Право и привреда
propisi predvidjaju novčane kazne i krivične sankcije - kazne zatvorom u različitom trajanju. Tako novčanom kaznom, kazniće se za privredni prestup organizacija (preduzeće, zadruga ili draga organizacija): 1) ako upotrebljava ili iskorišćava vode bez vodoprivredne dozvole ili protivno vodoprivrednoj dozvoli; 2) ako vrši izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih vodoprivrednih objekata i postrojenja koji mogu da izazovu promene na prirodnim ili veštački uspostavljenom režimu vode pre nego što pribavi vodoprivrednu saglasnost ili protivno vodoprivredenoj saglasnosti; 3) ako ne učestvuje u odbrani od poplava kada je to naredjeno; 4) ako unosi u vode opasne materije u količinama koje mogu da dovedu u opasnost život i zdravlje Ijudi; 5) ako unose u vode štetne materije protivno naredjenoj meri. Za napred navedene radnje, pored pravnog lica, kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom lieu, relativno visokom novčanom kaznom. Pored napred navdenih privredno-kaznenih mera, koje izriču nadležni privredni ili drugi redovni sudori, i koje su novčanog karaktera (novčane kazne), predvidjena je i odgovornost za krivična delà, ako propust sadrži elemente toga dela. Kao pojedina krivična dela propisuju se dela uništenja, ili oštećenja vodoprivrednili objekata, unoženje opasnih materija u vodotokove kojima se bitno ugrožava i uništava život ili zdravlje Ijudi, životinja i prouzrokuje opasnost za opstanak riba. Naporedo sa odgovornožću za privredni prestup, prekršaj i krivičnu odgovornost, postoji i gradjansko-pravna (imovinska) odgovornost za nakanadu Stete. Ova naknada se ostvaruje podizanjem tužbe kod nadležnog suda. Fri tome se ne dosudjuju samo naknada neposredne štete, već i odgovarajuća naknada (suma) za ukljanjanje štetnih posledica, kao i izmakla dobit (lucrum cessans) koja se mogia osnovano očekivati prema redovnom toku stvari da nije bilo štetne radnje.
Zaključak
Ovim dlankom je pokrenuto jedno znadajno pitanje - zaštita prirodne, ili čovekove sredine (ekološko pitanje). Istraživanja su se zadržala na zažliti zemljišta (zemlje i rudnih blaga) i zaâtiti voda. Zemlja i voda su znadajni objekti pravne zaštite, ali kao što je u uvodnom delu dlanka istaknuto postoji još nekoliko vrlo značajnih objekata zaštite o kojima će biti reči u narednim brojevima ovog časopisa. Pošto je ekološki pokret i u SFR Jugoslaviji postao značajani faktor i u društvenom i u političkom smislu, može se očekivati i intenzivnija zakonodavna aktivnost. Posebno bi bilo važno da se pri daljem razvoju privrednog sistema vodi raduna o zaštiti čovekove sredine, kao što se to sada dini u mnogim zemljama koje su stupile na put intezivne industralizacije i hemizaeije.
38
Januar / ’92.