Право и привреда

vlja deo radne sredinc, tj. radni prostor u komę su locirani malcrijalni i subjektivni faktori rada. Ono je, dakle, osnovna organizaciono-tchnološka jedinica u kojoj sc odvija naposredni kontakt između radnika i srcdstava rada, kao i izmcdu samih radnika. Radi se, dakle, o lchničko-lehnološkom i druâtvcnom odnosu. Radno mesto posmatrano sa aspekta matcrijalnog dobra może bili u vlasnišlvu fizičkog ili pravnog lica. Ono je rezultat ulaganja kapitała u odredcnu dclatnosl radi oslvarivanja odredenog ckonomskog cilja, ij. radi sticanja dobili. Da bi sc obavljala delatnost u koju je uložcn kapitał ncophodno jc angažovanje radnosposobnih lica u odredenom brój u i odredenog profila. Brój radnika uslovljen je vrslom i obimom poslova, dok je rani profil radnika odredcn vrstom i složenošću poslova radnog mesta, uslovima pod kojima se oni obavljaju, sredslvima kojima se obavljaju i naćinom na koji se obavljaju. Prema tome, radni profil jc u najvcćoj meri odredcn tchničko-tehnološkim karaklerisiikama radnog mesta, odnosno proccsa rada. Medutim, mora sc imali u vidu da je svako prcduzcćc (ustanova) jcdan složen tržišni mehanizam za ćijc funkcionisanjc nijc dovoljno samo akliviranje lica koją će neposredno učesfvovali u lchnološkom procesu, tj. bili vczana za lzv. radna mesta u procesu rada (neporesno proizvodna radna mesta), nego jc ncophodno organizovaii i popuniti i radna mesta čijim sc funkcionisanjcm obezbeduju pretpostavke za započinjanjc i odvijanje proccsa rada, obezbeduje (kontrolišc) dovijanjc proccsa rada i slvaraju uslovi za rcalizaciju rczuitata proccsa rada. Prema tome, treba imali u vidu da funkcionisanjc jednog preduzeća, kao oblika organizovanog vršenja rada, odnosno odrcdenc dclalnosli, prctposlavlja angažovanje radnika različitih profila. Vlasnik preduzeća ili druge organizacionc jcdninicc rada (radnje, gazdinstva) u odnosu prema angažovanim licima pojavljujc sc u funkciji poslodavaca, dok sc angažovano lice prema njemu pojavljujc u funkciji posloprimca. Ono što je bitno jeste to da vlasnik preduzeća, odnosno poslodavac (bcz obzira da li je fizićko ili pravno lice) da bi se bavio proizvodnjom ili pružanjcm usługa mora osnovali organizaeiju kojom uspostavlja neposrednu vezu izmedu sredstava za rad i živog rada, odnosno znanja i umeća. Osnivanjem organizacije on na najoplimalniji način ujcdinjiujc rad i sredstva i time obezbeduje maksimalnu produktivnost. Razume se da poslove organizovanja rada i poslovanja preduzeća, ne mora da vrSi vlasnik (i on to po pravilu ne vrSi) već to ćini grupa stručnjaka (menadżera). U vezi sa ovim posiavlja se piianje: "Kada poslodavac nudi posao odredenim licima". Odgovor bi bio jednostavan; samo onda kada ima potrebu za njihovim radom. Radi se, u stvari, o ekonomskoj potrebi za radom, a ne o potrebi koja je posledica formalno-pravne nepopunjenosti aktom o organizaeiji i sistemalizaciji utvrdcnih radnih mesta. Pojam nepopunjenog radnog mesta podrazumeva svako novootvoreno ili upražnjcno radno mesto. U tcoriji postoji shvatanje prema kome se svako sistematizaeijom utvrdeno a nepopunjeno radno mesio s kojim poslodavac odnosno organizaeija slobodno raspolaže smatra slobodnim radnim meslom. NaSc je miäljenje da ovako shvaćeno slobodno radno mesio, nije joS uvek pretpostavka za zasnivanje radnog odnosa. Pretpostavka za zasnivanje radnog odnosa jeste samo ono slobodno radno mesto, bez obzira da li je novootvoreno ili upražnjeno, koje poslodavac odluči da popuni licima koja nisu radno angažovana

19

B. ŠUNDERIĆ; Spor o zasnivanju radnog ođnosa (str. 18-29)