Правда, 04. 03. 1938., стр. 9

Реформе од социЈалног и хигијенског значаја Штокхолм. Једина евпопска престсница оез перифериј сннх азбина и сумњивих. пољзвих н чмн

„ПРДВДА" вос интерзјуише СВЛК0И 1АИА

Штокхо.тм, иарта | су обнчно «авих.1и да ■рндиком пооете иа које популарниЈе зароши посете и ло ко;и лока-т, кавшу или, бол>е рећи, јвбику прадграђа. Тн опом>*рни Јкжали су у нехим варошима и права тутжсткчка атракцнја. Нарочито 4ШОГО има таквих локалл у дристанишнкм градоеима. Пркродно је да такви локали нмају у оваком месту овој локалки колорнт. Једном сам и ја потражио један такав локал у Штокхолм>'. Велика варош, најповиаткје шведоко пристаЈПШЈте, ■ м»слио сам да Ку заиста лако наћн у лучком Делу града такав локал. Моје је разочарање било велнко. Л>тао сам, улазно у све могуће локале, али ннсам нашао оно што сам тражно. Сви ОУ локалн бнли више него при- | ццм стој(»и, чнсти, помало и л\ - ксуз ^ЈЦ ни. То ме је заинтересоеало. И ја еам као иноги турнстн пре меие почео да истрзжујем >зроке. Ни ко ми то ннје умео да објасни, док се ниса-м позабавио пнтак>ем система продаје алкохола. Тада оу ми у друштву за прода ју на детаљ, поред остааих занкмлуивих резл.тгата њнхова ра да, указали и на њнхове рссторане. Стара.тући се да својнм грађанима, без обзира на социјалки положај, пружи што бољу и чистију хранл-, на држаану иницијатизу. Штокхолмско друш тво за Детаљну проаа.ју алкохо ла је дало капитал за једно ново друштво које је имало за цил. да отвори низ ресторана иодерно урећених и тако нагна и друте влаокике да своје лока ле прилатоде нозој ксхнкуренциЈи. По окраћеницама почетких слоза то се друштво зове п Сара". Отзорено је 35 нових велпкнх и лепих ресгорана која су да вали својим потрошачнма све оно што и досадашњи ресторани, по истим ценама, али све у лепшим просторијама. Све је било чисто. Резу.ттатн су се >*брзо показали. Када су радннци. утлавном посе тноци ових локала, увидели да по истим ценама добијају бол»е и у много лепшем облику, судбина малих прљавих каваница је бччз запе ^ћека. Они који своје локале чису прила-одили ноеој *онк >рентЈИ ; и су моралн пропас ти. В лики део је нпак реновнрао св л *е л кале, побољшао хра »у » т жо мо ао да настзви свој рад. САРА није друшгво које има циљ ^к'номску добнг. Оно је чи (то филантропско друштво. Сва ааргда не иДе »а .•птаиденде. већ се враћз у касе Штокхолчског друштса и одатле у државне. САРА прота ; е и вино, али без зараде. Добнјају само извесну отшгету за потребан инвентар ко.?и ј« у употреби. Резултата ко 1е је државна иницијатива показала овим соција.тгш« експериментом јединствени оу. Штокхолм )е данас можда једина пре стоница света, ј«ди*а већа лука, која немв оиих типнчних јавбина. легла алкоосолтима и прости туциЈе. По углеДу на Штокхо.тм га...

и други су шведоки градовн уве. ли ово да присиле да се ресто рани у лредграђнма одрже на вн сини. Данас нема у ШведскоЈ каванице за коју би се могло ре ћи да претставља онај, толико код т>риста оинљени, тип јазбина. Поред Сара ресторана има још један велими број ресторана једног другог друиггва које <носи назив „НОРМА". То су нешто бољи, јер су по ценама екупљи и намењени су за само узимање оброка, и то без алкоссола. Сада су од оба др>тптва ресторани за гворени због сукоба између гк>-

Крушевац, марта Има у Крушевцу удружења, којима се не би могло замерити да су неактивна. Али по:то. је и удружења, у којима се рад своди на прилично неплодне говоре. Извесни њнхови чланови нестрпљиво очекују годншњу скупштину — само да бн ималн прилмке да остале учеонике скуп штине усреће својнм говорима и да докажу јак говорнички дар. Тако од скупштине до скупштине. А од рада ни помена... Међу друштва која долазе у ред оних првих несумњиво спа. да и Клуб свршених ученика Војно занзтлиске школе завода „Обилнћево". са седиштем у Кру шевцу. У малоЈ сали хотела „Браћа Љотић", за једним дугачкнм сто лом. око двадесет млађих људи решавају разна питања. То је управа клуба са вођама разних секција. На челу управе је претседник г. Боривоје Петровић. Ови младићи окупљени око свог претседника раде неуморно. Седница је почела у пет по подне, а сада се већ ближи осмн' час. — Наш клуб броји преко двс стотине чланова, — каже нам г. Петровић, по завршеној :едници. То су младићи, који су завршили Војно занатлиску школу завода „Обилнћево", људи који ће у својој будућности нматизна чајну улогу у војно хемнјској индустрији. Како ови младићи, нашн чланови (који школовање завршавају у раној младости од 16 до 1в година, налазећи сеов. де у Крушевцу без родитеља) не би по изласку из школе запали у друштво, које би на њих доста рђаво утицало, наши старији другови пре пет година основали су овај клуб, који има задатак, да своје чланове, све свршене питомце прикупи око око себе и да их кроз својемно секције упозна са животом

