Право и привреда

ako su ugovorne strane predvidele da se ugovor zaključi u pismenoj formi, a nisu odredile posledice nepošiovanja te forme, u sumnji se smatra da je ona bila predvidjena isključivo u cilju dokazivanja. Po našem Zakonu o obligacionim odnosima (CI. 70. st. 2), posledica nepoštovanja forme predvidjena sporazumom stranaka zavisi od sadržine tog sporazuma, tj. od toga da li su stranke uslovile punovažnost ugovora ispunjenjem odredjene forme ili ne. U prvom slučaju ih obavezuje samo ono Sto je uneto u ugovor sastavljen u odredjenom obliku, a u drugom slučaju ih obavezuje i ono Sto nije uneto u taj ugovor ali nije s njim u suprotnosti. Ukoliko je propisom ili sporazumom stranaka predvidjena pismena forma ugovora, u teoriji i praksi se postavljaju dva značajna pitatnja: 1. kad se smatra da je pismena forma ugovora ispunjena i 2. kakav pravni značaj imaju usmena utanačenja medju strankama koja nisu uneta u pismeno ugovora. U vezi sa ovim drugim pitanjem je problem dokazivanja ugovora za koje nije propisana nikakva forma. Ad 1. Pri razmatranju ovog pitanja treba odvojiti pismenu formu ad solemnitatem od pismene forme ad probationem. Ako je pismena forma uslov punovažnosti ugovora, onda ona mora neizostavno da ispunjava odredjene uslove da bi se mogio smatrati da je propisana forma zadovoljena. Prema naSem Zakonu o obligacionim odnosima (di. 72. st.l.), ako je za punovažnost ugovora propisano da mora biti sastavljen napismeno ili ako su se stranke tako sporazumele, ugovor se smatra zaključenim kad stranke potpišu. Potpis stranaka je, dakle, neophodan element pismene forme (ad solemnitatem) ugovora. I prema Svajcarskom pravu 1 ugovor za koji je zakonom propisana forma mora nositi potpis svih lica koja njime treba da budu obavezana. Isti zahtev postavlja i niz drugih nacionalnih prava. 2 Neka prava izričito insistiraju da potpis mora biti svojeručan ili, ako je stranka nepismena, dat rudnom oznakom. 3 Mehanički izradjen svojeručan potpis priznaje se po Svajcarskom pravu 4 za dovoljan samo u poslovima kod kojih se upotrebljava u prometu (npr. kad se radi o potpisu na hartijama od vrednosti koje se izdaju u više primeraka). Potpis stranaka ne mora biti potpun. Dovoljan je potpis koji ne dovodi u sumnju identitet stranaka i ozbiljnost izjavljene volje. 5 Pravna lica se potpisuju na taj način Sto se naznadi naziv (firma) pravnog lica uz potpis organa ovlašćenog da potpisuje isprave u ime tog pravnog lica. Potpis stranaka treba da se nalazi ispod teksta ugovora. To ima poseban značaj za utvrdjivanje teksta koji stranke obavezuje, pa će o ovom pitanju biti redi naknadno. 6 Da li je pismena forma ispunjena samo kad je sadržaj ugovora dat na jednom jedinstvenom pismenu? Iz teksta nekih nacionalnih zakona proizlazio bi pozitivan odgovor na to pitanje. U 808 (par. 126. st. 2, prva rečenica) to je izričito propisano, a i tekstovi ŠvZO (čl. 13 - ugovor "mora nositi potpise sviju lica, koja njime treba

9 Zbirka sudskih odluka, knj. XI, sv. 11, br. 105. V. i zbirke sudskih odluka, knj. XII (1967), sv. 3, br. 312; knj. XII (1967), sv. 1, br. 16; knj. XII (1967), sv. 2, br. 184, V. i Zakon o obligacionim odnosima - čl. 73. 1 ŠvZO, a. 13. st. 1. 2 BGB - par. 126. st. 1, čehosl. Zakon o medjunarodnoj trgovini - par. 24. st. 2, GZ RSFSR - a. 44 st. 2, GZ Poljske - a. 78, OU SEV-a a. 1. 3 BGB - par 126. st. 1, ŠvZO - a. 14 st. 1 i 15, poljski GZ - a. 79, naš Zakon o obligacionim odnosima - a. 72. st. 2. 4 ŠvZO -a. 14. st. 2. Isto čchosl. Z. m. t. a. 24. st. 4. i AGZ - par. 886. V. i Dölle, op. cit., str. 684. 5 V. Perović, op. cit., str. 64. 6 Dölle (Kommentar zum einheitlichen Kaufrecht, str. 684) smatra da iz Jednoobraznog zakona proizlazi da se ugovorena pismena forma može ispuniti i putem nepotpisanog pistna, čiji se pošiljalac može bez prigovora utvrditi (npr, na osnovu zaglavlja koje sadrži firmu požiljaoca).

10

Januar / ’92.