Правда, 26. 10. 1939., стр. 1

Број 12.562 1одпна XXXV

Београд, четвртак 26 октобар 1939 године, Влајковићева 8.

ПРИМЕРАК 1 дппар

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ПОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 24 дин., за Америку, Енглеску и Аустрапију 62, за друге земље 52. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА: 25552, 255 53, 25554, 25555; АДМИНИСТРАЦИЈА 25551. Адреса: Београд, лоштански фах 54

»Г. фон Рибентроп се темељно обрачунао са г. Чемберленом«, наже берлинска штампа Немачка штампа вели да је говор г. фон Рибентропа „одговор на објаву рата од стране г. Чемберлена" „Војна снага Немачке стнорила /е предуслове за то да се учини крај политици мешања бритаиског острла у средњеевропска и источноепронска питања", каже „Фелкншер Беобахтер" Париски листови веле да се из говора г. фон Рибентропа може извући то да је „он нека врста објаве рата Еиглеској" и одбијају тврђење да је Енглеска још од раније припремала рат, да француски народ не жели рат и да му је рат наметнут од енглеског савезника

Берлин, 25 октобар (Телефоном) Данашњн не.чачки листови до носе дословно ноћашњи говор министра иносграних послова г. фон Рибентропа, који је одржао у Давцигу и пропраћају га коиентарнма, кОји одговарају духу говора. Листови истичу да је Немачка решена да продужи борбу свима средствима до краЈа. „Локал Анцајгер" велн да се г. фон Рибентроп темељно обрачунао са г. Чемберленом. Го спода у Лондону, каже лист,

ако то до сада нису знала, могла су јуче сазнати из Данцига да ће њихова безусловна вол>а за уништење Немачке наићи на исто тако безусловну вол>у немачког народа да се ово уннштење спречи и да се убудуће за увек онемогуће такви препади. Рат против Енглеске настав ља се према жељама Лондона. „Фелкишер Беобахтер" вели да је говор г. Рибентропа одговор Немачке на другу објаву рата од стране г. Че^иберлена. Војна снага Немачке, вођена ап солутном вољом осамдесет ми-

лиона Немапа, створила Је пре дуслове за то, да се учини наЈзад крај политици мешања брнтанског острва у средњеевропска и источноевропска питања, коЈа се политика спроводи век столећима. Немачка и њени при јатељи, Италија, Јапан и Совјет ска РусиЈа, неће даље трпети, да њихови међусобни односи и њихови односи са суседима буду под контролом енглеске гувернанте. У сличном смислу пишу и остали немачки листови. (Еуропен прес)

Фраицуска штампа одбија да је „Енглеска спречила да се споразумеју Немачка и Фраицусиа"

Париз, 25 охтобар (Телефоном) У Паризу се са великим ннтересовашем очекнвао говор немачког миннстра иностраннх послова г. фон Рибентропа, јер се веровало да ће он прецнзнратн спо,т>ну полнтнку Трећег Рајха у садашн>нм тепхкнм међународним околностнма. Вестн нз неутралннх вемаља јуче су тврднле да ће овај говор бнтн од великог политичког н днпломатског значаја. Оппгге је мшпљење у Паризу да говор који је одржао немачки миннстар иностраннх послова нема вредности са полнтнчког н дипломатског гледншта. Говор је бно внше намељеи ва унутрашњу потребу. Немачки мннистар шгостраннх послова нзлагао је синоћ оријентацнју немачке политике н пребацивао на Енглеску одговорност за све несреће овнх дана. У Паризу отпрнлике овако резнмирају речн г. фон Рнбентропа: Енглеска је та која је пуковника г. Бека бацила против г. Хнтлера са једним категоричким „не" да се анектнра Данциг Трећем Рајху. Кривица Енглеске је шго Француска н Немачка нису се споразумеле. Кривицом лондонске владе ннје могло доћн до споразума између Трећег Рајха н Велике Брнтаиије. Споравум нзмеђу Берлина н Рима најпре, а касннје између Берлина н Москве вакључен је крнвнцом Енглеске. Г. Рибентроп наговештава борбу без милостн. Данашља влада биће одговорна за пропаст Британског Царства. У погледу Фраицуске држао се г. Рибентроп тезе да треба раздвојита Француску од Енглеске. Позната је теза према којоЈ Еиглеска хоће рат, а Фраицуска је увучена у рат за ствар Енглеске. Енглеску вапада, а о ФранцускоЈ говорн повољно. Париска пггампа полемише са немачким мшгистром иностраних послова. „Евр" каже да се само Једна ггвар може нзвући из тог говора, а то је нека врста обЈаве рата г^нглеској. Париз и Лондои се шггаЈу колико ово одговара стварности.

.,Фигаро м коастатуј« да N говор обнчан вапад на Енглеску. Г. Пертинакс у „Ордру* 4 каже Да Немачка напада Енглеску аато што она ннје хтела да води немачку политику. Немачка је веровала да се западнс силе неће сложигн. У томе је водила по грешну рачуннцу. Г. Чемберлен је изиграо све њихове планове н аато су озлојсђени против енглесхог пре мијера н његове владе. Г. Рнбеатроп је тврдио да је Лондон онемогућно пројектовани састанак нзмеђу г. г. Хнт-ера и Даладјеа. О-

во тврђеље г. Пертннакс назнва ап сурдиим. гЈ^Ур" велн да је Француска у говору тек поменута да се г. фон Рнбентроп одлучно да бацн сву од говорност на Енглеску што ннје дошло до споразума између Француасе н Немачке. Г. Рнбентроп вастојн да разбије легенду да је г. Чемберлен бно анђео мира. Говор г. Рнбентропа, каже „Матен", је наставак вемачке тезе о одговорностн и стваран>е убеђен»а у Немачкој да земља водн рат абог своје беабедности. Одбнја тврђеаа

1

^ —

V

Група француских г. Рнбентропа да Ј *е Енглеска још од раннје прнпремала рат и да су гарантије Пољској дате само зато да бв се нашао повод за ратоваше. Одбија затим тврђеље немачког ми ннстра да францускн народ овај рат ииЈ*е желео в неће н да иу је рат наметнут од енглеског савезМ. Ћулафнћ.

