Правни положај Босанаца и Херцеговаца у Србији : са гледишта наследног права : прештампано из Архива за правне и друштвене науке

~

приватних права, које се даје поданицима једне државе уговорнице на територији друге, има важности и за ова лица.“ Истина чл. 16. овог уговора проширује важност његових одредаба и за све земље у саставу аустро-угарског царинског савеза, па дакле и на Босну и Херцеговину.“ Али овај се члан може тумачити само тако да је он на те земље проширио важност само оних одредаба пз уговора, које се односе на чисто трговинска питања. Међу те одредбе не може се никако убрајати и она из чл. 2. где се говори о правном положају аустро-угарских поданика у Србији, јер Босанци и Херцеговци, као што рекосмо, нису аустро-угарски поданици. (О тога Касациони суд није могао тврдити у својој одлуци да се одредба чл. 2. о наследном праву има применити и на Босанце и Херцеговце кад се ови позову на то право у Србији. Г. Живојин ШЏерић, који је у својој расправи о правном положају Босанаца и Херцеговаца у страним државама, а у одељку Ш који носи наслов: „Један пример повреде сувереног права Турске Империје од стране АустроУгарске“, исцрпно расмотрио овај случај, изразио се о тој одлуци овако: „Према томе мислимо да Касациони Суд вије поступио логички, кад је, полазећи са гледишта, да Босна и

1 Чл. 2. гласи: Поданици обеју уговорних страна имаће узајамно право да на земљишту лруге стране, могу, као и држављани те странеи поданици највише повлашћеног народа, путовати железницама, рекама и друмовима; да се могу на сваком месту настанити или неко време бавити, да могу куповати сваковрсне земље и куће или их најмпти и држати у целини или делимице; у опште да могу набављати покретна и непокретна, добра, располагати њима на све начине, а нарочито продајом и тестаментом или наслеђем ађ шђевфбађо — све ово без овлашћења, и одобрења, земаљских власти; они ће моћи ту водити трговину или радити занат, уређивати све своје ствари, било непосредно или преко посредника кога ће сами изабрали, било лично или у друштву превозити еспапе и лица, подизати депое, одређивати цене, најамнице и плате еспапима и радовима својим, вршити своје послове, подносити своје декларације ђумруцима, заступати своја права и потраживања пред властима и судовима земаљским, за све ово не плаћајући друге, ни веће ни теже, царине, дажбине, порез и таксе него што су оне којима су подложни држављани те земље или поданици највише повлашћеног народа, и не водећи никакве разлике по народности и вери.

2 Чл. 16. гласи: Овај се уговор простире на све земље које припадају сада или ће припадати доцније у царински савез мопархије аустроугарске .