Правда, 04. 03. 1938., стр. 10

Несебична љубав грофице Валевске

Наполеон се срдачно забавља на соареима код Валевске, после развода брака са Жозефнном Валевска је, међутим, тужна и несвесно играчка у рукама министра Фушеа 22 Напнсала: Гертруде I - Ареи

Сваке среде, после вечере, Марнја је прнмала у својој куКи сво ј« најиитимиије пријатсље. Увск исте седељке на којима је било о ко дванаест увск истих лнца. Мушкараци су били обучени у обична одела, а жене у једноставне скромне хаљине. Међу гостима у век су се налазили Днрок, принцеза Јаблоновска, гроф н грофнфнца Бесано, често Паулина Бор ге«е, а, с времена на време, и Фу ше. Око девет часова музика је по чела да свира. У просторијама је владала необично пријатна атмосфера. Овде се улагало много ви ше духа н укуса него у самим Тн љеријама. Марија је одувек била веома осетл>ива на неукусне стварн. Својом интелегенцнјом она је умела да од свсга створи најсавр шеннју хармоннју. Наполеон се добро оссћао на о ■ им састанцнма. Откако се развео он је, нпак, долазио врло ретко. От*д је вечери проводно у своме кабннету међу географским карта ма ■ цнфрама. Сем тога мислно )* да би н>егово јавно присуство код Марије, непосредно после раз ■ ода, могло да увредн Жозефнну. НАПОЛЕОН СЕ ШАЛИ Ове среде цар је дошао весео. добро расположси н свеж. Био је бе» бриге и са свнма је разговарао иезванично, фамилијарно. Ви дело се да је желео да мало буде човек као и други. У таквим при ликама био је најсимпатнчннји. Лично је на оно доба кад је постао цар. Песника Делнла пецкао је ва жегове пссме, које су недавно би ле објављене, с грофицом Ровиго шалио се на рачун њеног мужа, кога је цар стално слао у неке мн сије само да би грофицн дао могуКности да буде мало слободна. С Јаблановском је био учтив, зато што је толико била одана Марији. Цело вече је разговарао са свнма За сваког је нмао какву симпатичну реч. Кад су били спре мљени столови за игран>е, онда се тек приближио своме царству, сео поред Марнје у једном углу, на диван који је био кокстно намештен у малом салону. Светлост је била дискрстна, говори нису билн гласни. Они су се осећалн као да су сами. МЕЂУТИМ ВАЛЕВСКА ЈЕ ТУЖНА На супрот цару, Марнја је те •ечерн бнла меланхолична. Нзене нежне очи биле су превучене веаом умора. ТрудноНа, која се још ннје видела, почела је већ да је умара. Сем тога, у последње вре ме н>ена кућа била је стално отво рена. Гости су јој долазилн од јутра до мрака. То су били пријатељи или други који су хтели да јој се приближе, пошто су билн уверени да ће она заузети ме сто Жозефине. Сви су показива ли своју оданост, а многи су већ отворено понудили своје услуге н савете, али ннсу ааборавили да затраже унапред какву милост. Све јој је то било одвратно, јер је внала да сви ови долазе да јој се клан>ају, само зато што очеку ју од н>е да им се захвали на осетан начнн. Оно. међутим, пгго ју је најви ше болело било је то што су љу ди, ■ они који су долазили и они којн су водили интрнге н сплетка рилн у цозадинн, мислнли да је о на проузроковала пад Жозефине, да је учннила све ив рачуна и да њеиа прнврженост цару ннје ни-

