Правда, 26. 10. 1939., стр. 10
Раш 19 3 9
Поглед на кров једне велике трговачке куће пре и за време рата, Место на ко.ме су се одмаралн чиновницн, сада је прекривено џаковима песка. Уместо беспослених, на крову раде
ЗААТО И ЧОВЕК
члановн одељења за заиггнту куће
Лондон, октобра Становнипи Лондона примили су са себи својственим добрим расположењем све мере које је прописала команда безбедности. Вежбе, које се врше чешће у разним деловима града, спроводе се са свом озбиљ ношћу. За време првих дана, приликом првих замрачења, не ки су грешили не толико против светлости колико против тмине; тојест, нису умели да честито засене прозоре, па је светлост кроз рецке продирала у мрачне улице. Готово у
писа биле су изазване само неупућеношКу, па је зато било ла ко исправити грешке. Најтеже је било пешацима, на улицама, у мрачноме граду. Али, кад је рационализација потрошње бензина смањила саобраћај, прошла су и та времена искушења. Данашња слика у Флит Стриту, јасно показује колико је саобраћај опао. Треба напоменути да Флит Стрит спада међу старе улице лондонског центра где су концен^исане
свим случаЈевима повреде про-1 све редакције великих лондон-
ПРОШЛОСТ ЈЕДНЕ МАЛЕ ЗЕМ ЉЕ ЈНШ ЈЕ ДОбШ Мј! „срце" - Вилну
Ковно, октобар Један поглед на карту доста је да се види да Рисији недостаје за везу са Европом подесна лука. Клајпеда или Мемел. То је подручје које је Немачка прикључила Рајху после окупације Мемела. Лењинград, Талин и Рига су далеко на северу и немају широко залеђе Беле Русије и Украјине. Мемел, на истоименој реци, има водену везу до престонице Литве, Ковна, а из Ковна до Вилне и Минска постоји ди ректна железничка веза. У Минску се ова железница везу је са великом линијом Варшава — Москва и на јуту са Белом Русијом до Лавова — Кијева — Харкова и Одесе. Мемел — Клајпеда је било главно исходнште за трговивину. У Средњем веку кнежевина Литванија допирала је од Балтачког Мора до Кијева. То је било пре него што су примили хришћанство. Браком Кнеза Јагиела са пољском краљицом Јадвигом сједињена је Литванија са Пол>ском. Доцније је земља изгубила самосталност и пала под пољског комесара. ПропашКу Пољске 1795 године Литва је потпала под Русију. Годину дана пре премирја, дакле 11 децембра 1917 године, Литва је прогласила своју самосталност а и царинску и новчаиу унију са Немачком. Кад је свршен Светски рат, по вукле су се немачке чсте из Литваније, а Руси су узели Литзанији и Вилну и Ковно. Прогласили су самосталну лнтванску републику коју су везали за Белу Русију. Годину дана доцније, помоКу Поља ка, Руси су протерани из Литванијс. Немачка и Русија признале су самосталност Литваније, а године 1922 признале су је и остале савезничке државс. На дан 9 октобра пољски ге нсрал Жеглиговски је, на своју руку, запосео Вилну и околину и узео Литванији 28.000 квадратних километара са 1.400.000 становника. Апрнла 1922 године Пољска је анекти ралг крај који се зове Сувалке. Сада су га преузели Нем-
ци, а Литва га тражи за себе. Мемел и његова околина Версајским уговором одузети су Немачкој и дати Литванији. Литва је земља где су се измешалн народи са истока и запада. У данима самосталности на хиљаду Ли-Ланаца долазило је 76 Јевреја, 32 Поља ка, 14 Немаца, 7 Летонаца и по два Белоруса. Земља је род на и прилично богата. Престоница је, после анексије Вилне од стране Пољске, постала Ковно, док Ке сада, када се потпише споразум о предаји Вилне, прсстоница опет бити „срце" Литванијс, Вилно. У верском погледу овај мали народ борио се столеКима између Рима и Цариграда. Режим Валтемараса развио је страначке страсти до кулминације. Још тсжи је био културни бој за владе Сметоне. Доц није, странке су се измириле и створиле владу која је била синтеза народних тежњи. (Пакс прес)
ТРАЖИ СЕ ЈЕДАН МЕТЕОР Колорадо, октобра Једна група радника неког америчког друштва истражује сада у близини Одесе, у Текса су, метеор у земљи који је всК одавно ту пао и направио кратер од две стотине метара. Овај кратер открио је 1927 године један геолог Тексаског универзитета. Научник је, у исто време, утврдио да је метеор био од гвожђа. Реч "је о једноме од два највсКа метеор ска кратера, те, према томе, у његовој унутрашњости мора да постоје велике количине гвожђа. Једини веКи кратер од овога је Канион Дијабло Пит у Ари зони који је дуг просечно 1600 метара. Да би се олакшало ископава ње, саграђен је и пут од неколико километара. Ископавања, која Ке пружити доказе о паду мстеора, биКе завршена тек после годину дмл.
