Правда, 26. 10. 1939., стр. 2

Од/ек говора г. фот Рибевтропа Немачки министар ииостраиих послова истанао је да ће Немачна водити рат до нраја и да ће поставити нолонијалне захтеве У Лондону сматрају да говор г. фон Рибентропа нема нових елемената у политичкој ситуацији и да је главни циљ говора уперен против пријатељства Енглеске и Француске

Евглески војнкцв ва броду првлнком орелаза ва Енглесж« аа Француску

Данциг, 25 октобар ДНБ јазља: Поводом сзечаносги у част ветерана нацисхнал — социалистичке стракке гоеорио је вечерас у Данцкгл' иннисгар сгтол>них послоеа Радха г. Јоахим фон Рибетроп. У почетку свога говор г. фон Рибентроп је рекао да Данцнг никад више неће бити отцепл>е« од остале Неа1ачке. Затим је мииистар рекао да са извеоне стране покушав^ју да за садаш жи рат чине одгово(рним Немач ку, а нарочито Дакциг. наглашујући да напротиз треба констатовати да је овај рат у најбЈадалнијем смислу речи намет нут Немачкој. ГОВОР Г. ФОН РИБЕНТРОПА Г. фон Рибентроп је између осталог казао: „Још од 1934 године, кад Је Вођа Рајха у сарадњи са маршалом Пилсудским извршио но ву орвентацију немачко — пол. ских односа, Немачка је јасно дала разумети Пољској да ће раније или доцније морати да се реши проблем Данцнга и Ко радора. „Разно гтре годину дана, 24 октобра 1938 године, позваосаа! по налогу Вође Рајха у Берхтес гаден пољског амбасадора г. Липског. Тога дана сам му поднео познзти предлаг, по коме би се Данциг у политичком погледу вратио Немачхој, дох би у привредном погледу остао ве зан са Поллком. По там предлогу, обостране територије би ле би повезане екстериториалним железничким пругама и а>тч>страдама; затим би се коначно узајамно признала постојећа немачко — полкжа граница, а пакт о ненападању од 1934 био би продужен за 25 година. „Доцкије, 5 јакуара 1939, сам Вођа Рајха је поноаио тај предлог пољском микистру опољних послова г. Беку у Берхтесгадену, у моме гтрисуству и у присуству амбасадора г. г. Лип ског и фон Молткеа. Том приликом је Вођа Рајха нагласио да је ан једини човек у Немачкој који је у могуКности да се јавно и обавезно одрекне Коридора. Сутрадан, у Мкнхену, као и доцније, 26 јануара, приликом моје посете у Варшави, овај је предлаг и даље детаљво претресан између мене и г. Беха. „У свим тим приликама са полгоке стране тај предлог никако »ије одбијен, веК је само изјављивано да, с обзиром на ун>тарн»ополитичке тешкоће ко је би изазвао у Пољсхој, тај гтредлог треба темељгао проучи ти. Претставиици Пол»ске том приликом су такође наглашавали да се и са пољске стране жели коначно рашчишћааање однос« са Немачком". ДРЖАЊЕ ПОЉСКЕ У даљем току свога говора г. фон Рибентроп је рекао да се после подношења тих предлога убрзо могло запазити све неповољније држање пољских вла сти према немачкој мањини у Пољској. Настала су гоњења не мачког живља у Пол»ској; затим је дошло до напада на Немачку у пол»ској штампи, а најзад и до противне»!ачких демонстраиија пред немачком амбасадом у Варшави. Г. фон Ри» бентроп каже да су га све те појаве принудиле да 21 марта 1939 упозори пол»сзсу владу на њих. Упоредо са том опоменом вели г. фан Рибентроп, још једном је поновљет немачки предлог, па је у неким тачкама чак и допуњвн одредбама које су биле у иитересу Пол>ске. У исто време је пољски министар спољиих послоаа г. Беас позван да посети Берлин, ради коначиог претресања и рашчишћавања свих отворених питања. КАКО СУ ТЕКЛИ ПРЕГОВОРИ Затим је г. фан Рибентроп наставио: „Двадесет и шестог марта до нео ми је поллми амбасадор г. Липски забелешху („ед-мемоар"), чија се садржина сводила на потпуно одбијање предлага Вође Рајха. Тешко је веровати, али је чињеница да ии је том приликом пољски амбасадор изјавио да би сваки даљи рад на остваривању немачке же