ловачкнх авиона пред старт на западном фронту

Декларацмја нове владе г. Кјосеиванова II

„Чврсто решена да и даље води политику неутралности, влада ће као и до сада одржавати са великим силама и осталим земљама добре и пријатељске односе"

Софија, 25 октобар Бугарска телетрафска агенција јавља: Министарски савет усвоЈио Је синоћ декларацију владе у коЈоЈ се у погледу иностране политике вели: „Влада ће и даље продужитн политику унутрашњег и спољњег мира коЈу Је следила у току последњих година. Искрено ми рољубива и прожета жељом да одржава и да развиЈа све срдач ниЈе и све више прнЈатељске од носе са суседним земљама, влада ће се трудити да Још више

учврсти и Још више означи поверење у односима између Бугарске и тих земаља. Чврсто решена да и даље води политику неутралности, коЈа одговара жељама бугарског народа, влада ће, као и досада, одржавати са великим силама и осталим земљама добре и пријатељске односе". Декларација се затим бави Углавном диниЈама политиком ко Ју ће влада водити на привредном, финансиском, културном и административном пољу.

На краЈу се у декларацији ве ли да Је влада пред ванредним догаћаЈима и потребама коЈе су оне донеле одлучила да замоли Н>. В. Краља да употреби своЈе уставно право и да распусти Собрање, те да одреди дан нових избора за законодавно тело, ка ко би се поново проверила народна воља и како би ЈоЈ се да ло прилнке да се слободно изрази. У ПАРИЗУ СЕ ВЕЛИ ДА БЕРЛИН ЈОШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ПОТПУМ ПАРАЛЕЛИЗАМ ИЗМЕБУ ДИПЛОМАТСКЕ АКЦИЈЕ И ВОЈНИХ НАПОРА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И ФРАНЦУСКЕ Париз, 25 октобар Авас јавља: У Паризу се сматра да Је говор министра иностраних послова РаЈха г фон Рибентропа наме њен углавном немачким слушаоцима. Било Је потребно продрмати немачко Јавно »мишљење и про будити у њему јака осећања, показујући му Енглеску као Јасно одрећени предмет мржње. У говору се оптужуЈе Енглеска за све што Је наступило у Европи. Према томе говору Енглеска угњетава највећи део људских раса. Што се тиче Француске главна тема говора Је иста као и стални мотив немачке пропаганде, а то Је покушај да се њена ствар одвоји од ствари Велике Британије. Изгледа да говор г. фон Рибентропа Још ниЈе приметио идентичност реакције народа ове земље и потпуни паралелизам између дипломатске акције и воЈних напора Велике БританиЈе и Фран цуске. СПАСАВАЊЕ ДВА ТРГОВАЧКА БРОДА ОД ПРОПАСТИ Лондон, 25 октобар Извиђачке посаде енплеоког ваздухопловства спасле оу два трговачка брода од дропасти. Бродови оу давали знакове СОС. То су чули члановн посаие из извнђачких авиона и давоЈли на надлежно место. Јод-ан брод био се нао>чсао, па ау л*у дошли у памоћ чамци за спа савалђе и спаоли товар и брод. У дротом ол<учапу извиђач је при мотио ракетло које .јо нзбацивао брод .који о« наишао на мицу и почео да тоне. Адмиралитегг послаоје телегра>м и захвалио се кзвиђачима на брзом ра1ду охо спасавања. Обавешггсње које ое примио адмира-

литет сгигло је тако брзо, да је брод. који је аавао знаке за помоћ хаа (је ве^ћ тонуо, могао биги спасен. Један мали чамац за извиђан>а вратио се у сзају базу. пошто д 'е четари дана био изпубљен. Посааа је зал(утала у великој олуји, а ра|Дио апарагг није функционисао. Без хране и са мало пијаће воде посада је издржала на моргу четири дана и петог дана се сама врати-ча у ло-ччу. Авноки и плтролии бродови узалпгд су тражилн чамац каји јје лутао по магли. (Амернкен прес). ОДЈЕК У АРГЕНТИНИ Буенос Аирес, 25 октобар Говор г. фон Рибентропа у Данцигу нмао је великог одјека у аргенцинској јавности. Сви листовн објавили су говор министра иностраних послова Рај ха и нарочито су истакли непоколебљиву одлуку Немачке да води рат до победе.

ПРОСЛАВА РОЂЕНДАНА РУМУНСКОГ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА Букурешт, 25 октобар (Телефоном) Сви данашњи листови обгјавлују уводне чланке у којима се топлим речима поздравља престолонаследник Михајло, који данас навршава осамнаест година н тиме постаде пунолетаи. Даиашљим даном он, по уставу, постаје члан Сената и члаи Акадамије наужа. У црквама се данас одржавају свечаиа благодарења. Поводом рођендана престолонаследника Михајла извршена су велика унапрсђеша у војсци. Осам бригадиих генерала Ј-напређено је за дитгзиске, а 38 пуковника за бригадне генерале. (Еуропен прес)