слодаваца и радннка. Борислав Д. Бошковић садашњости и будућности.

БУКАНИР"

Н Сесил де Мил реалнзовао је ово дело са уобичајеиом шири ном замаха, у виду „гран спектакла" и минуциозне обраде епизодних сцена. То су врлине Сеснл Б. де Мила које с>'срећемо у свима његовим велнким филмовима. „Буканир" је у основи истори ја чувеног француског гусара Лафита, који се прославно и као борац и победннк на страни Американаца у борби против британских тр>тта код Н>у Орлеакса. Та битка је централни догађај у филлгу. али не иД е на уштрб осталих приказаних догађаја. Са ве.таком колкчином напљач каног блага, оружја и муниције, са неколико хиљада својих гусара, Лафит је био један одваж них фактора у тим критичним моментима, када су младе Сјгдињене Државе (тада их је бнло свега 15) дигле устанак против брнтан:ких власти, а за своју независност. Енглези су настојали да придобију Лафита за себе, обећавајући велике награде и слободу њему и његовим гусарима, које су власти гониле и вешале. Али у Лафиту се одједном пробудило национално францу:ко осећање, сетио се да је Луизијана настањена Францу зима, свнђала му се млада америчка демократија и одлучиоје да се стави на страну Американаца, иако му нису обећавалиништа. Исто тако већина његових људи била је за Енглезе, којих је 16.000 кренуло на Њу Орлеанс. У међуврвмену. Американци, не верујући Латкфовој речи, напали су ратним бродовима и бомбардерима његоеу базу. При казан је низ драматичних призора. Разорили су његов стан, уништили топове, побили многе људе а многе заробкли. Узалуд је Лафит махао америчком заставом вичући да је он савезник и да не треба да пуцаду на ње-

Налет га*сарскнх чета на британске легије изведен је са ретким еланом у тако великнм размерама, у каквим је ретко приказз« покрет маса иа платау.

ШТД НАМ С9ДБИНД СПРЕМД СУПБИНЕ 13 Претсказнвање астролога г. кернеза

ПЕТАК, 4 МАРТ Пошто су небеске конфигурациЈе данас многоброЈне можемо очекивати иноге илн мање догађаје. Дан изгле Да добар за трговие, адвокате н парничаре, па чак и кад ови немаЈу права на саоЈоЈ страни. У љубава »езде ее " е ^е ином бре^гге т иоргл, т шт

обећаваЈу задовољења која ће мо доцниЈе скупо платитн. Деца рођена овог петка има ће проницљив и плодан дух ко Ји ће им обезбедити успех у наЈразличитиЈим звањнма. Пошто ће бити „лакташи", прогу раће св далеко.

Фрсдернк Мерч у филму

Храбра и одушевљена мзла војска бескућника разбила је велику армију која насттупа ско ро у парадном маршу уз звуке шкотских гајди. Завршетак је леп и логичан. Победник Лафит треба да 6уде обешен од оних којима је извојевао слободу. Разорена је и његова велика љубав. Филм је одлично режиран и ипран. У важнијим улогама нарочито се истичу Фредерик Мерч, Франциска Гал и Аким Тамиров. „Буканнр" је једна ле па историски дом\'ментована епопеја, п>т»а романткке и живости. ТТТТТУТТТТТТТ'

тттттттттт^

Пет пута за три године СЛ0МИЛА МУЖУ РУКУ у свађи

Винковци, 2 март Ђуро Копић, сељак из Бабине Греде, недалеко од Винковаца. озбиљно је настрадао. Одмах по сле женидбе, пре три године, на стале су брачне размирице изме ђу њега н његове жене Манде. Те размирице често су се завршавале тучама, а у четири случаја имале су тешких последнца, Јер Манда је у тим сукобима прибегавала дебелој оклагијиза тесто, којом је руковала тако ве што да муж ннје могао парир ти ударце, већ је доживео да му трн пута сломи једну руку н једном другу. И овог пута супрузи су се понова посвађали. Зна јући за наЈопасније оружје, ко га се прихвата жена када се посвађају, Ђуро Је зграбио оклагнју н изгледало је да ће се сукоб свршити повољније него они ранији. Али жена је аа трен ока истргла из мужељвевих руку оклагију, којом га је ударила тако снажно да му је н пети пут сломила једну руку. Копкћ је пети пут пренет у К, К«рнез болницу. В. К.