ље за враћањем Дачцига Рајху значио рат између Немачке и Пол<ке. „Кад сам, нашавши се у чуду, одговорио да ии је оеакав одговор владе у Варшааи пОтпуно неразумљив, амбасадор није био у стању да ми да каква било објашњења. „На то смо добили негативни одговор и на свој позив иивмстру г. Беку да посети Берлин. Док ми је тада још морала изгледати необнчно овакво чудно држање Пол»ске према широкогрудом »редлогу Вође Рајха, данас смо у мећувремену већ нашли решење загонетке: Иза свега тога се крила Енглеска! „Данас знамо да су већ у оам> време вођени преговори о пружању британоке гарантије Пољској". ВОЈНЕ МЕРЕ У ПОЉСКОЈ Затим је министар спољних послова указао на војне мере које је пред>'зимала ПоЉска, нг концентрације пољских трупа на гранЈ|ци Рајха, који са своЈе стране у ано време још није био мобилизовао ни једног јединог војног обвезиика, напомињући да се и у тим поступцима огледао из основа изме* њени став Поллке према Немач кој. Г. Рибентроп каже да је пољскоад амбасадору изрично указао и на ове поступке и на озбилде послеаице које ани мо гу да изазову. Кад јепотом дошло до тешких противнемачких изгреда у Бидгашћу (Бромбергу), министар спољних послова је изјавио пољсхам амбасадору, да је не само са жаљењем пртгио знању да Пол>ска одбија немачке предлоге, него дз мора да констатује да се развој неа»ачко — пољскик односа већ увелико налази на стрмоЈ равни. Наттоменуо је да влада Рајха у свему мора да учинн пољску вЛаду одгаворном за жалосне догађаје у Бидгошћу и уопште за веома опасни обрт који је настао у ситуацији. Г. фон Рибентроп каже да се из свега што је изложио види да је Немачка пуних шест месеци остала при неверавашо широкогрудом предлогу. Затим је, вели, даљих шест месеци Не мачка гледала како Пољаци врше терор над немачким живљем у Пољској, како загрожавају Данциг и како изззивају Немачку. Тек кад су пол»ски воЈници почињали да упадају и на саму немачку територију, вели г фан Рибентроп, Вођа Рајха је ззмануо. Три недеље доцније, додаје министар спољних посло ва, војна је била завршена и пол»ска државна област била се срушила као кућа од карата. „Рајх ће се сад постарати за ново уређење, које ће одговарати стварним приликама и односима. Од сад па до најдаље будућности, Велика Немачка и Совјетска Русија биће Јемии мира, реда и спокојстаа у Источној Европи". ЦИЉ НЕМАЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ Затим је г. фон Рибентроп пот сетио да је циљ немачке спољне политике вазда био отклања ње Версајског уговора и његових последица. Све до ове последње ревизије Рајх је постнгао све потребне ревизије без про.тивања крви. Фирер није ии када ии такао виталне интересе западиих демократија. Па, ипак се, пре свега са енглеске стране, редовно супротстављало његовим напорима. Увек је паново Фирер покушавао да са Евглеском и Француском дође до разумиих односа. У вези с тим г. фон Рибентроп је рекао: „Тако. например, у лето 1933 године био је утлављен лични са станах између Фирера и тадашњег и садашњег претседника фраицуске владе г. Даладјеа. На томе састанку требало је да се пречисте немачко-француски здноси и да се дође до споразума у вези са наоружањем. Фирер је био прожет идејоа« споразума са Француском, али је г. Даладје у последњем тренутку отказао тај састанак. Неколи ко иедеља доцкије, он више кије био претседник француске владе. Разлоаи његовом паду би ли су верзватно унутрашње по-