скнх листова. Туда пролази главни аутомобилски саобраКај за Сити, према Хајд Парку и станици Викторија. Поред улице „на дну", измс нила се и слика улице „на висинама". Мислимо на кровове. И опет Ке вам конкретан пример најбоље о томе говорити на нашој слици. Слика приказује кров једне велике лондонске трговачке куКе. Снимак је ^аправљен за време подневН1Г одмора. Чиновнице трговачке куКе седе на крову, у наслоњачама, и одмарају се. На друтој слици видимо исти кров под новим околностима. Велики квадрати прозора, кроз које улази светлост у радњу, сад су прекривени дебе лим слојем песка у џаковима, прво да не би светлост кварила дисциплину у замраченом граду, а затим да у случају бомбардовања стакло са свода ле би ранило оне који се буду нашли у згради. Последњих дана команда па сивне одбране извршила је низ вежби у разним квартовима да види како функционише одбра на. Инспектори министарства са часовницима у руци, издавали су наређења и бележили колико минута и секунада су поједина одељења требало да изврше задатак. Сви људи који се нису показали довољно брзи и спремни замењени су бољим. Углавном, слика је била задовољавајуКа. Инсцениран. је пожар једног кварта града. После алар.ма пожарна команда стигла је три минута пре минимално одређеног времена. Одељења за прву помоК функционисала су беспрекорно. Лкеари су били на својим местима. Вежбе су трајале целу ноК. Поновљене су другог дана, опет изненада, у другом кварту града. Приликом првих вежби широких размера у улицама Лондона било је и извесних недостатака. Тако је, например, у центру једна светиљка „отказала послушност". Аутомат, који замрачује град, није функ ционисао на једној раскрсници. Усред црног мора светлела је ова усамљена светиљка као острво. Сада су оваква изненађсња искључена. Може се реКи да је Лондон сада добро и прецизно организовао пасив ну одбрану. (Пакс прес)
Како шеда у подземним трезорима америчке Наролне банке
Њујорк, ооктобра Један амерички новинар, по сле дужих перипетија, добио је дозволу да посети подземне просторије америчке Народне банке у којима се чува злато у великим количинама. — Разочарао сам се, каже тај новинар. — И то баш зато што сам видео опромне количине злата. Међутим, много је интересантније да се види како се чува то злато. Тре бало је да прођем кроз многа челична врата, па да тек затим дођем до главнога улаза. Мој пратилац посматрао ми је сваки покрет и неколико пута су ме лештимисали, иако је та|ј пратилац високи функционер банке. Главни улаз је огроман. То су челична врата, која се отва
раЈу неком нарочитом констру кцијом, и то помоћу часовника и бројева. Та врата су те шка четрдесет тона. Кад су затворена, нико не бих могао да их развали, па ни најјачим експлознвом. А кад се прође кроз тај улаз отварају ое, опет, нова челична врата.. С
Једне и друге стране ходника, тадсође, налазе се челична вра та, а иза тих врата су одаје у којима лежи злато. Кад човек посматра то злато, чини му се да су у тим одајама наслагане количине гвоздених пггапића. И, човек се тада разочара! Осућеници на смрт основалиуСинг Сингу свој клуб КО МО ЖЕ ДА ПОСТАНЕ ЧЛАН КЛУБА Њујорк, октобра Синг Синг је највеКа тамница Америке, а, уједно, и најмо дернија на свету. Осуђеници уживају све могуКне повласти-
Порнпо којо троју по мошо стотино годино
НАЈДУЖИ ПРОЦЕСИ Будимпепгга, .октобра Прича се да су се у старом суду у Вецлару процеси водили стотинама година. Али и у најновиЈ*е време про цеси су трајали дуже од половине столеКа. Такав један случај био је поводом распре грофа Невера и становника Донзиа. Процес је почео 1210 године, а тек је 1848 приведен крају. Трајао је, дакле, 638 го дина! Интересантно је да је скоро исто толико трајао процес који су водили грађани Кампана против грађана Бањерсса. Про цес се почео водити 1254 годи нс, а пресуда је изречена тек 1892 године! Мало место Кампан водило је, уошпте, врло многе процесе. Оно је имало још јсдан процес који је, такође. трајао неколико стотина година, и на н>еговом су решавању радилс много
Швајџарска је предузсла све потребне војнс иере за ааштнту своје неутралностн. Н« слиун су швајцарски војници са протнвтевкоскнм
бројне оудкје целога свога живота, док су странке бескрајно много више новаца утрошиле него што им је сама пресуда донела. Око заоставштине маџарског биск>тта Деметра вођен је процес око две стотине година. Би скуп је оставио својој породици огромна имања, али после његове смрти, у првој половини осамнасстог вока, имање су запосели Турци и требало је дуже времена док сс рашчистнла политичка ситуација да би се питање заоставштинс решило. У међувремену број наследника дошао је до хиљаде; н пошто се они, у 1768 години, нису мо гли сложити, дошло је до процеса који ј *е решен тск 1890 го дине. Онда је сваки од „среКних" наследника примио једва око двадосет швајцарских франа ка! ВеКи део наследства, чија је вредност била више него четири милиона, утрошен ј'с на трошкове око процеса и на адвокате.