' — Управа вашег Клуба, без сумње, има доста посла? — Рад у Клубу је врло оби ман. Нама није задатак само про свећивање чланства. Ми мора мо да радимо на општем унапре ђењу нзшег сталежа, како морал ном, тако и материјалном. — Агилност чланова? — У једном друштву све потиче од унраве. А да би чланови наше управе били агилни свесни свога задатка, којег су се својевољно и примилн, то сучла нови К.туба израдили једну казнену тарифу, по којој се неагил. ни члановн управе кажњавају новчано. За један недолазак нз седннцу члан се кажњава са десет дннара. Ово кажњавање бла готворно утиче на чланство. На свакој седници, као и у сваком раду секција скоро никада ни је. дан члан не нзостане. Прелазимо за овим на вођссекција. — Пинг.понг секција, — каже нам вођа г. Димитрије Митић основана је у нашем Кт\-бу 193< ј

Улрава кдуба свршеннд учсннка 3а. вода „ООилнћево" на своЈој селницн године. Броји тридесет акгивних чланова-играча, који редовно тренирају. У прошлој годинн приредили смо више утакшша против овдашњих студената и ђака Крушевачке гимназије. Такође смо гостовалн и у Параћи. ну. где смо играли противу скаута. — Ваш програм рада у овој години? — 15 марта почећемо са првенстзеним турниром, а за овим организоваћемо првенство Крушевца. У програму је и познв на једно гостовање у Крушев. цу, бившег Београдског првака г. Јулија Петерфиа. У овој годнни претстоји нам и го:товање у Крагујевцу противу нашнх колега свршених ученика Војнозанатлиске школе Војно технич. ког завода. — Где тренирате? Постојн ли интересовање за ову грану спорта? — Тренирамо свакодневно у сали хотела „Америка". Интересовање за ову грану спорта је веома јако. Тренинге поред на ших редовних чланова по:ећују и многи Крушевчани. — Просветно - културна секција, — каже нам вођа г. Звонимир Јавор, има велики делокруг рада. У прошлој годинн одржа ли смо неколико предавања зг своје чланство из области техни. ке и хемије. Ове године у програму је них предавања, која ће се одржати у Крушевцу и околним местима, као н по селима Среза расин:ког. Тема првог пре давања које ћемо одржаги утоку овог месеца јесте „Опасност од бојних отрова и начин одбра не од њих". Овај млади Клуб има још му. зичку, певачку, дилетанску, ша ховску и друге секције, које сг својим вођама и члановима не' уморно раде. М. ЈеротиЈевић

Шести СИМФ0НИСКИ К0НЦЕРТ БЕ0ГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

У уторак осмог марта у са ли Коларчеве задужбине при ређује концерт у 20.30 часова Београдска фил хармонија под палицом г. Хер берта Алберта, генералног му зичког дирек. [тора државних 'Виртенбершких позоришта у Франкфурту.

На горограму: Брамс: друга симфонија ге-дур; Моцарт: Клавирски коицерт К. В. 488. соло г.ђица Гордана Милојевић; Вебер: Предигра за огеру „Чароб. ни стрелац" и Рихард Штраус' „Дон Жуан". Карте на благајни Коларчеве задужбине. За време извођења забрањен ули у салу.

