"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

== оф —

ишту управо њега. И тако они, или изнајприје и не знајући да је Родофиник Грк или не мислећи како се Срби и Грци рђаво слажу, замоле се Фелдмаршалу да им даде Родофиника да га воде у Србију, и Фелдмаршал им га да. Пошто посланици сврше своје послове и стану се спремати натраг, даду им се на дар три прстена с драгијем камењем инеколико стотина дуката на пут. Прстење друвчије нијесу могли подијелити, него њима тројици свакоме по један; али од дуката Аврам и Чардаклија, као господари, узму себи више, а Гагићу, као писару своме, даду мање, на које Гагићу буде жао, и расрди се. По том Чардаклија и Аврам заостану још неко вријеме у Јашу чекајући док се Родофиник спреми, а Гагића пошаљу напријед у Србију, да каже како и они иду, и однесе нешто новаца, што су Руси Србима дали. Кад Гагић дође у Србију, он, срдит на Аврама и на Чардаклију што су оне дукате по њега криво подијелили, каже Бара- Борђију, да Аврам и Чардаклија воде Грка, и да је он говорио, да га не воде, него да ишту кака правога Руса, па они нијесу хтјели да га послушају. Кара-Борђије се на то врло расрди, и одмах пошаље књигу Авраму и Чардаклији, да Грка ни по што не воде, већ нека ишту какога правог Руса; „да што,“ вели, „знате, да ни с овијем, што су међу нама, не можемо никако на крај да изиђемо.“ Књига ова Кара-Ђорђијева срете Аврама и Чардаклију у Каравлашкој, но њима се учини сад срамота враћати се натраг и искати другога министра, за то Родофинику и не кажу управо, шта Кара-Борђије пише, него га доведу у Србију. Кара-Ђорђију је већ Гагић био напунио главу, да је Родофиник Грк какогод и остали Грци; а још на већу несрећу дове-