ДР. КАРЕЛ СЕ ОПЕТ „ВРАЋА У СБЕТ" Париз, октобра Носиоца Нобеловс награде професора г. др. Карела, који ј *е вршио пробс са всштачким срцем у друштву познатог авијатичара пуковника г. Линдберга, позвало је француско мннистарство народног здравља, где му ј*с поверено посебно подручЈ *е. Тако се професор др. Карсл, после више година рада на усамљеном острву, опет „враћа у свет".
це. У Европи не постоји казненн завод у коме би осуђеници могли да заједно са чувари ма приреде и футбалску утак мицу. Управа Синг Синга изишла Ј *е у сусрет једној групи осуђе ника, дозволивши нм да сами оснују свој клуб. То су осуђсници на смрт. Управа им је ставила на расположењс и клупске просторије у којима они, сваког месеца једанпут, одржавају своје седнице. Сасвим је природно да тим ссдницама присуствује и један члан дирекције тамнице и да пред вратнма стоје наоружани чувари. Члан клуба може да постане сваки становник Синг Синга, који је правомоКном пресудом био осуђен на смрт, али су га ипак, у последњем трснутку, помиловали. У Синг Сингу има много убица и није чудо што овај клуб има досада 160 ^ланова. Злочинци који су издржали казну и после тога пуштени на слободу могу да буду почасни чланови овог необичног клуба. Само ти чланови не могу да присуствуЈу ссдницама. Активни чланови могу да буду само онн који се налазе у Синг Сингу. Клупске просторије налазс се у непосрсдној близини сале у којој сс врше погубљења на слектричној столици. Дирекција тамнице поклонила је овом клубу јсдну стару електричну столицу. У тој „наслоњачи" седи претседник клуба. У всКини случаЈ *ева смртна казна прствара се у вечиту ро бију, а то у Америци значи двадссстогодишњу робију. Уколико се осуђеник добро понаша може да будс пуштен веК после петнасст, па и дссет година. Помиловања се често саопштавају телефоном, и то непосредно пред погубљење: директор тамнице тслефоном пота рђује да јс примио обавсштв н>е о помиловању.
У АНТИЧКО ДОБА НИЈЕ СЕ ЗНАЛО КАКО СЕ МЕД ДОБИЈА
ПРАВДА 26 окгобар, 1939
Лондонски Скотланд Јард, чувен на многкх кримнналннх романа н н баук свнх епглескнх злочтсаца
ЕНГЛЕСКА У РАТУ Лондон пре н зо време рото И У ИЗМЕЊЕНОЈ СЛИЦИ ЛОНДОНА ВЛАДАЈУ РЕД И ОЗБИЉНА ОРГАНИЗАЦИЈА Најстарији народи оу мислили да је мед неко чудо природе које пада на зелгљу као света киша и скупља се у шупљинама дрвеКа. , У стара времена мед су употребљавалн за справ.љањс медовине која није била нипгга друго до мешавина вина и меда. То су правили мешајуКи Ј *едан део меда са двс треКине во де и сока од грожђа. Ту мешавину би оставили да стоји по неколико година, тојесг док нс добиЈ *е нарочити и јак мирис. Ипак, у античко доба мед Ј *е важио као посластица, али и по ред тога што су га необично во лели, нису знали како постаје и ко га ствара. То се најбоље види из приче коЈ *а постоји о римском историчару и генералу Хенефону који је једном пошао са својим војницима да тражи мед, па га је нашао, сви су се добро најели, али су их и пчеле страховито изуједале. Он Ј *есам написао да су их изуједале неке мале животињице и да су неколико дана били надувени од тих уједа.