литичке природе. Међутим у Па риду је била јавна тајна да одговорност за тадашњи пад Даладјеове владе пада на Енглеску. У оно време Бнглеска је у овоме човеку видела опасност, јер би ое тдј човек из народа и ратиик са фронта могао можда да споразуме са ратникам н 40веком из народа Адолфом Хитлером. Када сам прошле године у Минхену потсетио гослодииа Даладјеа на ову ствзр из 1933 године, н ужазао на то како би то доб!ро било зн спораз>*м између обе земл>е да Је тада дош ло до тога састанка, г. Даладје ми је одговорио гестом одобравзња кој'и ј *е био веома разумљив: „Каме то гаворите!" Министзр г. фан Рибентрап посетио Је затим на мноте напо ре Фирера да дође дз споразума и са Енглескам. Стално је он, фон Рибентроп, по налогу Фнрера уггућивао Енглеској кон кретне предлоге, међу којима н поморски спорааум, затим вечиту неприкоснавеност Холандије, Белгије и Француске, поштовање британских интереса у свету од сттране Немачке и пошто-

Г. фов Рибентроп

вање немачких интереса одстра не Енглеске у источној Европи и, најзад офанзивни и дефанзиз ни савез између две земље. Увек и стално Енглеска је одбија ла. ЗБЛИЖЕЊЕ СА ДРУГИМ ЗЕМЉАМА Затим је г. фон Рибентроп из ложио како је Немачка на исти начин тражила зближење са другим земљама и увек наилази ла на њихово пријател»ство. „На тај начнн, рекао је мииистар иностраннх послова, дошло је између Немачке с једне стране и Италијанске Империје у Средоземном Мору и Јапана на Дале ком Истоку с друге стране до ттрзвог и искреиог пријатељства, које је у прошлости било од ко ристи по заједничке интересе тих земаља, а чија ће се прцјатељска сарадња и у будућности показати драгоценнм Јемцем пра вичног и разумнијег поретка у свету. Међ ове спол»нополктичке прм јатеље Немачк« спада од пре кратког времеиа и Совјетска Ру оија. Закључењем немачко-рус* ког пакта о ненападању и доцнијег пакта о пријател»ству, немачка спољна политика приступила је ооновноЈ преоријентаци ји. Успостављени су некадашњи традициона.чни пријател»ски од ноои и постоје све претпоставке да ће се ово приЈател»ство и даље продубити. Животнн прос-' тори авих двеју скла додирују се, али се не ухрштају. Територијална размимоилажења између обе државе искључена су за вечна времена. Привредне потре бе дапуњују се на идеалан начии. Опсежким спаразумима већ је у пуном јеку размена сирови на и индустрисзсих праизвода и та ће размена бити из године у годину све већа. Ускоро ћемо по стићи некадашњи максимум пословног обрта. У вези с тим г. мииистар је посетио да нови немачко-руски одноаи уживају изричиту популариост код оба народа. Развој је показао да националсоцијали стичка Нвмачка и Совјетска Русија, уколико оне поцЈтују међу

