Правилник за железнички саобраћај у Краљевини Србији

52

могуће пре доставља, Жељезница има и то право да такову робу преда на оставу неком јавном стоваришту или неком признатом спедидеру (отправнику) и да повуку учини на своје трошкове и изДатке а на штету и трошак онога, кога се тиче, (0 учињеном известиће одмах пошиљаоца и ставиће му робу на расположење. |

Жељезница, је овлашћена да робу, којој место опредељења не лежи на жељезници, даде даље отправити у место опредељења по неком спедитору или по другој којој прилици, а на штету и трошак пошиљаоца, ако пошиљаоц или примаоц не буду већ наредили да се роба одмах даље одвезе. Ово исто важи п за ону робу, којој је место одредељења жељезничка станица, али није удешена за саобраћај робе.

Ове се одредбе не могу применити и онде, ако би жељезничка управа држала кочијаше за возидбу робе у места на. страни (види 6, 59.)

За робу, ако се на време не дигне или не хте примити, или ако се не могне издати, а она би подлежна била брзом кварежу, или најзад за такову робу, коју адреват не ће да прими, или којој се примаоц неможе да пронађе, а она је пошиљаоцу натраг понуђена па ју и он не прима, пристаје пошиљаоц већ самом њеном предајом на возидбу да ју је власна жељесница, без икаквог даљег корака. и како за најбоље нађе, продати и то ако је скором кварежу подлежна одмах; а сву осталу најраније после 4 недеље дана по истеку времена слободне лежарине.

Ово исто важи и за случај кад се пошиљаоц неможе пронаћи. у