Право и привреда

da budu obavezana"), naSeg Zakona o obligacionim odnosima (čl. 72. st. 1 - "ugovor je zaključen kad ispravu polpiäu sva lica koja se njime obavezuju"), a i drugi tekstovi 1 ukazuju na takav zaključak. Medjutim, u gotovo svim pravima je bilo zakonskim tekstovima ili putem sudske prakse prihvaćeno da je ugovor sastavljen u pismenom obliku i onda kad se izmedju stranaka vrši razmena pisama. Po nemačkom pravu 2 kad se o ugovoru izdaje više ravnoglasnih primeraka, dovoljno je ako svaka stranka potpiše ispravu odredjenu za drugu stranku. I GZ RSFSR (čl. 161. st.2) predvidja da se pismeni ugovor može zaključiti bilo sastavljanjem jednog dokumenta koji su potpisale obe strane, ili razmenom pisama, telegrama, telefonograma koje je potpisala ona strana koja ih šalje. Prema poljskom pravu 3 ugovor će se smatrati zaključenim i onda kada je samo izvršena razmena pismena, od kojih se svako donosi na sadržinu izjave volje jedne ugovome strane, pod uslovom da ju je ova potpisala. Pismo koje nosi potpis onog koji se obavezuje smalta se i u švajcarskom pravu 4 pismenom formom. Prema našoj sudskoj praksr ugovor u pismenom obliku može se sklopiti i razmenom pisama izmedju stranaka, ukoliko ta pisma sadrže clemente potrebne za punovažnost ugovora. Razmenjena pisma ne moraju bili tekstualno jednaka. Dovoljno je da iz njih proizlazi saglasnost volja stranaka. "Za zaključenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu jednu ispravu ili da svaka od strana potpiše primerak isprave namenjene drugoj strani. Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjuju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave." 6 Prema nekim presudama naših sudova, 7 a i prema mišljenju nažih autora, 8 pismena forma može bili zadovoljena i priznanicom, ako se iz priznanice vidi saglasnost o bitnim elementima i ako ju je potpisao prodavac i predao kupeu. U većini prava se, takodje, i razmena telegrama smatra kao ugovor zaključen u pismenoj formi. Za ordžanje pismene forme dovoljna je, prema par. 127 BGB, i telegrafska dostava, ali se može naknadno zahtevati pismena potvrda. Telegram se, po švajcarskom pravu, smatra kao pismena forma ako njegov originai nosi potpis lica koje se obavezuje. Isto predvidjaju i čehoslovački Zakonik o medjunarodnoj trgovini (par. 24. st. 3.), GG (čl. 162), Opšti uslovi SEV-a (par. 4.) i bečka Konveneija (čl. 13.). Ovi poslednji izvori smatraju kao pismeno i ugovor zaključen putem teleprintera. Na torn stanovištu stoji pravna doktrina i u nekim zemljama u kojima stariji zakonici ne reguliSu to pitanje. Pismena forma može biti ispunjena i kombinaeijom različitih vrsta saopštenja (npr. izmenom pisma i telegrama, telegrama i teleksa, pisma i teleksa). Ispunjenje forme se postiže i pismenim potvrdama porudžbina. Kad se radi o pismenoj formi ad probationem, zahtevi za ispunjenje te forme su mnogo manje rigorozni. Ovde pismena forma, ukoliko je propisana, nije uslov punovažnosti ugovora, 9 ali se on ne može dokazivati pred sudom svedocima ili

1 Čehoslovački Z. m. t. - par. 24. st. 2. 2 BGB - par. 126. st. 2, druga rečenica. 3 GZ - čl. 78. 4 ŠvZO - čl. 13. st. 2. 5 SI. - 959/57. 6 Zakon o obligacionim odnosima - čl. 72. st. 2. i 3. Presuda Vrhovnog suda NR BiH, GZ 408/58. Savezni vrhovni sud zauzeo je, medjutim, suprotno stanovište (V. presudu Reg. 543/59 od 25. septembra 1959.). 8 Perović, op. cit., str. 104. "Ako su ugovome strane pređvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili

11

Januar / ’92.