собно односне погледе на свет а на то су оба народа чврсто ре шена — могу врло добро да жи ве у добрнм суседским и прцјател»ским односима. Заиста је чу дно на какве измишљотине је ен глеска пропаганда спала у аатајивању енглеском народу домашаја немачко-руског споразума. Ту је г. фон Рибентрап кзнео ис црггно примере за то како су се показала нетачиим еиглеска пре двиђања о развоју немачко-руских адноса учињена већ приликом првог путовања г. фон Рибентропа у Москзви. ОДНОСИ СА АМЕРИКОМ У пагледу на односе Немачке са СЈедињеким Америчким Држа вама, кинистар иностракнх послова Рајха је рекао да не посто је уопште кикаква размимоилажења. Немачка нема нинаквих интереса на целоасутгаом Америчком Континснту, изузев заиста велшсу трговину са свнма државама тога континента. Само болесна машта може да исконсгру ише спорне моменте или ггитења која би могла икада да доведу до супротности између народа Намачке и Сједињеккх Аме ричких Држава. Али, док је Немачка вазда поштовала Монроо ву доктрину дотле постојање многих енглеских колонија, посада, поморских база итд. на Ам€.рнчком Континенту вначе стално уплитање у ову доктрину од стране Енглеске тако да може да доведе до најтежег сукоба између Енглеске и политик« засноване на овој доктрини. То већ доказује и најнавији енглес ки став према од.тукама донесеним у Пан»*и.* ОДГОВОРНОСТИ ЗА РАТ Затим се мкнистар иностраних послова опсежно нзјаснио и по питању одговорности за рат. Што се тнче Француске г. фон Рибентроп је истакао да данас У целој светској јавности не постоји нн најмања сумња о томе да француски народ иије хтео овај рат и да би више желео да дође данас но сутра до мира, и да му је овај рат наметнут пре од стране Енглеске и њених агената у Паризу и у самој фран цуској влади. Међутим, што се тиче Енглеске министар је изјавио да је у могућности да сада изнесе непобитне доказе да је са дашња енглеска влада већ годинама тајно и плански припремала овзЈ рат против Немачке „Минхенска конференција, рекао је г. фон Рибентроп, славље на Је у једнбм делу света као велико мирољубиво Дело г. Чем берлена. Ништа иије нетачвије од тога. Британска влада ставила Је тадашњој чехославачкој влади у изглед своју помоћ про тив Немачкб, те је тиме од овог ороблеаЈа, који би без мешања Енглеске био преконоћ решен, направила читаву европску кризу. Када је г. Чемберлен у Минхеиу. у последњем тренутку, пру жио руку за донекле разумно ре шење проблема, он је тада тиме делимично поправио овоЈу властиту грешку која Је Европу довела скоро до ивице рата. Зашто Је он то учинио? Одговор на аво питање налази се у његавом првом гааору који Је он одржао по сзвом повратку у Лондон. У том саом роворгу г. Чемберлем је држао у >едној руци масликову граичицу мнра. а другом руком по днео >« програм циновског наоружа»а. Јер. он се надао да Ке путем прегњи на рат одврагпгги Немачпу од 'двла ослобоКвн>а Судетскивс Не маЦа. Он ту своју претњу кије нзвршно јвдино аато пгто Енглеска V поглвду наор(ужан>а вцје >ош била спремна. Г. Чемберлен. дакле, нчје дошао у Микхен да бм спречио рагг, него само да одложи т*ј рат на којн се британска алада веК одлучнла. Поанато >в да је у еиглеској > авности ввћ годинама спро ваЈјано систеиатско хушкање против Нсмачке, да су вршвне припре мв за идукв рапг, припрвм« у свкма правцима. као, н*примвр, игго је »еК пре две године иавршена орга ии»аич>а ииинстаротва аа блокаду. У еиглеском н&роду, који 6и уства ри лоелео да живи у пријатељстау са немачким народом, ивавивана је мржња и паинчно расположвње про тив Нвмачке путвм свих сретстава прапагав4де н то гтод покровптвљством екглеоке владе Екглеска вла да морала јв при томв да кма аа цнл» да Велику Бр«ганн>у довеие

