"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

= фо —

8) Милисав Млијћ од нахије Ваљевске: 9) Илија Марковић од нахије Шабачке; 10) Василије од нахије Ужичке; 11) Милутин од нахије Сокоске; 12) Јевто Савић од нахије Зворничке. Чардавлија се такођер наметао да буде совјетник, но будући да није имао нахије, није могао ни бити. Од овијех 12 совјетника за четворицу може се рећи да су знали књигу, јер Аврам Лукић и Павле Поповић знали су којекако записати своја имена, Јово је Шротић знао мало боље од њих, а Јевто Савић знао је писати и чатити боље од свију попова и калуђера и многијех старјешинскијех писара по Србији, и од самога Кара-Ђорђијева првога секретара, Јанићија Димитријевића. Јово је Протић знао говорити Турсви и Грчки, а други ни један није знао ништа осим Српски. Једини Јово Протић био је варошанин (из Рама или из Пожаревца), а | остали су сви били сељаци. За. совјетнике су избирани људи поштени, паметни, мирни и временити, који познају народ и народне послове: Јевто је Савић био најмлађи међу овијем совјетницима, али је и њему било више од 40 година. Младен, као совјетник од нахије КараЂорђијеве, а уз то још послије Кара-'Борђија у Србији најбогатији и врло рјечит човјек, био је предсједник у совјету. Сваки је совјетник имао из народне касе по 1200 гроша •) на годину и на два момка по 15 гроша на мјесец, и по неколико ока хљеба н меса на дан; јечма такођер узимали су из беглука, а кашто и дрва и сијена, а осим тога и свака је нахија своме совјетнику слала којешта, н. п. вина, ракије, пред зиму

~

6) Менн се чини да је дукат онда бно 9 гроша,