"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

— 25 —

во викао само на Младена и на Милоја, али кад види да Кара-Борђије њих брани, он стане викати и на њега. Младен је био човјек паметан и рјечит и знао је Кара-Борђију доказати, да ови сви за то вичу на њега (на Младена), да би га с њиме раставили, па послије сама да би га лакше надвладали и збацили.

Поглавице су до сад једнако народу говориле, да се они не бију с царем Турскијем, него, по заповијести царској, с дахијама и с крџалијама; али сад (у почетку године 1807.), убивши царева везира и искретивши Турске жене и дјецу. по Биограду и по Шапцу, то се више није могло говорити ни вјеровати, него кметови навале на поглавице: „Ми се сами не можемо борити с царством Турскијем, него нам дајте цара, који ће нас се примити, и коме ћемо се ми за скут ухватити. Зато се старјстине договоре, и одреде Шетра Чардаклију, и Аврама „Љукића, совјетника нахије Пожешке, и совјетскога писара Јеремију Гагића, те их пошаљу у Карабогданску у Руски главни квартир, да се договоре с Русима за помоћ, која ће се Србима давати, и да ишту једнога Рускога министра, дата доведу у Србију, једно да се народ увјери, да су се Руси заиста примили Србије, а друго, да их којешта поучава и да се с њим о свачему могу договарати. Посланици ови дошавши у Јаш нађу ондје дјејствитељнога статског совјетника Константина Константиновића Родофиникина (којега су Срби назвали и звали Родофиникољ, као што ћу и ја у напредак овдје писати) ро дом Грка, с којијем се Чардаклија још из Петербурга познавао. Дознавши Родотиник да посланици ови хоће да ишту једнога Рускога министра у Србију, он им се стане нудити и наметати да