како полигички тзјсо н дипломатски до меетрездоотвга суттротнооги према Немачксцј. Ова цупротност требало >в да, према ситулци>и, омогуКи да се рат против Немачке поведе у треиутку ко>н енплесха влвда бгуде смагтралв иаопогодккјим. До тога >е требало да дође на такав ка-чин ко>и бн еиглеској вл&ди пред сва>им властиткм народом. онемогућило да устукне. Овакво стаље ствари изаввао је Чемберлен гараитијама даггим По.ткжој. Да ау овв гарантије служиле само као из говор. постаје сада јавно из иајаве кооу јв бритажжа влада да-\а V Доњем дому да оу ове гаракткје бнле упереи иск.т»>-чиво против Немачке. Е.кглеску кије интересовала неповредивоот пол»ске државе, него искл>учиво помоћ у оруивју про тив Немачке. Јално јв да је бритамска влааа води.\а овахву полкгику, ид)'Ки дословко за својим цил»евима. да би себн пркбавила у сваком трекутку. ман>е или више блкском, изговор потребан да изавове рагт против Немагчке. Послвдице >едне овако јлсне и орачуиате полкгкке насггупиле ау ка начин кр>н се предвиђло од стране виглеских полкгичара: Пољацн оу били опцјеии грамдомани>ом. Опет видимо праве намерв внглеохе полнтике. Умесгго да савеТује Пол»ској поравнан»в ко је >е још било мог>-ће. ми данас зна мо да ј« Екглеска Пол»ску напроото подбадала ка алреошма дела". ОДБИЈАЊЕ ПЛАНА Г. МУСОЛИНИА Затим јв г. фом Рибентроп потсетио на то да >в Енглеска првко свога микистра иностраких пос.\ова лорда Халнфакса одбнла план г. Мусо.чинија за мирол»убиво решење по.ђског сукоба од 2 септембра, који оу Немачка н Француска усвојмле. Аорд Халифакс јв ксгога дама поподне дао изјаву, у којој је одбмо поменути плаи г. Мусолини>а. „Смелост екглеског премијера. из >авио је г. фон Рибентроп, да ово са6отиран>е г. М^-солниијевог п.\ана припишв Немачкој, поражав»>уКи је доказ његоае рКаве савести. Сво>е право лице и своју вол>у да унншти немачкм народ покааала >е пак внглеска влада к&да је одбила всликодушму понуду »а мир коо> је 6 октобра учииио у Раохстагу Фирер Енглеској и када >е прако свога премијера грдњама адговоркла на ову понуду, грдњама које су у целом немачком народу изазвале нА )већс негодоваше". ЕНГЛЕСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА Затим се г. фон Рибентроп позабазио правим узроцима еиглеске спот>не полкгике. Екглеско тврНен»в да Немачка тежи аа превласт у свету г. фон Рибентроп назива „лаж.Ђивкм н глупим". Свакн гимназнста зна данас да не постоји ви шо ма шта што би могло да значм превласг у свету н да тако нешто неНе бнти могуће ннкада внше нн У будућности. Уосталом. нема ни >адне области на кугли земал»скоо. где се не ви;'е британска застава против вол>е погоНених народа, а пде британск-и нмперкјалнзам не носи обвлежје насиЂа, пл>ачке и ла жи. Отулл замерка о тежн»и за сввтоком прввласти пога^а иокл*учиво Еиглеоку. Г. фои Рибентроп потсећа затнм да је Фирер у више махова јасно н иедвосмислемо ианео веома огра кичене цил>евс немачке спол»не по.иггкке. Ти ау цил»еаи: обезбеђен>е жквота и будуКвости немачког народа у своче природном животном простору. који немачком оународкииу обезбеНује пркпадајукм му жи ■отии стамдарт и ко>и му обезбеђу>е његов културни раввој. СТАВ НЕМАЧКЕ ЗА ПОСЛЕДЊИХ ШЕСТ ГОДИНА О ревултаггама немачке слол»ие политике воНене у послвдкжх шесг и по годкна г. фон Рибентроп је изјавио. поред осталот: „Процес коксолидоваЈиа немачког Рајха у Европи >е аавршен. Неправда Версаја >в откоњена. Новим уре }>е1вем иа ИстоЈцу Немачка располаже простором за на-

