Право и привреда

Faktori koji u savremenim uslovima razvoja potencijalno ugrožavaju zemIjiSle su brojni, ali su medju njima glavni sledeći; 1) neracionalno i neadekvatno iskorišćavanje zemljiSta u poljoprivredne svrhe i neadekvatno korišćenje biljnog pokrivača; 2) urbanizacija sa svim njenim pratećim pojavama; 3) izgradnja različite infrastrukture; 4) hidrotehnički radovi, i 5) različiti vidovi neposrednog zagadjivanja zemljiSta. U članu 85. listava SFR Jugoslavie od 1974. godine se utvrdjuje: "ZemljiSte, Sume, vode, vodotoci, more i morska odala, rudna blaga i draga prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi kao i nepokretnosti i druge stvari od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, uživaju, kao dobra od opSteg interesa, posebnu zaStitu i boriste se pod uslovima i na način koji su propisani zakonom". Prema ustavnim odredbama zemljiSte je dobro od opSteg interesa, bez obzira da li se radi o zemljiStu u druStvenoj svojini ili o zemljiStu na koje imaju pravo svojine gradjani. Tako zemljiSte kao celina je Objekt pravne zaStite. Osim toga pojedini kompleksi zemljiSta uživaju i posebnu zaStitu prema posebnim republičkim i pokrajinskim zakonima - zakonima o zaStiti prirode i prirodnih retkosti.

Pravne mere zaštite poljoprivrednog zemljišta

Poljoprivredno zemljiSte je jedan od osnovnih objekata zaStite. Ono je najviSe i ugroženo. Otuda i vrlo intenzivna zakonodavna delatnost u odiasti zaStite poljoprivrednog zemljiSta. Posle ustavnih promena iz 1974. godine, pravni režim iskorišćavanja poljoprivrednog zemljiSta uredjen je republičkim i pokrajinskim zakonima i drugim podzakonskim aktima. Tako je SR Srbija donela Zakon o iskoriSćavanju poljoprivrednog zemljiSta ("Službeni glasnik SRS", br. 47/74), SR Slovenija Zakon o kmetijskih zemljišč ("Uradni list", br. 26/73), SR Bosna i Hercegovina Zakon o zaštiti i koriSćenju poljoprivrednog zemljiSta ("Službeni list SR BiH", br. 37/75), SR Makedonija Zakon o koriSćenju poljoprivrednog zemljiSta,, SR Hrvatska i SR Cma Gora usvojile su Osnovni zakon o iskorišćavanju poljoprivrednog zemljiSta od 1956. godine (Savezni) a koji je ukinut na osnovu ustavnih izmena (objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 25/65). Bez obzira na izvesne nijanse u pravnom uredjenju ove materije zavisno od tradicije i potreba u pojedinim republikama, Osnovna načcla zaStite i koriSćenja poljoprivrednog zemljiSta su ista. Slično je i sa drugim brojnim zakonima o prometu poljoprivrednim zemljiStem, zakonima o sadnom materijalu i sličnim propisima kojima se uredjuju pojedina pitanja iz odiasti zaStite zemljiSta. Kao korisnici poljoprivrednog zemljiSta se pojavljuju organizacije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom, zemljoradničke zadruge, sopstvenici i drugi korisnici. Potrebno je da su korisnici dužni poljoprivredno zemljište iskoriSćavati na način koji najviSe odgovara prirodnim osobinama zemljiSta i postojećim ekonomskim i tehničkim uslovima. IskoriSćavanje poljoprivrednog zemljiSta bez obzira u čijoj je svojini je od opSteg društvenog interesa i ima se vršiti prema odredbama zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Kao poljoprivredno zemljište se smatraju: njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade paSnjaci i trSćaci (trstici), kao i drugo zemljište koje bi po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima najkorisnije služilo

29

Januar / ’92.