм кочијама које су по ред поште превозиле и путнике. Тек половином прошлог векТје железница прекинула ову традицију. Принц Максимилиан од Турн Таксиса је продао држави своја права на поштански монопол. Сада, после готово седам де ценија, одлучио је један члан ове породиие да настави с традицијама, ма да у иовим, модерним формама. Принцеза

Гегина не јаше, не вози се ни кочијом — она лети. Посвети ла се путницима најмодернијег прометног средства, који и не слуте ко је ова млада, нежна девојка, која тако одлично говори неколико јазика. У регистру је њено име записано само: г-ђица Таксисова. ВеК неколико недел>а г-ђа Таксисова лети нзмеђу Прага, Брисла и Букурешта, а неколико пута и на линији према Москви. У служби се редовно мењају три младе девојке. Много воле свој позив и ниједна не би хтела да га напусти. Предуслов је познавање неколнко страиих језика и одлично здравље, поред, наравно, нешто шика и лепоте. Г-ђица Таксисова прича да је на ову идеју дошла зато што необично воли да путује. Сада марл>иво учи словенски језик, како би могла радити и на јужним и источним линијама. био Је целог животп тужон и мешшичпн Шатобријан је честе миспио иа самоубиство, а једном је покушае и да себи одузме живот

Француски геније Франсоа — Рене Шатобриј&н имао је велЈоси утицај на доцније к»>и жевно стварање не само у Француској него у целој Европи. Романтизам који је у де ветнаестом веку узео великог маха и дао велика уметничка дела, имао је клицу у генијалном стварању Шатобријана. Шатобријан је рођен 1768, а умро 1848 године. Био је племиК. Кад се вратио из Америке, у Француској је букнула револуција. Шатобриан је тада емигрирао. Тек аа вре ме Рестаурације вратио се у Француску и тада постао министар спољних послова. Шатобријан је много путовао и у свим својим делима из нео своја дубока запажања и утиске из многнх земаља. Нај главнија су његова дела „Муч 4 енипи", ..Последњи Абенсераж", „Атала", „Ренљ^, „Геније хришКанства". Сва ова дела одишу психопатолошком психозом и меланхолијом вог великог писца. Психопата и неврастеничар Шатобријан је боловао од не излечиве туге и меланхолије. Меланхолија је била непрекид на основа њсговог карактера. Као и Русо, и он је патио од мазохизма. Уживао је у вла-

ститом мучењу и патњама. Патолошко наслеђв терети целу Шатобријаиову породицу. Једна њетххва сестра, ментално поремеКена, умрла је вр ло млада. Друта његова сестра била је параливована целог живота. У двадесетој години Шатобријан је покушао да иавршги самоубиство. Сама «сисао о самоубгаггву често је спопадала овог неореКмот геннјалиог романтичара који ј« имао све услов« да у жстоту буде среКан. Овладан депрвси јом Шатобријан је имао одвратност према животу. Живот Шатобријанов, његова душевна иеуравнотеженост која се осеКа и у његовтви геетијалним делима ттокавује ја сно да је он боловао од луеса. Шатобркјан је боловао од *аследног сифилиса којн се код њега маиифестовао у виду неивлечиве меланхолије и одвратности према животу.

ДЕЧЈА ЛОГИКА — Је ли г. МишиК код куКе, Перице? — Не. Отишао је на гробље. — А кад Ке се вратити отуд? — Никад. Он је углро и на гробљу је сахрањен!

— Данас саи била код госпо!,е Јовановнћ — говорнла је о теби. — И ти ме ннсн узела у одбрану, од те вепггнце!? ВЕРУЈ МУ — Ако ово није права вуна Мајеру, ја сам највеКа хул>а у овој вароши. — Не, не, верујем ја вама и без тога! И ДРУГА ЧИЗМА Жена је певала и то страшним гласом. Неко је разбио споља прозор. Чизма, нова лакована, пала је у собу кров разбијени провор. Муж је дочепао чизму и радооно узвикнуо: — Певај и другу строфу, волео бих да имам пар ових дивних чизама!

