Правда, 26. 10. 1939., стр. 3

Како је потопљен „РОЈАЛ ОК" „то је дело техничке вештине и роштво", г. Нерчил

је

споразум, кој рат.

Гснсрал г. Гамлеа нзлазн нз главног ггнералштаба

он је објавно НемачОПТУЖБЕ ..Још тежи, по својнм последииама. од оптужби изнесених прот«в немачког народа, које из уста Једног британског кданистра делују детиљасто. јесте политнчки зчачај говора г. Чемберлеиа. Свака реч коју је г. Чемберлен изговорио дванаестог октобра доказује да између великодуптног и вековног става Фирера и Чемберленове материјалистичке упорности зјапи велики јаз. Такви прохтеви достојни су Једног Дон Кихота. Не само што Чемберлен ни)е разумео Фирерову историску понуду за мер. него је баш учинио грешку коју није смео да Vчини и на коју га је Фирер изрично упозорио. Он је. наиме, Фирерову понуду изложио као знаке слабости Немачке. Он је коиачно одбио немачку руку мира и тиме поново доказао да, без обзира на то шта ке Немачка да учини, Енглеска жели баш да води овај рат против Немачке. Немачка прима британски позив у борбу. Немачки народ је сада решен да води овај овај рат који јој је наметнут и да не положи оружје све дотле док ие буде зајемчена безбедност Рај*а у Европи и док не буду створене гарантнје за то. да је сличан напад против немачког народа за сва времена искључен". ..ПРАВО 1Е НА НАШОЈ СТРАНИ" Г Чемберлеи прокламује уклан>ан)е немачке владе. Он. фон Рибентроп, одустаје од захтева да се британска влада и они који иза н>е стоје уклоне. Он је чврсто уверен да ће се у даљем току догађаја енглески народ сам побринута за то. Г. Чемберлен и његови сукривпи за овај рат нестаће једнога дана те ће имати прилике да на доколипн размисле да ли су били добро посаветовани када су одбили немачку понуду за мир, па су. уместо да прихвате тај мир, изазвали Немачку. „Потпуно свесни да је право на нашој страни. завршио је мииистар иностраних послова Рајха г. фон Рибентроп своја излагања, и да је Немачка до краја учиннла све да избегне овај савршено бесмислени и н>ој наметиути рат, Не. мачка ке замахом пеле своје народне снаге водити овај рат до краја. Да Не овај крај бити само велика немачка победа јемчи нам наша властита снага и наша вера у човека, који за нас значи најузвишеније на свету: „Фирер". ДОПУНА ГОВОРА Г. ФОН РИБЕНТРОПА Берлин, 25 октобар ДНБ јавља: У онои делу говора г. фон Рибентропа, где је реч о неу-

спелом покушају споразума са г. Даладјеом године 1933 каже г. фон Рибентроп: „У вези с тим морам да напо менем да је већ године 1933 у мом присуству један од чланова енглеске амбасаде у Паризу пре бацно Французнма што француска влада није ступила у рат због немачког наоружања; Ен глеска је учинила штогод је могла у том правцу, алн француска влада није хтела да приста не м . Г. ФОН РИБЕНТРОП ОТПУТОВАО ИЗ ДАНЦИГА Данциг, 25 октобар ДНБ јавља: После одржаног говора н маннфестацнја које су му прнређене, министар иностраних »сслова Рајха г. фон Рибентроп отпутовао је из Данцнга. Г. ФОРСТЕР СЕ ЗАХВДЛИО Г. ФОН РИБЕНТРОПУ Данциг, 25 октобар ДНБ јавља: Говор г. фон Рибентропа био је стално прекидан пљескањем Данцижана. Када је г. фон Рибентроп изјавио да Данциг више никада неће бити одвојен од Рајха, одушевљењу није било краја. Исто тако бурним аплаузнма поздрављени су пасуси у којима је г. фон Рибентроп изјавио да су ред и мир у Источној Европи отсада гарантовани од стране Немачке и Совјетске Русије, као и приликом говора о пријатељству са Италијом и о историском споразуму о ненападању и пријатељству између Немачке и Русије. На крају се обласни вођ г. Форстер захвалио г. фон Рнбентропу на одржаном говору. ЕНГДЕСКИ КОМЕНТАРИ ЛонДон, 25 октобар Агенпија Рајтер јавља: Званнчнн круговн у Лондону констатуЈу да говор г. фон Рибентропа ннје доиео ннкакве нове елементе у снтуацнјн. Говор се сматра да је намењен внше за немачке слушаоце ма да се у н>ему покушава да се одвоје јеДна од друге Брнтаннја н Француска, наглашавањем Да је Велнка Брнтаннја желела овај рат. На званнчном месту такође оповргавају наводс у вези са г. Чемберленом у времену Мннхенског споразума. Даље се велн да је британска по.мггнка пре опгпочнњања непрнјптељстава бнла нзложена у званнчннм документнма, којн су познатн широм целог света. Исто тако, на званнчном месту сматрају да су неосноване оптужбе г. фон Рибентропа о полнтнцн према Палестннн н Инднјн.

