Правда, 31. 10. 1937., стр. 8

I

конгреса о спољној полмтици француске

Парнз, 30 октобар (Телефоном) Спол»на полнтика Фрачцуске Јк^данајињој крнтнчној светској ситуацп|и бнла је предмет свестраног нспитивања и нзлагања на синсћној седницн Радикал социјалистичког конгреса у Лнлу. Дискусија о спољној полигици трајала је до дубоко у ■1оћ и завршена је једнодушним нзгласавањем предлога резолуције који је спремио угледни .члан странке посланик г. Кајзе. У тој резолуцији конгрес нзражава своју захвалност министру спољних послова г. Делбосу за његову вндовиту и ефнкасну спољну политику. Пре изгласања ове резолуције, а после великог говора мннистра спо.ђннх послова г. Дел боса, конгрес је са великом паж њом саслушао говор г. Ериоа, који је такође говорио о спољној полнтнцн Француске и о оп пггој ситуацијн у свету. Он је рекао да треба много жалити ото је још н данас могуће у гету приступање рату без прет - кодне одбране. Ситуација на Средоземном мору је врло оз-

Г. Ерио биљна. Француска жели сарадњу са Неуачком. а мора још више да појача политику савеза са Енглеском. Г. Ерио је изјавио да има потпуно поверење у спољну политнку коју води г. Делбос.

Резолуција Одбора за немешање

Лондон, 30 октобар Авас јзвља: Се«ретзријат Одбора за немешање објавио је овај комннике: Претставници држава заступљених и пододбору одбора за немешање сагласили су се у погледу нацрта резолуције која је израђена на састанку од 26 октобра. Текст нацрта гласи: Претставницн сила заступљених у пододбору сагласнли су се да прихвате девет тачака британског плана од 14 јула који се однос^ на повлачење добровољаца. Признање права зардћених страна и проблем конгроле уз допунске мере које су потребне да би се појачала контрола, а те мере оснивају се на извештају г. Дул Хенинга. У саопштењу се долаје да су се преставници сагласили: 1) Да известе свога претселника да ступају у контакт са ооема зараћеним странама у Шпанији, да добију у што кра. ћем року од њега пристанак у погледу одлуке за сарадњу прнликом повлачења нз Шпани је добровољаца који нису Шлан ци и у погледу оснивања двеју комисија. Једна комисија би требало да буде упућена у Шпанију, где би имала задатак да н лнцу места врши надзор над повлачењем добровољаца, пропорционално према њнховом броју колико их се налази у војскама обеју страна. 2) Да ће њихов претседник, сгупивши у што тешњн контакт са обема зараћеним странама у ци-ву добијања њиховог пристзн ка на одлуку по првој тачки, обе стране известити да ће владе ко. је су узеле учешћа у споразуму признати право зараћених страна обема странама под условима садржаним у британском плану. 3) Да ће, почевши од датума који треба да одреди Одбор а који треба да претходи почетку извршења повлачења страних до бровољаца на француско-шпан.

ослободиће ог страха и бриге за школоки успех овоје деие ако своју бригу пренесу на струч не квалиф^иковане профгсоре у КОРЕПЕТИТОРИЈУ гдс учеиици сваког да-на по 3 часа (од 9 до 12 пре подне или од 2 до 5 после подне): 1. понове читаво градиво којг су тога дана учили у школи 2. науче « израде добивспе лекције и задатке 3. лрипреме се у предмстима за следећи дан 4. добију потицаје у бућењу воље за науком 5. з*че се реду, раду, марљиво сти и добром владању. Дванаест професора «адзиру рад у Корепетиторију и зоде ученике сигурном уопеху ,г нау•ци. У заводу влада родитељско заузимање. Корепетитормј је основала ВнлЈВићева школа, која је одзбрена од Мкнистарства просветс актом бр. 7166-29. Адргса: Видовићева школа па лата Рн>"глс)не, Књежев споменнк бр. 5. Инфо<рмације и упис од 8 до 12 и од 14 до 20 часова. 77557

