Правни положај Босанаца и Херцеговаца у Србији : са гледишта наследног права : прештампано из Архива за правне и друштвене науке

218:

„У својој одлуци српски се суд занима решењем питања да ли Херцеговци као страни поданици уживају у Србији право наслеђивања.

„Суд тврди да конвенција од 1881 г. о наслеђивању има вредности само за поданике уговорних страна (Србије и Аустро-Угарске); да се та конвенција не може применити и на Босну и Херцеговину, пошто Босна и Херцеговина не чине саставни део Аустро-Угарске Империје већ Турске Царевине, да само Турска може закључивати са Србијом конвенцију, у којој би се регулисало право Босанаца и Херцеговаца да наслеђују у Орбији, и најзад да таква конвенција не постоји.

„Дакле српеки суд сматра, да се при распореду Бошкове заоставштине има узети у обзир одредба 5-а 4#7-ог срп. грађ. законика, којом је утврђен принцип законодавног реципроцитета у питању о правном положају странаца, пошто између Србије и Турске нема никаквог уговора, којим бп се мењао грађ. законик у овој ствари. Џа на основу тога српски суд тражи од де сши5-ових наследника, да му поднесу доказе, да српски поданици могу наслеђивати у Босни и Херцеговини, у противном биће одбијени од тражења.

„Орпеки суд, примењујући 547. грађ. зак., пошао је погрешним путем. Он је погрешно мислио да овај параграф, у колико се тиче правног положаја Босанаца и Херцеговаца., није модификован никаквим међународним актом.

„Истина је да се конвенција о наслеђивању од 24 априла — 6 маја 1881 г., закључена између Орбије и Аустро-Угарске, не може, како је стилизована, проширити и на Босну и Херцеговину. „Али ова конвенција иније у питању, пошто се у њој "налази само процедура за случај, кад какав аустро-угарски поданик има да наследи у Орбији и усе увгза.

„Овде треба имати на уму трговински уговор закључен истог дана, кад п конзенција, који по одредби чл. 16. има да важи за све земље које су у царинској унији са АустроУгарском. Па пошто су Босна п Херцеговина такође у унији, то овај уговор важи подједнако и за њих.

„А по чл. 2. овог истог уговора право наслеђивања гарантовано је поданицима једне државе уговорнице на територији друге. Несумњиво је, дакле, да је право наследства, Босанаца пи Херцеговаца у Србији било предмет нарочитог