"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

— 29 —

шине викале на Младена и Милоја не може се управо рећи да и завист није томе много поматала. Говорило се да је Младен и за Турскога времена, као свињски трговац, био између најбогатијих људи у Србији, а кад су Срби у почетку 1807. године Турке у Биограду побили и похарали, он је с Милојем највише напљачкао и намјестили се у најљепшу кућу у Биограду ( у конаке или дворе Мехмед-аге Фочића, и то: Младен у ономе крају гдје су биле жене, а Милоје у ономе гдје су били момци и гдје су господа долазила на разговор); скеле и ђумруке на Остружњици и на Биограду нико други није могао закупити осим њих двојице, као што су и у другијем готово свијем знатнијим трговинама у земљи били ортаци; кад су се стале продавати Турске куће и остали миљкови, Милоје је био управитељ тога продавања, и гдје је што најзнатније било они су куповали за себе, по што су хтјели, и т.д. Фа ове и остале оваке послове највише је на Младена викао Стефан Живковић, који је био родом из Ниша. па у дјетињству дошавши са својијем оцем у Биоград, ондје послије стао трговати, и обогативши се прилично, зажели живљети господски, и за то у дахијско вријеме пребјегне у Земун, и оданде је он први године 1804. почео Србима џебану набављати и слати, по том је године 1805. ишао у Цариград као посланик од народа Српскога, а пошто Срби узму Биоград намјести се опет онаје, и тако је био богат да је по десет хиљада дуката совјету давао у зајам, а и појединијем људима много је добра чинио, али, једно као варошанин, а друго што му је завидио Младен као и он Младену, никако није могао да постане никакав старјешина у народу; он је изнајприје упра-