ској и португалско-шпанскоЈ граници, бити обновљена и појачана контрола за примену мера које ће допуњавати систем по морских посматрача и то у смислу допунског елабората. Свака од влада која је узела учешћа у овом споразуму треба понова да потврди свој пристанак тиме што ће донети мере којима ће се онемогућити превоз преко њене територије оружја и ратног материјала или оних бораца који нису Шпанци а који би желели да се јаве за до бровољце у тој земљи. Претставницн Велике Вритани)'е, Белгипе, Француске, Шведске н Чехословачке изјавили су да њихове владе присгају. без резерве, на предлог резолуције. Затим се у комнникеу даје текст изјава совјетског амбасадора г. Мајског, немачког амбасадора г. фон Рибентропа, а потом текст изјаве италијанског амбасадора г. Грандиа, који је изјавио да „декларацнја совјетског претставника не мења битно претходно негативио држање совјетске владе". те је до дао да Одбор не треба да гомила незгоде створене држањем Москве. Затим је узео реч претставиик Португалије, који }е изјавно дз његова влада пристаје на предлог резо.туције. ФРАНиУСКИ АИСТОВИ изРАЖАВАЈУ БОЈАЗАН ОД МОГУЋНОСТИ ДА ДОЂЕ ДО „СЛОБОДНЕ АКЦИЈЕ" Парнз, 30 октобар Јутроппм штампа коментаргаде јучсрашн>у седнииу одбора за немешан>е. наротото кзјаве г. г. Мај ског н фон Рибентропа. У „Еко де Парн" Пертннакс нз међу осталлг каже: „Рибентроп Ј *е нзјавно да Ј *е при знање праза зараћених страна н враћан>е ковггролн препсодан услов за споразум о повлачењу добрлво љаца. Да лн ће се вратитн г. Рн»лнтооп уз прнстлнке Италчје нз уступак којн је учннио г. Гранди 20 охтобра, чију смо важносг нстакли?^ У том случају све ово пгго је дбиЈ 'е«о гтос-чадњга даиа бнло бн изгубљено.* 4 „Пги ПаризЈ'ен" нзмеђу оста.\ога каже следеће: „Закл>учак кодн бн се могао повући нз ј *учерашн >е седнице даје иаде да се каже да је од стране со

в)етске владс учињен известаи про грес, а-\н да је учин>ен корак уна, зад што се тнче Немачке. Италије и Португа-\вје. које су ауторитетом својнм даваче раније утисак да су сс одрекле захтева за доношење од-\уке једногласно, а\и које данас инснстираЈу на томе." „Жур" каже: „Мајски Је Јуче у Лондону поку шао сво) пос.\едн>н маневар у ии[ љу торпедован»а одбора за неуI тралност." ! Један левичарскн лнст каже: .,Ју че је фон Рнбентроп у савршеној сагласност са Гранднјем. као н увек, срушно франууско-британску комбинапиЈу." „Погтилер" између осталога ка же: „Совјетска Русија чинила )е Јшоге уступке у погледу посту.ч ка око гласања. Претседн>« од бора за немешање Плимут при знао )е то у гоку дискуснја, па што је за њега како |е рекао. било јасно да Совјетска Руси.з није желела да се укине правн ло по једногласном доношењу закључака, кад Је кзјавила дз ће да се уздржн што Јгпак омо гућава да се иде напред Фрзнцуски амбасадор г. Кор бен инсистнрао је такође у том правцу да се иде напред, али је тачно да то ии по какву цену не же.ти ни Италија нити Нема чка." „Епок" каже: .,Још нисмо изгубили стрпље ње. Ако Је тешко да дође до сагласносп» по принципима, не. сумњнво да ће још теже бнт< постићи споразум у погледу на. чина примене. Ако не дође дј сагласности ситуација ће поста ти веома узнемирујућа, пошто ће сваки задобити слободу зкције" АУСТРИЈА ПРИЗНАЛА ГЕНЕРАЛА ФРАНКА Париз. 30 октобра (Телефоном) Допнсник „Па-р« Соара" нз Беча јавио је данас у подие сво ме листу да је Аустрија с.тужбе но признала владу гене-ралл Фра нка у Бургосу. Аустрнско Минн старство спол>них пос.тооа служ бено је известило о томе бнвшег шпангжог опуиомоћеног ми нистра у Бечу г. Гарциу Ком:на, који се већ одавно деклари сао за владу генерала 4>ранка. Дописннк .ЈЈари Соара" ве.ти да је исту овакву одлуку доне ла и маџарска влада. Лист поми ње још једну балканску држз-

С&еЈЈпиЈ дом са Т1Ш05КАМ

ф СИЈАЛИЦАМА

ДВАЛУТ СПИРАЛИЗОВАНО ВЛАКЛО

775-4

5а кој\' вели да је признала владу генерала Франка. Ова неочекнвана одлука поме нутих влада изазва.та је У Пари скнм политичхим кругов;гма прз г сензациЈу. Сматра се да се аустриска вла да врло тешко оДлучила на ова кв\- меру јер је њој стало до то да буде у добрим односима са Француском. Због тога се сма тра да је аустриска влада, а и сто тако и маџарска, попустила под јаким притжжом Рима. Др. г. м.