се .1 »авање ва чкгаве геиерацд»>е, па у авом трецупчу настојава да раштркаме немачкв народноси« гро^е ксџе могу да ое селе, сакут у томе просгор(у. Тиме Немачка отстранЈује могуЈшост 6уду1*их суко6а. Граккцв Рајха ка Северу, Ио току. Југу и Западу сааа су конач не. Према Фракцускоо и Елглескоб Немачка нема кккаквих захтева, иаузев враћаље кекадашаег немачког колоии>алмог поседа, тојест по себи рааумлжвгу колонкјалну де-чатноог која прнпада [једнсгј ве.мнкој сили. У Елропи створеие оу стабклие прклике. Заслута ва то искл»учиво је до Фирера. Али. баш због осгварен>а оваквог стак»а, ксгје садржи све предуслове за трајан европски мир, енглеска влада изазква измеЈцу еиглеског и немачког народа рат на живот и смрт. Она иа тад начкн игра врло ©пасну игру са судбнном своје Импери>е. Ако брнтакска влада буде ваставила ову политнку. оиа ће једнот дама уки у исторнју као гробар Брктаиске Империје". * О ГОВОРУ Г. ЧЕМБЕРЛЕНА Као пример невроватног дилетантизма садаипм енглеске владе, г. фон Рибентроп узима тврђење нз г. Чемберлеиовог говора да су Немачка н н>ен Вођа прекрппли дату реч н да отуда није вшпе могуће нмати верв у реч Немачкв. ,.У ова тврђење, каже г. фон Рнбентроп, не верује ни сам управл>ач Британске Империје. Ово тврђен>е не само да >е врхунац лицемерства, него, н преко тога, бесчшслена глупост. Оно погађа сваког појединца од 80 милиона Немаца. Када се говори о гажењу дате речи. онда немачхи народ једнодушно сматра да је највеКи прекрша>ј дате речи, који је икада изршен прилнком примнрја 1918 године и то према немачком народу. Али, потстрекач на овај прекршај била • је Енглеска. како су то прнзнали и сами меродавнн Енглези. Запгго би требало да сваки енглески државник избегава фразу „прекршај дате речн", г. фон Рнбентроп износн неколико примера. Он пре свега потсеКа на Лондонски уговор закл>учен 1919 годнне, у коме Енглеска пристаје на компеизације Италије у Предњај АзиЧ« и Африџи. па »атим покушава да Италију аадово-•ћи са неколико брежуљака у пустнњском пределу Џубаланда. Тек 1936 године генијалност Дучеова најоштријом борбом против Енглеске прнбавила је Италнји ове компензације властитом снагом. Затич г. фон Рибентроп потсеКа на обеНања које су 1915 годнне дали Енглеви Арабл>анима о образовању Арабл>анске државе, која Ке обухватити све аоабљанске области заједио са Палестнном. Не»ависна Арабљанска држава није основана, али је зато још за времв рата обеК*.на Јевре>нма Арапска Палестана Као треКи пример г. фон Рибеитроп наводи обеНање дато 1917 године Иидгснма о потпуно! самоуправи и статуту осталих доминиона. Данас још. после 20 година. Индт'а )*е још увек британска колонија. Па и данашња обеКања могу се оегистровати меКу ненстњетгм обећањима. Као четврти пример гажења дате речи од стране Енглеске. г. фон Рибентроп нзиосн неисплаКене дугове Енглске учин>ене за времв рата у Америци. Као пето. г. Фон Рибентроп навочи да је г. Чемберлен вакључио 30 септембра 1938 годкне са Фирером спорааум, у коме је изражена жел>а немачког и енглеског народа да никада више не ратују један против другога. „Овај споразум, каже г. фон Рибентроп, погавио је г. Чемберлен. Он је, веК на неколико дана после закл>учења овог опоразума, трпео у Лондону најбешн>е падбааање на рат против Нсмачке. Он је проповедао наоружање свим средотвима, учествовао н сам у подбадању н, газеКи Минхенсии