Правни положај Босанаца и Херцеговаца у Србији : са гледишта наследног права : прештампано из Архива за правне и друштвене науке

19 међународног уговора, подједнако обавезног за обадве стране уговорнице. у

„Па према томе српски суд, место што се позивао на 5 47. грађ. законика, требао је да има на уму прецизне одредбе из чланова 2. и 16. трговинског уговора“.

Међутим српски суд, надлежан по овој ствари, није усвојио ове примедбе аустро-угарског министарства. Он је нашао да је нетачно мишљење министарства по коме се конвенција о наслеђивању односи само на процедуру: суд је сматрао да је ова конвенција утврдила п признала поданицима обеју држава и само право наслеђивања. Али он се на ову конвенцију није могао обзирати, пошто је она донесена за аустроугарске и српске поданике, и према томе нема никакве важности за Босанце и Херцеговце који су поданици Турске Царевине. Суд је нашао, даље, да ни трговински уговор не може имати никакве важности у овом случају. Он признаје истина да чл. 2. овог уговора, као и конвенција о наслеђивању, регулише право наслеђивања за поданике обеју уговорних страна, и да се на основу чл. 16. овај уговор простире и на Босну и Херцеговину. Али суд налази да се ове одредбе трговинског уговора, у колико се тичу наследног права не могу применити на Босанце и Херцеговце, пошто Аустро-Угарска нема право да регулише њихов правни положај у иностранству. На основу тога суд је остао при својој првој одлуци, и понова позвао Бошкове наследнике да испуне потребне формалности.

Ствар је најпосле била изнета пред Касациони Суд, који је дао за право аустро-угарском министарству. Касациони Суд у својој одлуци од 19. нов. 1894. утврђује да Босанци и Херцеговци нису аустро-угарски поданици, али ипак налази да је правни положај Босанаца п Херцеговаца у Србији са гледишта наследног права регулисан тровинеким уговором, закљученим г. 1881. између Аустро-Угарске и Орбије. Касациони Суд мотивише то овако: „Ма да Босанци и Херцеговци нису аустро-угарски поданици и ма да ова нема над окупираним земљама право вршења спољашњег суверенитета, ипак су Орбији везане руке чл. 16. трговинског уговора, по коме се све одредбе из уговора, па и чл. 2. о наследном праву имају примењивати у свима земљама, које су у даринској заједници са Аустро-Угарском. Према томе кад Босанци и Херцеговци