Врховни Савет Бепе Русије сазван у ванредно заседање

Минск, 25 октобар Агенција ТАСС јавља: Президиум Врховног Совјета Беле Русије издао је указ о сазиву у ванредно заседан>е Врховног Совјета Беле Русије за 1 новембар. ПРОМЕНЕ У ЕСТОНСКОЈ ВЛАДИ Рнга, 25 октобар Д. Н. Б. јавља: Миннстар финансија г. Владма нис повукао се са тога положаја На његово место именован је' садашњи државни контролор г. Кзмински

Летонока влада образовала је министарство трговине и нндуст1рије и поверила овај нови ресор г. Блумбергсу. НОВИ СОВЈЕТСКИ ПОСЛАНИК У ВАШИНГТОНУ Москва, 25 октобар Агеиција Рајтер јавља: Совјетски аоЈбасадор у Вашингтону г. Умзнски, отпутовао је на нову дужјност прежо Румуннје и Италије. ПОТОПЉЕН ЈЕ И „КЛАН ЧИСХОЛМ" Глазго, 25 октобар Агеиција Рајтер јавља: Прсма једном телеграму који је стнгао у Галзго, пароброд „Клан Чисхолм", од 7.256 тона, потопљен је.

Лондон, охтобра Г. Черчил говорио је о потапању „Ројал Ока", велнког бритамског бојног брода, од гоггово 30 хиљада тона депласмана. На свој ствени му начин г. Черчил је одао признање храбростн и >-меижости прогивниковој исто тако као што је, с друге сгране, иотакао значао брЈтганских уопеха на мору. Два британсжа брода оу потопљена. изгубкло је животе преко 1300 луу(ди. То ау свакако губици, теџжи и велики. како по своме чисто воокичком значаоу, тако и као необично оклтц у -ггудсосим животнма. Адмиралитет их је опгворено признао. С друге стране. г. Черчил је иотакао ,/да пубици, раз\-ме се. ниау сааго с јвдне стране. Готово једна трекина. цглокупне немачке подморничке флоте у-ништена >е илн онеспособљена за даљу акцију". Треба само, кааа се тиче пубитака у матернјалу, пов.-Ки упоре ђење кзмеђу г>-ботха од неких 50 хгиљада тона бровода каји оу били. као што је истаккл-го, очито стари и дотрајали, коде је претрпела брн танска флота јака 2 ми.чиона тона, и с друге стране, губоггака готово једне треКине подморница. које оу чкниле главну уздаиии.у но восагра[}јене номачке <Ј>лоте. нстина веома ефикгсне. и умешне, али ипак неупоредиво слабије у поређешу са британском. Иако су молвда брсџни подаци, н поред све дискреције у којој се арже. говорили доста позољно у корист Бригасгије — нарочгИто ка да се има у виду чињеннца да ау мере за ко«тро.му контрабаноа, коју је предузела Британија биле у највеКод мери ефикасне — ипак је јвдна ствар необјашњива Бриганци ма. Барем онима свакидашњим са улице, иако оу можиа они на чијем је чел<у г. Черчил, веК успели да продру у ту та(јч>'- Наиме. како је немачка подморница успела да у добро брањени Скапа Фло? У паморску базу која је корисно послужила Британи>и у току прошлог рата и за когју се тада веровало да је толико сит-рна, да су чак у н»у били затворени и заробљени бродови некадашње Немачке фло-

Када сам у марту месецу путовао бродом кроз Скапа Фло иа цуту за Шетландока острва, огром ни залив чинио ми се као један велики казан пгго кључа од вртло га сгруја два 6ур«а мора која се ту мешаоу — Атламтика и Северног Мора. Запазио сам уз то јеану другу сггвар: да ннсхе обале Оркнеја, коде сгу «сао поморсичу базгу чак и Рим.г>ани употребљавалн, затварају тако добро огромиу водеиу просторију, да ми се уапште чинило немопуким да у те северне воде мооке •.•Кн и неки чеже љеин госг, протнву воље о«их пгго су Јцутра. (То ме оггкриће кошггало, истина, погом две посете кад едикб(уршког ."цубазног коистабла Воггоона. когји се чак још у мају месехју иктересовао пгга сам ја тамо горе радио. Тако сам био задовољан што даубазноме мистеру Вофсону мотту да покажем иеколико примераха „Правае" са сннмцима старих шет.чаидских свечара „Уп-Хели-АА", свечара оунца које се враћа!...) Зато ми се и данас чики непојмљивим. како је било мопуке да се једна иемачка под мориица, у гл|ухо доба ноки увуче у залив, којн де свакако био добро брањен најбољнм мопућим минсхим посгројењкма и противподморннчннм мрежама. Па ипак то се догоднло. Да ли је то био само олучао", невероватно сре&ан случчј којн Се само дедиом деси одважиом и вепггом подморннчком капетаиу? Или Ге то можда било непгго друго? Свакако, када г. Черннл једиом бплде опет пиоао своје >ха10меИе из Другог еврсшског рата, мож да ће нам каза«ти оно што саоа зна «ли што Ке уокоро сазнати... За сада можемо само да нага]>амо како је могло да се догодн да ,.Ро јал Ок". на сидришту. и опкољен многим другим бродовима бриган-