ОДЛОЖЕНО СУЂЕЊЕ НОВО. САДСКИМ ДРВАРСКИМ ТРГОВЦИМА Нови Сад, 30 октобар Суђење новосадскЈв! дрзарским осам даиа да би се саслушали стручњаци по неколико питањз у погледу цене дрва.

Сутра. 31 октобра, одржаће ( нас зборове Југословегнске рад*1 конференцију у селу Суха:и калне зајеЈШиие у Цазину и Ве Сраза босанско-круттског а уве јлккој Кладуши. че конфереицију у граду Кру После њега је госорио г. Ну чти. У понедељниж 1 новембра ! ри^а ПозДерац, народни послаодржаће среску коиференц »:у »тк.

за Срез босанско-крупски у Бо санској Кругти. У уторак, 2 ноу Бихаћу. у среду трећег иовем бра одржаће конференцију Босанском Петровцу, а четвртак 4 новембра шиш- конфереицију у Кулен Вакуфу; у петак, б вемора, конференцију у Дарл-за ру, у суботу б новембра, коифе ренцију у селу Стрптару. а У не дељу 7 носембра, одржаће )ав 1 збор у Дзр>-вару. Овим конференчшјама од Би трговциада одложено ( е за хаћа па вер< ^ агно да ће 1« Ж1 *то пи /•(> госиппччу , . присуствовати и г. др Милан Гавриловић. који је био посла нички кандидат на Земљорадни чкој листи у срезу босанскопетровачком. М. Г. БЕХМЕН У ЦАЗИНУ Ба»>а Лука. 30 новембар Мжистар без портфеља г. Шефкија Бехмен одржао је да

^ Услед поплапа срушио се величи мост нспод п\анине Ивачице. недалеко од Варааоина, на пу ту који везује села Иванец и Пригораи. Због тога је на том пугу онемогућен свакн саобраћај.

УРАНИЈА У 3, 5, 7.10, 9.30 СЛАВИ ЈА У 2.30, 4.30, 6.30, 9

ПремиЈера б &чког супер шлпгера ЧДР Б0ЕМСТВА МАРТА ЕГЕРТ ЈАН КИЕПУРА Паул Кемл, Тео Линген, Оскар Сима, Рихард Романовски

Свечана прослава турсиог националног празнииа у присуству г. Кемала Ататуриа Анкара, 30 октобар

Анатолска Агенинја јавл>а: Поводо-м националне свечаности, претседннк републике прнмао је ју че у палатн велнке народне с*уппгтине честитаа>а владе, народн.п посланика. внсоких државннх фуик џионера, генера.\ктета. офнцнра и дипломатског кора. Заткм Је прнмио честитан>а румуиског министра претседннка г. Татареска. нранског

скаута из целе земд^е. Пос_\е њих у еафилеу нш.\а је војска, као н мо торнзовани одреаи. Огромна маса света одушевљено је поздравила војску. Увече мииистар спол>них послова г. Руждн Арас приредио је у част румунског мииистра претседни ка г. Татареска саечану вечеру. Прксуствовалн су иинистар претседник г. Џелал Бајар, свн члачов\аде, начелник Главног гене-

министра претседника г. Самиа. на ралштаба румунсхе војске геиерал челника главиих генсралштабова Сичитиу, посланиии држава Балдржава Балканског споразума. Вој канског споразлма. Око 11 часова на парада била је нарочито сјајна. Отпочела је дефилеом 150 војннх авнона, пгго лоавчких што бомбар дерских под командом авнјатичарке Сабихе Гечен. Затим еј извртаи де>фвле 1.600 претставника

КДРТЕ СЕ ПРОДАЈ^ ЗА 3 ДАНА УНДПРЕ1.ЗБОГ ВЕЛИКЕ ДУЖИНЕ ФИЛМА пвташноуозигао тш.

[у т оиорнли тм Свн београаскн тртхжцц соли I теста због одобрења рада велн дарно држали су два дана зз- ким магазинима. тзорене своје радње у знак про | Данас су све београдске трговине отворене.