СоруНећ! 1)У ј МЕМАИОИМЕ аТЕКАК15СНс АОЕНТ1ЈК ♦ шта друго него обнчна амбицнја да постане царица. Суморно је седела Марија у углу дивана и на Наполеонове из лнве неашости одговарала кратко и хладно. Она ннје приметила ко лнко је љубавн н нежности било у његови.м погледима. Њено нера сположење било је, међутим, оправдано и поред тога што се нн је оссћала добро. Она је цара по знавала тако добро да је и ове вечери приметнла да се под његовом веселошћу налази нешто много озбиљније, које хоће да прикрије. Кад год јој је рекао ко ју лаку, симпатичну реч, она је о сетила да је, уместо тога. хтео да јој каже нешто дубље. Нешто је хтео да каже, алн га је нешто дру го стално спречавало. А ДОТЛЕ ЈЕ ФУШЕ БИО У АКЦИЈУ Марија се није преварила. У не колико ма/.ова имао је на уснама нешто што, судећн по изравима ли ца, није одговарало општем расположењу те вечери. Увек се, међутим, тргао н прешао на неку другу тему. У међувремену Фуше је у дру гој соби од нервозе премештао је дну ногу преко друге и бацао ди скретне погледе у собу у којој се налазно Наполеон да бн с лица могао да прочита како се развија ситуацнја н да ли се говорн нешто о евснтуалном браку. Затим је устајао н облетао око сваког, показујући присутнима колико је он фамилијаран у овој кући. Циљ му је био да се приближи Марији и дв говори с њом. Фуше је био добар психолог н

имао добар нос. Он је знао да ће се питање брака морати да реши брзо. Тако сваки тренутак може да претставља губитак у времену. Ако данас не реши с њом, сутра ће.можда, бнти касно. Он је видео и то да је цар расположен и да би у том тренутку био у стању да пристане на све што би му Марија тражила, већ зато што је она била нерасположена и што је овим ставом имала тренутну супе риорност над царем, који бн у присуству свих гостију био у ста њу да клекне пред њу и да јој се стави на расположење. Ову ситуа цију требало је искористити. Ко зна кад ће се опет вратити и да ли онда више неће битн касно. Поред Фушеа и остали су били уверени да ће се Наполеон венча ти с Маријом. Друкчије се не би могло протумачнти његово распо ложење пред осталима што иначе никад није показивао. За присут не то је била готова ствар. Али за Фушеа све се још није било снгурно и дефинитивно. Требало се осигуратн да Марија неће одбити кз чисто моралних и сентименталних разлога. Она бн била у стању да одбнје једино за то да се не би мислнло да је то био њен план, а нарочито да цар не мисли на то. Сем тога, требало је добитн и тако је везати за се бе. Нека касније зна да се Фуше највише заузсо за то да Она постане царица. Цар му је, међутим, био на пу ту. Није могао да се одвоји од ње. Бно се толико загледћо у Ма рију да је Фуше изгубио наду да ће икад моћи да разговара с њом. Изгледало је као да не жели ви ше да је напустн и да вечно же лн да остане поред ње. То не би било против жеље Фушеа, али би било боље да још пре тога разго вара с њом. На крају му се пружила прилнка. Одлучни тренутак био је дошао. Требало га је ухватити. Фу ше је ступио у борбу.

ЈЦ&ГААд

Тврђење да средина не воли даровитог човека и да га свесно ставља на муке не може се без нкакве ограде прихватити као потпуно тачно, али -Нсто тако било би неумесно оспоравати да оно налази у дана шњој стварности извесну болну и отпорну подршку. Судбина да ровитих људи није увек ружича ста, а њихове недаће често су у непосредној вези баш са даровитошћу, којој сви нису подједна

Даровитост је често предмет плитког и неукусног потсмеха, предмет доследне, ненскорењиве зависти снћушних духова и меди окритета. Они су склони да чове ку опросте све сем једног греха који је, по њнховом необориво меродавном мишљењу, најтежи. А тај грех, неопростиви грех јесте даровнтост. Стављена на ду ховне теразије духова, о којима је реч, она би требало да буду изједначена са настраношћу. То они желе, томе неуморно теже, сматрају ћи да најоштрија осуда мора снаћн свакога, коме се круг интереса и стремљења не покла па са њиховим тескобним кругом. Независно од тога на коме је подручју даровитост испољена, она мора да рачуна са покушајима да буде спутана и обеснажена од оних, чија је снага у ме диокритетској учмалости, тврдој и ледено хладној, неприступачној разлозима срца н духа. У оваквом случају, подршка на коју даровитост иаилазн, сама по себи скоро инкад ннје довољна да парализује тај отпор ■ да да ровнтом човеку поуздаио прокр чи пут. И он сам мора да се по свети својски крчењу пута, савлађнвању препрека. На том послу троше се многе снаге духа и дара. Каткад скоро до исцрпљења, уместо да бу ду непосредно посвећене стваралачким подухватима. Није мали број даровитих људи који су остали неизражени или недовољно изражени само зах ваљујући отпору недаровитнх.. ♦ Основне школе створене су да би детету дале основне појмове чнтања, писања и рачунанЛ. У већини случајева де те напушта основну школу са до вољннм анањем да би могло да настави науке у гимназији. Постоји, међутим, једна ствар на

