"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

ПОЕНЕ

одавно пропали. Родофиник је могао све ово владици врло ласно вјеровати: једно, што Грци све остале људе држе за незналице и варваре, а друго, што су Срби према њему заиста били сви простаци, и њему су се многе њихове уредбе морале варварске чинити. М тако се мало по мало стане показивати Србима као и остали Грци.

Кад већ Срби виде, да је владика узео Родофиника на своју руку, најприје Младен и Југовић стану говорити, да то не ће нити може добро изићи; за то се договоре да пошаљу Југовића управо к цару у Петербург, да иште мјесто Родофиника другога министра, правога Руса, и да гледа мало боље да сврши за помоћ, што ће се Србима давати, јер ови у Јашу нијесу за то одређено свршили управо ништа. М тако спремивши се Југовић отиде до у Јаш, но оданде га фелдмаршал, кнез Прозоровски не пусти даље, него га врати натраг, говорећи, да они (Срби) сад, кад је РодоФиник код њих, ништа немају посла код цара, већ нека се договарају с Родофиником, па ће он њему јавити, а он сад у том власт има као и цар, и гледаће да им се даје штогод треба. Кад се Југовић врати у Србију с овакијем гласовима, он још већма распали мржњу на РодоФиника, али не могући ништа друго чинити, Кара-Ђорђије и Младен морали су му се показивати да га љубе и поштују, а у себи су нањ мрзили, и гдје се могло викали као и он на њих, и управо, нити су што вјеровали они њему ни он њима. Противници Кара-Борђијеви и Младенови једва дочекају ову њихову неслогу с Родофиником; јер страна њихова тијем врло нарасте и ојача.

За годину 1808. уговоре Руси с Турцима