]

и^ : ■■

»Ројгал

ске флоте, постане тако захвална мета иепријатељском торпеду!.. * У сво.м говору г. Черчил рекао •је Парламенту нзјважкнје моменте из ове тешке несреКе која је коштала толико живота. „У суботу, 14 септембра у 1.30 часова у Јутро, рекго је г. Черчкл, „Ројал

Ок". био је потоп.т>ен на свом сидриигцу у Скапа Флау. Падморни ца је прво опалила два торпеда. Двадесет мииута доцнцје, подморница је послала на погођени брод још три илн четири торпеда, каја оу одвгукла у дубину велики брод н осам стотина живота..." Како се видн из извештаја штам

пе ко)а каментарише овад догаКај. подморнвца која је потопила „Ројал Ок", прва је која је с успехом напала британачу флоту у овогј њеној далекод севериоо бази. Иошна, она није и једина, која је тамо допрла. 24 новембра 1914 гадине. немачка подморннца „У 18" ушла је Фло. кроз Хокса Сагунд каиал. али велика флога ии]е била у залиау. На повратку „У 18" наишла је на један обалски брад, каји је оштетио и прииудио да се сцусто иа дно. Подморкица је поггом испловила. али је наишла на разарач Гери. На/јзаа. наоукала се на обалу код Жакл Скерис, пде је готово сва њена посада спасена. Да ли је друга немачка подмориица каја у Скапа Фло улази после двадесет пегг година била боље ореКе? М. Суђнћ ..АТЕНИА" НИЈЕ ПРЕНОСИЛА РАТНИ МАТЕРИЈАЛ Вашингтон. 25 октобар Атекција Авас јавља: Г. Кристи. канадски посланик у Вашинггоиу, обавесгио јб минисгра иностраиих послова г. Кордела Ха ла. у ногги упуКеној америчком ми иисггру иносграких послова, да „Атениа" кије преносила ни рагни ма теријал нк оружое ки мункикју за Каиаду. Исго тако „Атениа" ниЈе располагала аружјем и муницијам за свају личну заштиту.

Енетнчни кораци Сједнњеннх Држава због случаја америчког брода „Сити оф Г. Рузвелт ће у нетвртак говорити о међуиародиој политици Вашингтон, 25 октобар ДНБ јавља:

Флинт"

Са званичне стране се саопштава да ће Претседник г. Рузвелт одржати у четвртак говор, који ће бити преношеи преко радиа. НОРВЕШКА НАБАВЉА ОРУЖЈЕ У АЛ1ЕРИЦИ Осло, 25 актобар Агенција Рајтер јавља: Норвешка је удвостручила своЈу поруџбину од августа у СЈедињеним Америчким Држава ма у борбени.ч авионима марке „Кертис". Цела поруџбнна сада претставља вредност од 900.000 круна. Свих 24 машине лиферо ваће се у току знме. Исто тако очекуЈе се да ће се ускоро лиферовати н британска поруџбина борбених ави она, коЈи су поручени такође у августу. ДВА БРИТАНСКА ОБАЛНА БРОДА ПОТОПЉЕНА Вашннгтон, 25 октобар Атенција Рајтер јавља: Саопштава се да је америчкн пароброд „Кроун Сити" спасао сву посаду британског обалског брода „Ледбери" и пет преживе лих чланова посаде брнтанског пароброда „Менннриџ". Оба брода потопљена су у северном делу Атлантског Окв ана. Са брода „Менинриџ" уто пило се 25 чланова посаде. АМЕРИКА ЧЕКА ОДГОВОРЕ АМБАСАДОРА ПО ПИТАЊУ „СИТИ ОФ ФЛИНТ" Вашингтон, 25 октобар Агенција Авас јавља: У изјавн новинарима, мини-