ДОК ЛЕКАР СЕДИ БЕСПОСЛЕН, ВРА ЧАРЕ ИНТЕРВЕНИШУ... Наше село (Дунавска бановина) спада међу она ретка срећиа села која имају лекара. Ипак, још увек нма код нас појава која баш меднцнна треба да потпуно потнсне. У моме суседсту порађала се једна жепа. Порођај је бно тежак. Чула сам за то и отрчала одмах тамо. Затекла сам око породиље гоиилу жена. Једна врачара, то пнла је восак од кога је сва соба била пуна тешког вадаха; друга је стајала у углу као окамев>ена. Жена на постељи се мучнла, а оне нису нн помислнле, да тре ба позватн лекара. Чак су се наљутнле, када сам га ја довела. А лскар је породиљи укааао помоћ н ускоро је порођај аавр шен потпуно успешно.

Још мпого треба раднтн на сузбнјању враџбина н увођењу модерне науке у жнвот села. А. ШЕСТ ПУТОВАЊА КОШТАЈУ КОЛИ КО И СЕДАМ Миоги радннцн текстилне фа брнке у Дугареси станују у селнма удаљеннм толнко да онн морају да долаае на рад сваког јутра н да се враћају увече вовом. Ови радницн уживају повлашћене ведељне карте које купу ју сваког понедељинка. Међутим, ове карте нздају се н наплаћују ва свнх седам дана у недељн, нако радннцн недељом не одлаае на посао, те нн карту тога дана не корнсте. Беа потребе н без корншћења, дакле, плаћају карту аа је дан дан внше. Надлежнн бн добро урадилн када бн извршнлн намену у том

смнслу, да се радннцнма недељ ие повлашћене карте издају н наплаћују аа свега шест дана. То бн бнло в хумано. Ј. М. НАУКА И ПРАК СА Бар да је горе, на врховнма ннтелектуалаца, на факултетнма, све у реду. А то да се постнгне није тешко . Само да буде свак на свом месту. Међутнм како је то кад један уннвсрзитетски професор обнла вн, прегледа у комисијама београдске грађевнне код толикнх хигненичара ? Где нма ту логнке, оснм тога што се он нншта ве разуме у то? Алв, доиста, ту не вреде нншта ви „образ" нн логика, кад човек нема тог „образа".. Кад ће тн понекн нашн професорн да постану закупцн бнфеа? Др. К.

коју се не обрлћа довољна. а че сто иикаква пажња. То је прак тична, примењена хигијена на са мо дете. Ове школе су толико оптереће

— Болесник, госпођо, може да пије само слабу каву, јер га јака, како вагледа, чннв врло нервозннм. — Да вндите само колико се ои нервнра абог слабе каве!

не ученицима, а имају иезнатну наставну силу Д« учитељи скоро никад немају довољно времена да се позабаве и тим важним про блемом. Зато се сусрећу прљавв деца, која данима нису прала нн руке. ни врат. ни уши. 1о се наЈ чешће дешава код оне деце кој* код своје куће иемају могућности да науче основне поЈМОве хи гије а немају ни могућности Д* се одрже чисти, пошто их роди тељи ујутру рано напуштају одлазећи на рад. Баш на ову би децу требало о братити мало више пажње, јер њихови родитељи немају времена да долазе у школу и да се ра спитају за напредак детета н д« упозоре учитеља да обрати више пажње на њих. А нарочито зато што та деца често остају једино са основном школом, не одлазе у гимназије и на тај начин остаЈ*у аа све време живота неупућена " у томе како треба да одржаваЈу своје тело у чистоћи н здрављу. У оним школама у којима кма већином радничке деце, учитељи би требало, до р«шавања еамог проблема основне наставе да се више забављају практичним са ветима, па ма то било иа нгтету математике н других наука. Хроничар X^ ^ • * >