Алберт

ИЗИШЛО ЈЕ ИЗ ШТАЛ1ПЕ НЕНЛДМАШНО Н НЕУПОРЕДИВО РЕМЕК.ДЕЛО ЏИНОВСКА ЕП0ПЕЈА Живот и дела наЈвећих воЈсковођа свих народа ш свих времена од Алсксандра и Ханибала до Наполеона и Хинденбурга БЛИСТАВИ ПРИМЕРИ ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА ФРИДРИХ фои КОХЕНХАУЗЕН ВЕЛИКИ ВОЈСКОВОЂИ ЕПАМИНОНДА ТЕМИСТОКЛЕ АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ ХАНИБАЛ иЕЗАР АГРИПА ФРУНДСБЕРГ МОРИи ОРАНСКИ ГУСТАВ АДОЛФ ДРЕЈК КРОМВЕЛ БЛЕЈК РОЈТЕР ВОБАН ПРИНП ЕВГЕНИЈЖ КАРЛО ХП ФРИДРИХ ВЕЛИКИ ВАШИНГТОН НАПОЛЕОН ВЕЛИНГТОН НЕЛЗОН ГНАЈЗЕНАУ КЛАУЗЕВИЦ ЛИ МОЛТКЕ ХИНДЕНБУРГ Наполеон на мосту код Арколе ХЕР0ЈИ — ГУСАРИ — ПРЕГАОЦИ ВОЈСКОВОЂЕ — МИСЛИОЦИ — ЉУДИ 0Д ДЕЛА ДЕЛО УЗБУДЉИВО И ЗАНИМЉИВО КАО НАЈБОЉИ РОМАН приказује БИТКУ КОД МАНТИНЕЈЕ — ПОРАЗ ПЕРСИЈАНАЦА КОД САЛАМИНЕ — АЛЕКСАНДРОВЕ ПОБЕДЕ НА ГРАНИКУ И КОД ИСА — ХАНИБАЛОВУ ПОБЕДУ КОД КА. НЕ — БИТКУ КОД ФАРЗАЛЕ И АКЦИУМА — ПОРАЗ ШПАНСКЕ АРМАДЕ — НАПАД НА БЕОГРАД — БИТКУ КОД ХОЛОВЧИНА — АУСТЕРЛИЦ И БЕЛ АЛИЈАНС АБУЈСИР — ТРАФАЛГАР — БИТКУ КОД СЕДАНА ТАНЕНБЕРГ ИТД. Преоговоре налкса.ти Мкнистзр Бломберг — ђен. Кохенхаузеи и армиокн ђенерал Божидар Терзић Прввео с оригинала Пук. у рез. МиливоЈ Лазаревић Стр. 488 великаг фармата 24 х 18, на фнној белоЈ хартији са 39 сккца н 24 портрета П0ВЕЗАН0 У ПЛАТНО За готово |-|а отплату 120. — ДИН. 150.— ДИН.

„ВОЈНА БИБЛИОТЕКАнзлала је у првој сериј« следећа дела: 1) ОД ШАРНХОРСТА ДО ШЛИФЕНА За готово 120.— На отплату 150.2) ХИПОТЕЗА „X" За готово 60.— На отплату 80.3) БРУСИЛОВЉЕВЕ РАТНЕ УСПОМЕНЕ За готово 100.— На отплату 120.4) МОДЕРАН РАТ За готово 100.— На отплату 120.5) ВЕЛИКИ ВОЈСКОВОЂИ За готово 120.— На отплату 150.6) ИНТЕГРАЛНИ РАТ (у штампи) Свнх 6 књига заЈедно на отплату 600.— динара, коЈн износ треба исплатити у 12 месечннх рата по 50.— динара. Изрезатн, попуннти, налепитн на дописницу и послатн Геца Кон А. Д., Београд, Кнез Михаилова12 Овим поручујем једаи у платно повезан примерак дела ВЕЛИКИ ВОЈСКОВОЂИ 1) за које сам вам целок\*пки износ од 120.— дин., доаначио данас пошт. утгутн. (нлн на чек. рач. 56.742). 2) за коо'е ћу вам износ од 150.— дин. исплатнти у § ред. мес. рата по 30.— днн. Прву раггу и отпреине трошко ве изволите наплатити доплатом. За сл\-чај опора признајем надлежност Сталног избраног суда Тргоеинске коморе у Београду. 3) Овим се претплаћујем на целу прву серију (свих 6 књига) ВОЈНЕ БИБЛИОТЕКЕ н обавезујем се да ћу вам целокупан претплаггнн износ од 600.— динара исплатитн у 12 редовних мес. рата по 50.дин. Досад изиијлих 5 књига нзволите ми послати на допла ту прве рате (50.— дин.). За слл-чај спора признајем надлежноот Сталног избраног суда Трг. коморе у Београду.

Датум Непотребно прецртати

Име: Занимање: Место: —

Дискусија у белгијскон прламенту о народној одбрани Брисел, 3 март Парллмендт је наставио дискус:!јј о буиету карооне одбране. Министлр војни. одговараЈуКи нв пита»е да Беигија. и пошто је уовојнла нов сгаа у међунлродној полиггкци, и дал>е одржава везе са генералштабима сјсодних држава, изјавно ј« да је то чнсто техничко пктанл и да Белгија може да га реши по свооој вољ«.

Поппава у Хопивуду Лос Анђелос, 3 март Авас јазља: Кнше, које већ четнри дака то* ју у јужној Калн<рорнији, изазвзле су поплаве које се одавно нв памте. У бујнцамл ј« већ нашло смрт четнр« лнпа. Неизвесна је судбнна многих лнуа. Велнхи брод породица потпуно је нзолован водом. Хо.\ивуд јв преплав.геи. Одреон Црвеног крста журно оргакнвују помоћ.