Г. Нушић је оперисан и осећа се добро Наш поттуларни комеднограф г. Браннслав Нушић, који је у последње време узбудио јавност и многобројне поштоваоце још и честим побољевањем које је наводнло на зле слутње (неоправдано, хвала Богу!), већ дуже времена (овога пута без ичијег знања) не напушта своју удобну вилу и топлу постељу. гости су отншли у зграду Сергнви Мис.тито се, ваљда, да хладни где Је одржан велики ба.\. Претсед дани и променљиво време не ник репуб.\ихе г. Кемал АтатЈтрк ксивеннрзју више нашем, старом отворио је са г -1 )Нпом Пагагос, Ј књижевнику за његове шетње ћерком грчког иачелника главиог | београдском чаршијом. А многенералпггаба. бал. ги (од огаос који одано верују у

Министар г. Шефкеја Бехмен отра полази у Козарац, где ће тгрисуствовати отварању среске испостгве и одржати конферен цнј'у са прмста.тицама. М.

Народна банка одобриће специјалне кредите новчаним заводима за исплату мањих улога на штедњу После јучерашње седнице Упргвног одбора Народне банке, гувернер Народне банке г. др. Милан Радосављевић дао је пре тставницима штампе изјаву у ко јо; је између осталога рекао: Мора се констатовати да каше новчзно тржиште још не функ циошгше потпуно нормално чз ±2 је потребно г»ред\ зети мер^ за његово ]ачање и лефиш1тичМсР*^ 4 здрављење. Краљевска влада доношењем Уредбе о ликвидацији земљора днжких дугова скинула Је дефн ниткв«о с дневног реда ]едан ве ома крупан и сложен проблем, ко)и је годкнама притискчвао новчано гржиште ч претстављао лрепреку за сваку успешну акц;» ју у правцу саиирања нашег кре дитног организма. Доношењем Уредбе о ликвида цији земљорааничких дугова повериоци за своЈа земљорадии чка потраживања добнЈа ;у )едан део у обвезницама и Једзн део у вншегодишњем потраживању код Прнвилеговзне аграр не банке уз камату од 3%. Од мах по доношењу ове Уредбе поставмло се питање моби-тизације и потраживања у првом ре ду од стрзне државннх устано ва и Народне банке. Државне новчане установе и Нгродна банка приступају споразумно и у заједничко] акцлји и на тај начин стављају тим У становдмз на расположење пе т требна средства за де.тимичну ис плату н ослобоћење за сада још везаник улога на штедњу. Та мобилизација једног дела потра жнвања код Привилеговане аграрне банке вршкће се уз кама ТУ од З в /о. Народна банка донела је од луку да новчаиим заводима у че љи одобрзва специјалне пранице за есконт уз камзту од 3% и супергзрзнцнју обвезнице н по траживања од Привимеговане а грарне банке у сврху омогућаза ња ти=м заводшЈа да ослободе све улоге на штедњу на 10.0^0 Јпгнара. Ти кредити одобраваће се не само ззводијм који се налззе под заштитом него и онимз ко»и кису формално тоажили ззшгиалн не иоплаћлчју улошке у п>'ној мерн. Органн Народне бан ке вршиће контролу у котшко то буде потребно. Поштанска штедионнца такоће е донела наче.тну одлуку дз земљорадничким кредитним за другзма н њиховим сзвезима о добрава спецнјалне кредите цо текућем рач>-ну уз камату од 3°/о бази њиховог меннчног акцента и њиковог потрзживањл од Пркзилеговане агргрне банке до висине од 25% номинглног износа тог потраживања.

ненсцрпност г. Њтпнћеве продуктивностн) с прижељкнвањем су очекивали да ће из ове усам љености васкрснути нешто ново, — пошто је „Покојник" зећ остарио — као новост — за јав ност. Мећутим, једна личиост ичди скретно је демантовала све ове наде и претоставке и доставнла нам да г Нушић у строго> днс крецији већ десетину данз болује .кму болест, ног кн>ижеан „ ка . Сва среКа што је посрели (на — г. Нушић се сада осећа вр врату, или на лећима) једа« о-1 ло добро... И за којн лан бић» оичан чир. И мали труд хирур. [ све у реду. вала Бог\>! — јавио га г. др, Коена био |е довољан «ам једаи женски глас. с оие да отклони сваку опаоиост по стдаие телефонске жице, иа стз драгоцени живот вашег омиље. на оболелог књижееника.