Беогоадске козерије

У тражењу смиспа

На берзи данашњмце смисао као таква не котира се баш увек високо. Често је тражња, тако рећи, минимална. А и нуда, искрено речено, није баш тако' жива. Зар то није болна и неиила појава? Зар тражење смисла да постане бесмислено? Смисао вал»а тражити свуда и на сваком месту. Чак и тамо где га на први поглед нема. Тек кад се уверите да га заиста нема ни на други, ни на трећи па ни на четврти поглед, можете одустати од тога посла. Налажење смисла у некој појави, догађају или говору захтева каткад велику вештину. Вешт човек, на крају крајева, наКи Ке смисао и тамо где он није заступл>ен ни у најмањој дози. Њрочито у том случају ако вешт човек из тог налаже<ња смисла може да извуче неку корист. У томе је, сасвим очигледно, једини смисао тог налажења смисла. Исто тако веома су уладл>иви данас и случајеви неналажења смисла. Овде се може на вести заиста тужан н језив слу чај те врсте: Један господин примивши по зивницу, на којој ј *е лепо и > а сно било нсписано: „Фрак и де корације", два дана радио је нстрајно на томе да добнје потребне декорације од Народног позооишта. Никако се није могао одлучити да ли да узме декорацију која претставл>а др во или декорацију неба неприродно плаве боје. Кад је одбијен од тражења декорација, дуго није могао да прежали ту незгоду. Приредба, на коју ј 'е позван, није била декорисана његовим присуством. Уколико ова прича није плод нечнје необуздано игране фантазије, она показује од колике штете може да буде неналажењн смисла и пружа у том прав цу једну врло речиту поуку мла дим генерацијама од осамнаест до осамдесет година. Наведени пример ннје усам. л>ен. Један друпи господин, вероватно рођак оног првог, прочитао је ономад на вратима изеесне канцеларије кратко саопштење: „Страмке се примају ал * до 12 часова пре подне". Одмах по прочитању, госп*дин се достојанствено машио м џеп и извадио легитимацију једне странке да би на тај' начин доказао да је потпуно квалификован за пријем. Из тога се јасно види да ти људи којима полази за руком да не разумеју и најразумљивије ствари. Често се догађа, међутии, да људи дају сувише уско н једнострано тумачење појединим уобичајеним изразима. Као пример да наведемо ловачку вечеРУ. Под тим појмом обично се подразумева вечера, на којој сви учесници редом излажу своје ретке и завидне успехе у лову, а док један говори остали се праве да му верују. Али кад неко улови свог познанкка ила пријатеља да му плати вечеру, н ту је по среди, сасвим разумљи во, ловачка вечера. Јер Икс је уловио Ипсилона да подмири ра чун, а то ј 'е леп ловачки успех. Још један пример: Кад ј 'е реч о некој установи за помагање незбринутих, обич но се мисли да она помаже незбринуте ван редова своје упра_ ве. Такво тумачење, у примени извесне установе, вапијуће је не тачно и сведочи да тумачи немају нн најмање смисла за уочавање правог огисла -- устако ва у ствари збрињагч чланове управе и, мора се признати, показује у том племенитом хумдном послу легту истрајност. Џ Да. проналажење н огкривање смисла веома ј "е значајна ствар, али каткад је препоруч. љиво у многим стварима уопшт« не открити њихов прази смисао и дух. Некако ј 'е човек" мнр нијн кад их не открије. Сетимо се речи песника г. Божидара Мо вачевића: „Ја разумем, све разумем И не наћм смисла умем."

® Прес к ачући преко ватр« са сеооком децом, осмогодишња Амалија РакиновиК из села Смо љана, код Винковаца, запалила се и задобила врло тешке повреде. У безнадежном стању Амалија је пренета у болницу.

ТРИ ТАЈАНСТВЕНА АВИОНА

Г