"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

= ЈОШ =

Саву Ћурчију и Риста Цинцарина, који су уз ову буну највише викали на Младена и Милоја; и на три раскршћа: пред Кара-'Борђијевом кућом, на Зереку и на Дорт-јолу ударе им по 100 штапа (свакоме на сваком раскршћу по толико, и с. једнога мјеста на друго они су вукли колица, на којима су бијени, а кад су их били, момци су говорили: „У дри димлијаше!“) А кад су ова четворица хватани, некога ћор-Божа, који је био родом из Босне, и Ивана телала, за које се говорило да су били коловође ове буне, зовну пандури у суд као некаквијем послом» па кад се врате низ басамаке, одређени момци убију из пушака обојицу из пријеваре. ЉБиограђани су се и прије слабо радовали доласку Кара-Ђорђијеву у Биоград једно за то, што је мало ко с њиме могао говорити, а друго, што су момци његови доста пута чинили по Биограду шта им је воља "), а послије овога догађаја омрзну са свијем нањ, и само су га се бојали.

Поред овијех узрока за што су веће старје-

пи) Ја сам својијем очима гледао (године 1808.) како су Кара-Ђорђијеви момци повалили једнога човјека у блато и истукли га колико су хтјели, што је пројахао мимо њих на своме коњу кад су они сједили на клупи пред Кара-Ђорђијевијем (прије Мула-Јусутовијем) конаком, па га окриве да их је попрскао. Мени се овај неповољни и жалосни посао тако онда увртио у памет, да се и данас опомињем н човјека и коња му: како је био пошао доље низ чаршију како ће к цркви; па како су га они по том вратили, с коња скинули иу блато повалили. Човјек је овај био млад н по варошки лијепо обучен (имао је на себи плаветно џубе без рукава непостављено, као што су онда многи носили, и преко њега ћурче), и био је у Биограду жив до скора и чини ми се да су га звали ИЈаликин-Тошо; а коњ му је био алатаст.