стар иностраних послова г. Кор дел Хал рекао Је да очекуЈе из вештаЈе америчких амбасадора из Москве и Берлина као и сланика у Ослу у вези са узапћивањем брода „Сити оф Флинт" од стране немачке морнарице. Међутим, г. Кордел Хал Је одбио да да било коментар о мерама коЈе би америчка влада могла да предузме у вези с тим. АМЕРИЧКИ КОРАК ПОВОДОМ ЗАУСТАВЉАЊА „СИТИ ОФ ФАИНТ" Москаа, 25 октобар Агенција Рајгер јавља: Сазнаје се да је америчкн амбасадор г. Стенхарт посетно помоћ' ннка комесара за спо.ђнс послове г. Паћомкнна н затражво му поДатке у вези са заДржавањем амернчког брода „Снтн оф Флннт" у Мурманску. Г. Паћоккнн је том прнлнком обећао Да ће нзакн у сусрет америчком амбасадору пгто је могуће пре. Подвлачн се да је совјетска влада обзнаннла одмах задржавање америчког брода у Мурмаиску нако је могло Да се о томе за дуго не говорн. ИЗЈАВА Г. РУЗВЕЛТА Вашингтон, 25 октобар Агенција Рајтер јавља: Данас је г. Рузвелт прнлнком састанка са новннарнма нзјавно да још ннсу добнвенн деталл о случају којн се десно са амернчкнм бродом „Снтн оф Флннт", ннтн нмају нкаквнх вестн о томе где се налазн посаДа брода. Одговарајућн на птгтања новннара, г. Рузвелт је рекао да се практнчно поступа н са државннм бродовима нсто као н приватннм у слнчном случају. Прнмљен је нзвепггај од амбасадора амернчке уније из Москве, да у Москвн још

Политички догађаји V Бугарској Влача г. др. Кјосеиванова распустила Собрање Избоон к се, како изгледа, обавити кроз два месеца Софија, 25 октобар ДНВ јавља:

На предлог претседни иа владе г. др. Кјосеиванова, а на основу одпуке министарског саеета, Њ.

је данас указ о распуш тању Собрања. Истим у-

В. Краљ Борис потписао РАСПИСАНИ ИЗБОРИ . I Софија, 25 октобар Агенцпја Стефанп јав, ља: казом расписуЈу се нови • . | Сазнаје се да ће се ноизбори за 25 законодавно ви и ^ ри за Собрање озаседање Собрања. држати за два месеца.

ве зна)у све дсгале у везн са овнм амернчкнм бродом. КаДа су га новннарн пнталн да лн може ва основу закона аабраннгв бродовнма да се не примичу ратннм зоаама, г. Рузвелт је одговорно негатнвно, н најзад је додао да се нпак наДа да ће се ускоро повратнтн заплен>енн брод „Снтв оф Флннт". ИЗЈАВА Г. ХАЛА Вашингтон, 25 ожтобар Атеиција Радтер јавља: На састанку са новннарнма, инннстар нноспраннх послова г. Кордел Хал изцавио је да је вероватао пола товара брода „Си ти од Флинт" оггадало у полукомтрабанду, док је мањи део товара претстављао потпуну коитрабанду. Г. Хал није хтео да каже пгга ће се у вези с тим ттреузети, само је натласио да се америчко министарство кностраннх послова интересира једино за судбину америчке посаде са брода. Према инфораЈацнЈама, које су прнмљене, америчку поспду сменила је немачка посада и нз броду је истакнута немачка застава. АМЕРИКА УСПОСТАВЉА НОРМАЛНУ ТРГОВИНУ Вашингтон, 25 октобар Агенција Рајтер јавља: Сенат је усвојио амандман пв коме се ставља ван снаге лрастн чна рестрикцнја у закону о неу тралности о амернчком извозу. По новом амандману сви амери чки бродови могу преносити сваку врсту робе, изузев ратног матернјала, у све луке зара ћених држава у Јужном Атлантику, Тихом и Индиском Океану, Тасманском, Кинеском и Арапском Мору, Бенгалском Зали ву, у Бермуду, Брунсвнк, Нову Шкотску и тако даље. По овом амандману пружа се могућност успостављања нормалне трговинске размене доба ра са Канадом и Мексиком а нсто тако једна клаузула предвића давање тромесечннх креди та зараћеним државама. ЈАПАНСКИ АМБАСАДОР Г. ОШИМА У ОПРОШТАЈНОЈ АУДИЈЕНЦИЈИ КОД Г. ХИТЛЕРА Берлнн, 24 октобар Д. Н. Б. јавља; Воћа Рајха примно Је у опроштајну аудијенцнЈу опозваног ја панског амбасадора генерала г. Ошиму. Овом приликом јапанскн амбасадор Је по налогу своЈе вла де изразио дубоко уверење у непроменљиво трајање немачкоЈапанског прнЈатељства.