којн је веК десет година позна вао малу Елеонору, ннје могао да установи ннкакву болест. По званн су и нервни специјалисти, који тако!,е ш»су могли да установе нервнн поремеКај, па су де војчици саветовалн мир. Кад год јс угледала оца, девојчица је добијала хистеричне нападе, Јер се њено стање погоршавалоМесец дана доцније донео је поштар у канцеларију трговца Роберта Смита писмо, у којем>' му непознато лице тражи десет хиљада флтгги, јер Ке у протнвном изгубити своје дете. Ако плати затражену суму, вра тиКс му се љубав детета за неколико данаИ поред претња уцењивача, Смит се обратио полицијн, коЈа је стајала пред великом загонетком. Сматрало се да уцењивачко писмо потиче од неког гангстера, који је сазнао за нео бичан душевни поремеКај мале Еелеоиоре. Сиднејске новине писале су довољно о малој Елеонори, па је злочннац покушао да искористи снтуаиијуДр уга петља Душевно стање мале девојчице иије се променило. Полиција је наставила са истрагом, алн без нкаквог успеха. Мисао да би девојчица могла бити душевно отета оцу, изгледала је апсурдн?.. Једне вечери погоршало се здравствено стање мале Елеоноре. Кад јој се отац хтео приближити, девојчица је из рукава спаваКе хаљине извукла нож и покушала да убије оца. Неко лико минута доцније примио је отац вечерњом поштом ново уцењивачко писмо у којему су злочинци тражили 20 хиљада фунти- Ако не исплати ову суму, погоршало би се стање мале

Елеонорс. Оиа неКе никад да позна свога оца, гагсао је злочннац А као доказ да његово пнсмо ннје блеф, девојчица Ке идуКег дана бити пола часа без свести, и у то тачно у четири часа. У одре1)ено време полиција је опколила куКу. Поред болеснице био је само куКнн лекар, који је са часовником у руци пазио на девојчицу. На четвртн ударац часовника, мала девоЈчи ца се онесвестила. Несвестица је трајала тачно толнко колико је било означено у писму. Тек сада су увидели да је овај ду* шевни порсмеКај изазваи вештачки. Ипак полиција није могла да установи траг извршноца. Великн број полицајаца и детектива је чувао вилу, а само најповерљнвија лица имала су приступ у куКу. Око Елеоноре били су само огац, старе гувернанте и др. Бич. Али, девојчици је било и дана у дан све горе. ТреКе писмо уцењивача било је много радикалније. Овај је сада захтевао читавих сто хиљада фунти... Тајиа лекара Али случај је хтео да је куКни детеквив г. Франис приме* тио да је гуварнанта нервозна. Почео је да је испитује. Она му је рекла да јој је сумњив посту пак лекара, јер је дете најнемир није кад лекар напусти куКу. Детектив је покушао да сазна и друге детаље од гувернанте. Из вукао је од ње да је приметио како лекар често девојчици шапуКе нешто на ушиДетектив је повео истрагу- Установило се да се лекар др. Бнч бави приватно хипнозом^ Др- Бич је био велики коцкар и изгубио је много за зелеиим столом. Зато је деовјчицу хипнозом везао за своју вољу и учинио је оруђем својих пакленнх плаиова. Своју бруталност је показао још н тиме што је као жртву изабрао дете својнх дугогодишњих пријатеља.

