Право и привреда

je taj sporazum ranije sklopljen, to je verovatnije da ugovorena forma ima konstitutivan karakter. Ta indicija je posebno jaka kad je sporazum o formi sadržan u nekom ranijem ugovoru. Naprotiv, ako stranke sklope ovaj sporazum na kraju svojih pregovora, zaključak će pre biti da one nisu smatrale ispunjenje forme uslovom koji prethodi zaključenju njihovog ugovora. Najzad, stranke desto ispunjavaju odredjenu formu posle zaključenja usmenog ugovora. Razume se da ispunjenje ove forme nema uticaja na opstanak već nastalog ugovora. Ova forma služi samo lakšem dokazivanju u slučaju spora. 3. Stepen saglasnosti koji su stranke neformalno posligle - Ako su se stranke složile o bitnim elementima svoga ugovora, a ostali elementi mogu biti popunjeni bilo na osnovu zakonskih pravila ili na osnovu običaja, tada je manje verovatno da je predvidjena forma konstitutivna. Francuski Kasacioni sud uvek navodi kao osnovni razlog svoje odluke, kojom negira konstitutitvni karakter forme, činjenicu da su se stranke sporazumele o predmetu i ceni. 1 Američki sud je u slučaju Dohrman v. Sulliven (1949.g0d.) bio opredeljen istim faktorom. Sud je rekao da, poSto je postignuta saglasnost o svim bitnim elementiraa koji treba da budu uklj učcni u formalni dokument, ovaj dokument je bio samo podsetnik o već zaključenom ugovoru. 2 Obrnuto, činjenica da izvesne klauzule ugovora, koje se obično u ugovoru tog tipa reguliSu saglasnošću stranaka, nisu obradjene u neformalnom sporazumu ili su stranke izričito predvidele da ih reguliSu u ugovorenoj formi, ukazuje na zaključak da je predvidjena forma konstitutivna. Isti zaključak može proizići i iz neodredjenosti ugovornih klauzula. U slučaju Page v. Norfolk (1894.g0d.), na primer, stranke su se sporazumele o kupovini veoma značajnog preduzeća. Njihov sporazum je sadržavao klauzulu koja se pozivala na detaljan ugovor, koji treba da bude zaključen pismeno. Mada tekst klauzule nije bio jasan, sud je smatrao da je predvidjena forma konstitutivna. Činjenica da važni detalji joS traže diskusiju pretegla je kod suda. 3 1 ausîrijska sudska praksa 4 je smatrala da pri prodaji nekretnina ugovorenu formu treba smatrati konstitutivnom samo ako stranke nisu joS postigle sporazum o onim elementima koji su obično pokriveni ugovorom tog tipa. Sličan stav zauzima i američko pravosudje. 5 4. Složenost transakcija - Što je transakcija složenija, to je verovatnije da je zahtevana forma konstitutivnog karaktera. Ova indicija je relevantno u mnogim nacionalnim pravosudjima (američkom, engleskom, nemačkom, austrijskom, Svajcarskom). 5. Vrednost predmeta ugovora - Ako je vrednost predmeta ugovora velika, to sugerira da stranke nisu želele da budu vezane bez poštovanja predvidjene forme. U nekim pravima 6 već sam zakon ograničava sredstvo dokaza ugovora, kad predmet ugovora prelazi zakonom odredjenu vrednost, tako da je neverovatno da su u tim pravima stranke nameravale da samo potvrde ono Sto zakon predvidja. 6. Radnje izvrSenja - Delimično izvršenje jedne strane, koje prihvati druga strana, ukazuje da stranke nisu smatrale ugovorenu formu konstitutivnom. U srednjeevropskoj grupi prava 7 postoji jaka tendencija da se radnje izvrSenja smatraju

1 V. Izvežtaj o francuskom pravu (C-2). - U: Formation of Contracts, str. 1649-1655. V. Izveštaj o američkom pravu (C-2). - U: Formation of Contracts, str. 1623-1639. 3 Vidi izvešlaj o engleskom pravu (C-2). - U: Formation of Contracts, str. 1643-1648. 4 V. Izveštaj o austrijskom, nemačkom i švaicarskom pravu (C-2). - U; Formation of Contracts, str. 1656-1668. 5 V. slučaj Charles A. Lawes Co.v. Detex Watchecloock Corp (1962). 6 Francusko, američko, italijansko.

21

Januar/ ’92.