"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

-- БЕ —

де Родофиник са собом некаква Грка, као тумача, који је био обучен као што се носе Цариградски Грци и Каравлашки. и Карабогдански бољари, па га пошаље КараЂорђију, да му јави, да је он дошао и да га пита, кад је вријеме да дође к њему. Кара-Борђије угледавши овога Родофиникова тумача у оној великој Нариградској тантули и у црвенијем шалварама и жутијем мествама ипапучама, одмах му све оно дође на памет, што му је Гагић казивао за Родофиника, па рече: „Та ми оваке гонимо између себе.“ Но при свему томе Срби приме Родофиника, као Рускога „џенерала “ врло лијепо, и даду му Кучук-Алијну кућу (једну од најљепшијех и највећијех у Биограду) да у њој сједи, и одреде му стражу пред кућу, и уреде, да му се даје и набавља све што му треба; и видећи да се и он њима врло пријатељски показује, стану се с њим договарати, као с Рускијем министром надајући се, да ће он, као Руски човјек, бити друкчији од осталијех Грка. Но то пријатељство њихово, ни од једне ни од друге стране, није могло дуго трајати; за што Родофиник, који, будући родом чак из Родоса, може бити да није ни знао, како Грци и Срби између себе живе, стане све Грке Биоградске око себе призивати, каоноти људе од свога народа и језика, а особито се стане дружити с митрополитом Биоградскијем Леонтијем, за којега су Срби већ били увјерени да воли Турцима него њима. Леонтије пак, који досад није могао Србе Турцима да покори и од Руса да одврати, прибјегне сад к Родофинику и стане му казивати, како Срби мрзе на све Грке, и на њега самога, и да су то људи простаци и варвари, с којима се ништа учинити не може, и да није њега било међу њима, они би