Правни положај Босанаца и Херцеговаца у Србији : са гледишта наследног права : прештампано из Архива за правне и друштвене науке
20
желе да наследе у Србији, они не морају доказивати, као што то тражи 5 47 грађ. зак., да и Срби по закону босанско-херцеговачком имају наследну способност у Босни и Херцеговини. Право наслеђа у Орбији гарантовано им је поменутим трговинским уговором, и довољно је да се позову на овај уговор, да би доказали своје право“.
Као што се види, Касациони Суд је донео своју одлуку у прилог мишљењу аустро-угарског министарства, али он није усвојио и разлоге на којима је Министарство своје мишљење оснивало. Касациони Суд је допустио Босанцима и Херцеговцима уживање наследног права у Орбији једино из тога разлога што су одредбе чл. 16. овог уговора проширене п на све земље које са Аустро-Угарском чине царински савез. Међутим, признајући у свом специјалном случају обавезну снагу чл. 16. трг. уговора и за Босну и Херцеговину, Касациони Суд се отворено изјаснио да он сматра да Босанци и Херцеговци нису аустро-угарски поданици и да Аустро-Угарска нема права да регулише њихов положај у иностранству. Касациони Оуд се изјаснио дакле са свим супротно мишљењу аустро-угарског министарства, које је стајало на томе гледишту да Аустро-Угарска има право да регулише правни положај Босанаца и Херцеговацау Србији уговором који би са њом закључила. Ово своје гледиште оснивало је министар. ство на томе што је сматрало да су Босанци и Херцеговци аустро-угарски поданици, и оно се најбоље види из једне ноте коју је по овој ствари то министарство упутило српској влади месеца октобра 1892. Ту се на једном месту каже: „али по одредбама трговинског уговора (чл. 2. и 16.) способност да наслеђују код поданика уговорних страна, равна је способности коју имају сами домородци, што искључује потребу да се доказује реципроцитет у сваком специјалном случају“. А затим на другом месту: „Српски грађански суд сматра питање о праву наследства Бошкових наследника из Херцеговине као нерешено, и ако по чл. 2. трговинског уговора поданици заинтересованих држава уживају право узујамног наслеђивања“.
Изгледа нам да ни једно ни друго мишљење није тачно. Полазећи са гледишта да Босанци и Херцеговци нису аустро-угарски поданици ми не можемо усвојити такво решење по коме одредба из чл. 2. трговинског уговора о уживању