НЕОБИЧНО ОТКРИВАЊЕ једне Страдивариус виопиие

Чикаго, октобра Џон Вилиамс је уметник у малом месту НаЈ*агера, на канадско-америчкој граници. Ма да је веома талентован, ипак слабо живи од своје уметности. Његове песме и цртежи не наилазе на муштерије. Али једног дана му се насмејала среКа. Сиромашнн уметник је пре кратког времена тражио на тавану међу стварима нешто што би могао продати. Међу старудијом нашао је и стару комоду, која је имала један тајни фах. Млади човек се чу дио како то да раније није на шао међу родитељским наслеђем овај комад намештаја. Разгледао је комоду и почео да отвара тајни фах. После кратког настојања успео је да отвори фах. У прашини је нашао једну виолину. Пошто је и сам био виолиниста, пала му ј *е у очи необична форма инструмента. Загледао је боље и приметио да су изнутра ватром уписана нео-

бична слова: „Антонио Страдивариус-фациебат ано 1723". Изнвнађење и среКа уметника је била огромна. Али то није још све. На другој страии нн струмента било је уписано име Олебула, чувеног норвешког виртуоза, који је 1788 године умро у Бергену. Он је често давао концерте у Америци. Поред виолнне нашао је Вили амс у фаху и једне старе новине из 1879 године. На који начин је Страдивиријева виолина доспела на таван, нико не зна. КуКа, у кој'ој " Вилиам станује, спада међу наЈ 'стариЈ*е у Најагери, па је вероватно стари орман био својина неког, који је раније стајао у вези с Оребуром.

Монголски принп Кош

Пољубац у индиској џамији који је изазвао буну Лондон, октобра У Фероцепору у Индији постоји стара н чувена џамнја. У једном куту ове старе богомоље нашао је један фанатични Индијанац млади заљубљени пар. Запазио их је баш у тренутку кад су се пољубили. Човек је одмах изишао на улицу и разгласио по тргу какво су оскрвњење извршили млади људи. Маса се брзо ис купила пред џамијом. Захтева ли су смрт неопрезних љубавника. МладиК је успео да побегне пред бесом масе, а девојка, ко ју нису хтели да убију, морала ј *е с родитељима да напусти место.

Град будућности биће изграђен на стубовима Увек се поЈ*ављуЈ *у нови фаи тастични планови о изграђива њу великих грађевина. Једлн архитект ставља људе у велике стаклене торњеве, други гради куКе у облику кугле, а треКи ставља улице на кровове куКа... Сада Ј *едан франџуски архитект изјашњава се за град на стубовима. Л ^ ули се, додуше, данас не плаше п'оплава н напада, али зато их Ј *е потиснуо с тротоара аутомо билски саобраКа)'. Зато овај архитект ставља блокове куКа на пет метара високе стубове испод којих би се кпеталн аутомобили. Сваки блок куКа предвиђа места за 3000 људи са максималним конфором. Сваки блок куКа нмао би сзо је ресторане и паркове, а између појединих блокова биле бу засађене баште. Становници не би ништа чули од буке аутомобилског промета, а куКе не би сметале ширењу улица. Све као у бајци, бар за наше време...

Пас открива банду обијача

Беч, октобра Две похаре задавале су ду же времена бриге бечкој по-

Роаеиајер је еа ономадашвлм аутомобнлскнм утакмнцама у Франкфурту воано бранном од 400 кнлометара лицији. Прва провала је била извршена у једној обуКарској радњи, одакле су лопови однели око 100 пари обуКе. Друга провала извршена је у Чиновннчкој задрузн из које су обијачи однели разне робе у вррдности од око 20 хнљада динара. Једини траг, којн је поднци ја нашла, била је једна стара ципела, која је, вероват1 (<о, уз пут пала с ноге провалнику. Обијачи би, всроватно, и данас у миру уживалн плодове овојих крађа да бечка полициЈ*а није позвала у ггомоК вучјака Дангуса. Полиција је однела пнпелу на месту на којему је нашла и довела пса. Овај је оњушио обуКу и онда је почсо полако, њушком зарнвеном у земљу, да корача према једној малој бапггованској куКипи у бечком предграђу. Полннија је одмах упала у ту куКу и у њој нашла још 10 парж ципела од похаране робе нз Чнновничке задруге. Тако је пас Дангус добио још јсдну ловорику у свој'ој ' каријсри.