Право и привреда
kao okolnost koja podržava glcdištc da forma nije bila ili nije više konstitutivna. U osnovi ove tendencije leži shvatanje da forma, koja nije propisana zakonom, već je predvidjena voljom stranaka, predstavlja njihovo sopstveno delo, koje one mogu uvek odstraniti putem contrarius concensus. Ovaj rezultat postignut je ustvari na bazi pretpostavke o odricanju od forme o čemu će još biti redi naknadno. Uticaj ovog faktora snažan je i u drugim nacionalnim pravima. Tako čl. 1362 ital. CC predvidja da će sud, da bi odredio volju stranaka, uzeti u obzir njihovo naknadno ponašanje posle sporazuma. Sličan stav prihvaćen je i u američkom pravu. 1 Pored ovih faktora, koji su relevantni u većem broju nacionalnih prava, javljaju se u nekim pravima i izvesni dopunski faktori. Tako se u pravima, u kojima ne postoji zakonska pretpostavka o karakteru forme, uzima u obzir i poslovna etika. U graničnim slučajevima, u kojima su argumenti za i protiv konstitutivnog karaktera forme podjednako jaki, američki sudovi, na primer, uzimaju u obzir ponašanje stranaka sa gledišta poslovne etike. Sudovi se protive rešenjima koja bi predstavljala nagradu za nepoštenje ilil grubu nemarnost.
Odricanje od ugovorene forme
Stranke koje su se sagasile da njihov budući ugovor mora bili zaključen u odredjenoj formi, mogu se naknadno odreći zahteva za formom i tako raskinuti raniji sporazum o formi. To odricanje može bili izričito ili prećutno (npr. delimičnim izvršenjem ugovora). U torn pogledu se u principu sva prava saglasna. Izvesne teškoćc u primeni ovog principa nastaju u nekim pravima kad je sporazum kojim se predvidja forma i sam zaključen u pismenoj formi. Tako u francuskom pravu pokušaj jedne strane da dokaže u tom slučaju odricanje druge strane od forme, nailazi na ozbiljne prepreke kad se radi o netrgovačkim ugovorima. Ako vrednost predmeta ugovora prelazi 5.000 franaka, sporazum o odricanju mora takodje, saglasno čl. 1341 CC, biti zaključen pismeno. Sličan se problem javlja i u italijanskom pravu, s obzirom na pravila CI. 2723 CC. Teret dokaza sporazuma o odricanju snosi stranka koja se poziva na to odricanje. Kako se dokazuje postojanje i sadržina ugovora ili utanačenja, za koje .nije obavezna odredjena forma?
Forma, bilo ad solemnitatem ili ad probationem, ima uvek funkciju dokaza. "Sa praktidnog stanovišta, razllika izmedju dokaza ugovora i forme kao uslova za njegovo zakljudenje, skoro da išdezava."“ Ali, odsustvo forme je pravilo i stoga je pitanje dokazivanja neformalnih ugovora veoma znadajno. O tome kako se dokazuje postojanje i sadržina pismeno nepotvrdjenog ugovora naš Zakon o obligacio-
13 V. Izveštaj o austrijskom, nemačkom i žvajcarskom pravu (C-2). -U: Formation of Contracts, str. 1656-1668. V. i naä Zakon o obligacionim odnosima - čl. 73. 1 V. slučaj National Gas Appliance Corp. v. Manitovac Co. od 1962. god. 2 Perović. dr Slobodan, Formalni ugovori u gradjanskom pravu, str. 27.
22
Januar / ’92.